KRKOBABIĆ O PROJEKTU ZADRUGARSTVA: Vodimo bitku za srpska sela!
IZVOR: Dragana SIMIĆ - 24.07.2018 | 18:10
Država vodi borbu za opstanak srpskog sela, jer bez njega, kako mnogi tvrde, nema ni Srbije. Upravo projekat "500 zadruga u 500 sela", ministara bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj Milan Krkobabić, daje najviše nade da mladi neće napuštati svoja oognjišta u potrazi za poslom.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Gotovo 260 novih zadruga je formirano u proteklih godinu dana. Finansijske podsticaje dobile su 22 zadruge, od toga 10 postojećih i 12 novih.
- Više sam nego zadovoljan. Cifre govore same za sebe. Hteo bih da istaknem da je to bila ideja Odbora za selo SANU, sa akademikom Draganom Škorićem na čelu. Oni su promovisali taj koncept 2011. Njihova ideja bila je obnova zadrugarstva kao početni korak u očuvanju sela. Plan je bio da se poljoprivrednici sa malim posedom objedine. Cilj je bio da njihov proizvod, poput mleka, meda, postane roba koja može da se proda, zameni za novac. To je naš zajednički projekat - kaže za Srpski telegraf Milan Krkobabić.
U toku prethodne godine vlada je izdvojili oko 200 miliona dinara, a ove se očekuje daleko više.
70 zadruga će dobiti pomoć države ove godine, prošle ih je bilo 22
- U ovoj godini izdvojićemo 825 miliona dinara, dakle četiri puta više. Umesto 22 zadruge, u narednih godinu dana našu pomoć dobiće između 60 i 70 njih. Za novoformirane dajemo 7,5 miliona dinara, a za već postojeće 15. Prvi put ćemo formirati i složene zadruge, tu ćemo davati i do 60 miliona. Ono što je važno znati jeste da taj novac ne dajemo za dugove, kamate, izmirenje obaveza, pokriće gubitaka. Dajemo ga za kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada voća poput malina, jabuka, breskvi, ali i za nabavku opreme, mehanizaciju za obradu tih kultura. Sve je bespovratno.
ŠANSA ZA TRŽIŠTE
Predsednik PUPS dalje objašnjava kako funkcioniše princip zadruge:
- Zadrugu pravi najmanje pet domaćina koji imaju neku svoju proizvodnju: ratarsku, voćarsku, stočarsku, pčelarsku... Svako od njih zadržava svoju proizvodnju i udružuje se u zadrugu da bi svoj proizvod učinio robom, da bi ga plasirao na tržište i naplatio. On treba da kupi seme, đubrivo, kravu, a za to nema para. Zadruga mu obezbeđuje inpute za tu proizvodnju. Ona se bavi istraživanjem tržišta, prodajom...
Foto: Tanjug
Krkobabić najavljuje i koncept nove politike regionalnog razvoja, kooji neće deliti građane?
- Pošli smo od jedne izjave predsednika Vučića u Žagubici da ne sme da bude građana prvog i drugog reda. Da li Srbiju čine tri velika grada - Beograd, Niš i Novi Sad - ili je čini 4.700 naseljenih mesta? Ta prosta dilema, prema mom mišljenju, traži i prava rešenja, odnosno novu politiku regionalnog razvoja. Bez udruživanja nema boljitka. To je prvi i egzistencijalni deo. Drugi je da uradimo infrastrukturu - regionalne, lokalne i atarske puteve. Treba urediti i vodovodnu, kanalizacionu mrežu, elektromrežu, IT veze. Treće je sve ono što možemo smatrati tekovinom savremenog društva: zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, briga o deci, ono što imaju veći centri.
Ova politika, tvrdi on, može da da rezultate i kod gorućeg problema u Srbiji, a to je veliki pad nataliteta, jer Srbije svake godine izgubi grad veličine 35.000 ljudi.
VAŽNA ULOGA ŽENA
- Bitka za natalitet i veći broj dece počinje u selima. Tu su ključne mlade žene, koje treba da ostanu u selima. Ostaće ukoliko imaju od čega da žive: zadruge, mala preduzeća, seoski turizam. Prema podacima Odbora za selo SANU, 250.000 muškaraca do 40 godina i 100.000 žena u Srbiji u selima nije oženjeno i udato. Od 4.700 sela, 1.200 je već gotovo prazno. To su poražavajući podaci. Zato mladim ženama moramo da omogućimo da mogu da biraju, da im stvorimo uslove, pa možda odaberu da ostanu.