OPERACIJA "DŽEDAJ": NATO planirao sa 175.000 vojnika da okupira Srbiju

Foto: Tanjug/AP

Kako je otkrio vojni komentator Miroslav Lazanski, glavnu ulogu trebalo je da imaju Englezi, a plan je bio da u napadu učestvuje 175.000 vojnika Alijanse (od čega 50.000 britanskih). Konačni cilj je bio trijumfalni ulazak u Beograd nakon 90 dana i potpuna okupacija Srbije.

SPECIJALNI TIM

Detaljan plan kopnenog upada u SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, razrađen je u Londonu i kriznom centru Alijanse u Monsu. U tom belgijskom gradiću stalno je tokom 1999. zasedao specijalni tim nazvan "Vitezovi Džedaja", koji je razmatrao pet različitih modela akcije.

Foto: Tanjug/AP

- Svakog jutra, počev od 23. marta 1999, tačno u 8.30, u specijalnom bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane u centru Londona okupljali su se najvažniji britanski ministri, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o bombardovanju Jugoslavije. Bunker obnovljen 1979. po naređenju Margaret Tačer predstavlja hermetički zatvorenu mrežu hodnika ispred kojih su dvoja crvena čelična vrata i dve kompjuterizovane prijavnice. To je britanski centar za rukovođenje krizama. Iz tog bunkera su premijer Toni Bler i njegov portparol Alister Kembel imali stalnu vezu sa britanskim generalštabom u Nortvudu, komandom kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO u Monsu - otkrio je Lazanski.

Foto: Tanjug Miletić: Britanci bili najagresivniji Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije smatra da je NATO detaljno razrađivao operaciju s kopna u skladu sa mogućim scenarijima na terenu. - NATO je imao razrađen čitav plan bombardovanja, a u okviru njega bilo je i planova o kopnenoj invaziji. Međutim, to nije bio priželjkivan scenario iz sedišta u Briselu ne samo zbog žrtava već zbog dublje eskalacije sukoba. Velika Britanija je sigurno bila jedan od glavnih protagonista agresivne operacije na Jugoslaviju. Ipak, mislim da NATO nije do kraja ozbiljno razmatrao kopneno delovanje jer je imao čitavu paletu mogućnosti razaranja koja isključuju akcije po kopnu - tvrdi Miletić.

Plan "Bravo minus" predložen je u pet različitih varijanti.

- Delovalo bi oko 175.000 NATO vojnika. Britanci bi učestvovali sa čak 50.000 ljudi i 100 tenkova. Toni Bler je stalno vršio pritisak na Belu kuću da se to i prihvati, međutim, američki predsednik Klinton imao je mnogo rigidniji stav - ističe Lazanski.

Pentagon, kako navodi Lazanski, bio je protiv kopnene invazije jer se pribojavao velikih gubitaka:

Foto: Tanjug

Miroslav Lazanski

- Procene u glavnom štabu NATO u Monsu govorile su o nekih 1.500-2.000 poginulih NATO vojnika dnevno. Pentagon je imao podatke da je na Kosovu oko 80.000 vojnika jugoslovenske Treće armije sa 350 tenkova, da su sve protivoklopne rakete fagot tamo, da su svi prolazi ka Kosovu minirani.

Foto: Tanjug/AP General Lazarević: Probali su da upadnu na dan Vaskrsa General Vladimir Lazarević, koji je 1999. godine bio komandant Prištinskog korpusa, kaže da su snage Alijanse pokušaje jednom da upadnu na našu teritoriju. - Bilo je to 9. aprila, mislim da je tada bio Vaskrs. Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe, hrabro i viteški se suprotstavili brojčano jačem neprijatelju, na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade. Nikada više posle toga nisu pokušali da ponovo krenu kopnenim putem na nas.

Prema rečima Lazanskog, NATO saveznici bili su skeptični, pa su zbog toga Britanci pojačali obaveštajno delovanje, a Amerikanci počeli da grade puteve ka severnoj granici Albanije.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> Klark pravio centar iz kog bi krenuo napad General Vesli Klark naredio je tokom agresije da se u Kuksu u Albaniji formira vojna baza NATO koja bi bila logističko sedište u slučaju angažovanja kopnenih snaga protiv SRJ. Cenio je da bi se kao prvi ešalon angažovali teroristi iz Oslobodilačke vojske Kosova, dok bi se trupe Alijanse postepeno uključivale.

PLAŠILI SE ZIME

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić kaže za Srpski telegraf da je ideja kopnene invazije na Jugoslaviju bila zamišljena tako da bi se završila kao posleratna okupacija Nemačke podelom zemlje na zone.

Tekst koji je juče ekskluzivno objavio Srpski telegraf o herojstvu sedmorice srpskih vojnika, koji su likvidirali, ranili i zarobili gotovo 100 albanskih terorista pri pokušaju upada na našu teritoriju, preneo je veliki broj portala u Srbiji i regionu. Priču o zasedi za 153 Šiptara na planini Paštrik, o kojoj se ćutalo punih 20 godina, citirale su i mnogobrojne televizije. Podsetimo, uz generala Božidara Delića za naš list govorio je i jedan od vojnika iz 549. motorizovane brigade VJ, koji je te 1998. godine delovao pod kodnim imenom Soko 22. U akciji hrabrih Srba ubijen je tada i jedan od osnivača OVK Muj Krasnići Kapući.

Foto: printscreen/TV Pink

Srđan Perišić

- Insistiranje tadašnjeg britanskog premijera na agresivnoj invaziju s kopna usklađeno je sa tradicionalnom težnjom Britanije da kontroliše situaciju na Balkanu. Komandant NATO general Klark takođe je bio zagrejan za tu opciju, dok su drugi američki generali bili protiv pošto bi im za ulazak stotina hiljada vojnika na teritoriju SRJ trebalo nekoliko meseci, pa bi sukob bio vođen tokom zime. Inače, u Monsu je sedište vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu, što znači da u tom gradiću sedi general koji komanduje svim američkim trupama u Evropi, a istovremeno je i komandant NATO - objašnjava Perišić.

Gde su kovani mračni planovi LONDON: Specijalni bunker ispod zgrade Ministarstva odbrane Velike Britanije, gde je smešten Centar za rukovođenje krizama NORTVUD: Sedište zajedničkog britanskog generalštaba VIKAM: Komanda Kraljevskog vazduhoplovstva VILTON: Komanda britanske kopnene vojske MONS (BELGIJA): Krizni centar NATO

Pet opcija razrađenih za upad
1. Helikoptersko-padobranski desant nekoliko hiljada NATO vojnika u centar Kosova da bi se jugoslovenske trupe razdvojile po dubini teritorije
2. Ulazak NATO iz Makedonije u Preševsku dolinu, pa onda na istok Kosova
3. Prolaz kroz Kačaničku klisuru iako je taj pravac bio totalno miniran, što je NATO snagama bilo poznato
4. Prelazak preko visokih planina iz pravca Albanije, za šta je bilo potrebno prethodno izgraditi puteve
5. Kombinacija prethodne četiri opcije, plus kopneni juriš iz Mađarske