Oglasila se uprava: Evo zbog čega se viorila zastava tzv. Kosova unutar katedrale Notr-Dam


IZVOR: Republika - 05.11.2018 | 18:56


Posle isticanja zastave nepriznate države Kosovo u Parizu, unutar katedrale Notr-Dam, u okviru obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, sa zastavama drugih država pobednica - učesnica, digla se velika bura u javnosti.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Od osuda do predloga kako bi Srbija trebalo da reaguje, nizale su se izjave zvaničnika, a danas se oglasila i uprava pariske katedrale Notr-Dam i saopštila kako se zastava našla tu.

- Odluka o stavljanju zastave Kosova unutar crkve doneta je na osnovu spiska zvaničnika pozvanih na komemoraciju u nedelju u Parizu - javila je agencija Frans pres.

Neimenovani portparol crkve objasnio je da je odlučeno da se stave zastave svih onih koji su pozvani na komemoraciju na osnovu spiska dobijenog od Jelisejske palate.

- Notr-Dam ne zauzima ničiji stav niti i bavi se diplomatijom - rekao je portparol.

Vučić: Ići ću u Pariz

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, poručio je da će uprkos ovome ipak ići u Pariz 11. novembra, jer smatra da Srbija ne bi trebalo da se izoluje.

Foto: Tanjug/D. GOLL

- Da Srbija ne bude predstavljena u Parizu? Zemlja koja je najviše propatila i pretrpela najveće gubitke tokom Prvog svetskog rata, a da bude predstavljen Hašim Tači - poručio je on.

- Ni meni se ne sviđa i reći ću Makronu da mi se ne sviđaa, a je li to razlog da ne razgovaramo sa Makronom, Putinom, Trampom i ako treba sa Tačijem? Šta je smisao svih tih koji to traže, da ne razgovramo ni sa kim, da zatvorimo Srbiju, da ne trgujemo ni sa kim, jer smo stalno uvređeni - zapitao je Vučić.

Podsetimo, zastava tzv. "države Kosovo" našla se usred Pariza sa zastavama drugih država pobednica - učesnica u Prvom svetskom ratu.

Tako je Kosovo, koje ne samo da nije bilo učesnik Velikog rata, već tada nije postojalo čak ni kao južna srpska pokrajina, stavljeno "rame uz rame" sa državama, učesnicama rata, i to u vreme kada je bilo terirorija čiji je deo nakon balkanskih ratova pripao Kraljevini Jugoslaviji, a deo Crnoj Gori.