OVAKO SU USTAŠE KLALE SRBE: Gazili smo po živoj i mrtvoj deci, a onda su uzeli bebu i udarili je o zid... Nije se više pomerila
IZVOR: Republika - 14.11.2018 | 09:47
Stara Gradiška je bio logor smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Foto: Tanjug/AP
Tu su dovođeni muškarci, žene i deca... nema biranja. Svi su bili isti pred nožem ustaškim: i Srbin i Jevrej i Rom...
O bestijalnosti ustaša govore činjenice: u stratištu Kula smrti bilo je uređeno specijalno mučilište. U ćelijama za klanje urađeni su posebni odvodi krvi poklanih. U leto 1942. ugušeno je gasom oko 600 dece, a za katolički Božić 1942. poklano je oko 600 žena...
Prema izvršenim procednama, samo u tom logoru je od 1941. do 1945. umrlo ili umoreno na razne načine 75000 ljudi, žena i dece. Svi ženski stražari logora su bile žene muških čuvara i bile su poznate po svojoj okrutnosti.
Početkom januara 1942. godine stigao je u Staru Gradišku prvi transport od 500 žena i dece, seljanki i građanki, od Sarajeva i Zenice smešteni su u tri sobe, gde su se odmah i tri žene porodile. Već naredne večeri ustaše su ih u velikom zatvorenom autobusu „Crnoj marici" počeli odvoditi, posebno žene a posebno decu, u šumu između Stare Gradiške i Okučana i tamo ih ubijali, piše alo. "Prizor je bio užasan: majke su rastavljali od dece, deca su plakala, a majke su užasno vriskale. Za nekoliko dana likvidirana je cela ova partija žena i dece“.
O krvoločnom, razbojničkom i bestijalnom postupanju ustaških vlasti prema srpskoj deci u logoru u Staroj Gradiški ima dosta podataka.
Posle poznate ustaške ofanzive na planini Kozari 1942. godine u Staru Gradišku je doveden ogroman broj žena i dece. Po pričanju očevidaca nekoliko dana svakodnevno je dovođeno po nekoliko hiljada srpskog življa. Po naredbi Ante Vrbana, član komisije za prijem i transport zatvorenika u logoru u Staroj Gradiški, a koji je ranije u Oštarijama sudelovao u likvidiranju 600 ljudi, deca su oduzeta od majki pod izgovorom da se smeste u domove, dok su u stvari postepeno sva likvidirana.
Prilikom oduzimanja dece od majki „deca su se grčevito držala i stiskala uz svoje matere i bilo je užasno gledati u kakvom su strahu bile majke za svoju decu“.
Tom prilikom samo oko 2000 odojčadi nasilno je otrgnuto iz naručja svojih majki i ostavljeno da celu noć provede na livadi. Zatvorenicama je naređeno da neke od njih kupaju decu, a druge da ribaju pod sobe gde će deca biti smeštena. Posle toga okupana i gola deca su odneta u sobu i satvljena na mokrom podu. To su bila uglavnom deca stara između šet meseci i dve godine.
- Deca su naravno obolela jer su na livadi nazebla, a uz to nisu dobila ništa za jelo. Tada je Vrban naredio da se sva deca odnesu u jednu sobu, veličine jedne seljačke sobe u zgradu do kule gde su im majke bile zatvorene. Majke su slušale vrisak svoje dece. Mi smo morali da prenosimo decu u tu sobu. U sobu je nagomilano dece do metar i po visine i mi smo morali da po toj deci gazimo. Jednom detetu se pomolila ruka i noga kroz otvor, i ja sam rekla Vrbanu da ne mogu ući unutra , a on mi je na to odgovorio: „Pa šta gurni ga nije ga tvoja majka rodila“ Kada ja to nicam htela učiniti , on je gurnuo i detinja se noga sasvim razmrskala. Zatim je Vrban zgrabi dete za zdravu nogu i lupio ga o zid, a dete se nije ni pomaklo, ostalo je na mestu mrtvo. Od podneva do mrkle noći mi smo donosili decu u sobu, gazili po njima , često puta po mrtvim. Na kraju je Vrban pustio ciklon i završio svoje krvavo delo - jedno je od svedočenja.
Ko je bio Mile Budak?
Mile Budak je bio ustaša poznat po tome što je bio glavni ustaški ideolog i jedan od osnivača ustaškog pitanja. Autor je ustaškog plana za rešavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj — jednu trećinu ubiti, drugu proterati, a treću pohrvatiti (pokatoličiti).
Prilikom obilaska po zlu i krvoločnosti poznatog zatvora u Staroj Gradiški, u kojem su bili zatvoreni Srbi, Budak je neke od zatvorenika pitao kako im je u zatvoru. Na odgovor ovih da im je teško i da ih tuku on je velikodušno rekao: „Mi ne tučemo mi samo ubijamo“.
Budakovu ideologiju, a pripisuje mu se i oživljavanje krilatice „Srbe na vrbe“. Posle Drugog svetskog rata proglašen je krivim za kolaboraciju i ratne zločine, osuđen na smrt i pogubljen.
Logor Stara Gradiška je 1945. godine oslobodila Jugoslovenska armija.
|
Najtužniji opis stradanja Srba u ustaškim logorima napisao je Neven Milaković Likota u pesmi "Anđeo" ili "Ne brini mamice mila, ništa me ne boli": Bio sam tamo i sve sam vidio djeco moja, Nijesam bez razloga djeco moja Ikonu ovu toliko dugo od ljudi krio, Tako sam blizu vječitog svjetla u onoj prokletoj jami bio, Šačica nedoklanih žudno je gledala gore Ne bješe ni naznake straha na njegovom prekrasnom licu, A oko se njegovo držaše za jednu tanku žilicu, „Ne brini mamice mila, ništa me ne boli!” Nestaše u tom trenu i žrtve i dželati, I ništa više djeco ne može da me spriječi |