Čeka nas pakao do jula! 6 pretnji Srbiji sa Zapada

Foto: Tanjug/AP/Tanjug

Emanuel Makron, Aleksandar Vučič i Angela Merkel

Kako otkriva Srpski telegraf u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima, pre svega zapadnih zemalja, Beograd će biti suočen sa nekoliko brutalnih ucena (pogledajte okvire), a deo toga nagovestio je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u autorskom tekstu, koji je u petak objavio naš list.

S druge strane, sagovornici Srpskog telegrafa saglasni su da Srbija ima snage da odoli svim pritiscima i neutemeljenim zahtevima, te da je predsednik Vučić i nedavno u Berlinu to jasno stavio do znanja Angeli Merkel i Emanuelu Makronu, kao i članovima prištinske delegacije. Takođe, ističu da je sve mnogo lakše nakon što smo od Rusije i Kine dobili jasnu i nedvosmislenu podršku.

VETAR U LEĐA

Kako je napisao Dačić, priprema se teren da se sprovede totalni pritisak na Srbiju do jula.

- To im, međutim, neće proći! Ne dok Srbija ima ovu vlast koja ima prijatelje i u Moskvi i Pekingu, ali i u Berlinu, Parizu, Vašingtonu, Briselu... Da imamo prijatelje, svi su mogli da vide u Pekingu, gde se predsednik Vučića sastao sa liderima Kine i Rusije Si Đinpingom i Vladimirom Putinom. To, priznaćete, ne može baš svako da uradi. Naši prijatelji iz Moskve i Pekinga pružaju nam bezrezervnu podršku. To je naš vetar u leđa - objasnio je šef diplomatije.

1. Načelno prihvatanje priznanja i stolice u UN Pojedini zapadni centri moći insistiraće, i to žestoko, da u naredna dva meseca Beograd načelno prihvati postizanje sporazuma po kom bi Kosovo bilo priznato i dobilo stolicu u UN.  Foto: Tanjug/AP UN Kao prvi korak u tom pravcu, oni vide naše odustajanje od borbe da neke države koje su priznale Kosovo povuku to priznanje (do sada je to učinilo čak 13 zemalja).
2. Pretnje odvajanjem tzv. Preševske doline Nastaviće se pretnje Srbiji da će se otvoriti pitanje pripajanja tzv. Preševske doline Kosovu (opštine na jugu Srbije - Preševo, Bujanovac i Medveđa). Foto: Tanjug/T. VALIČ Hašim Tači U pravo zbog toga ne prođe dan, a da predsednik lažne države Hašim Tači ne izgovori da on taj deo centralne Srbije vidi u budućnosti kao deo nezavisnog Kosova. Sve to, naravno, u skladu sa projektom "velike Albanije", na koji dobar deo Zapada žmuri.
3.  Kampanja o navodno silovanim Albankama, traženje ratne odštete U toku je beskrupulozna kampanja da se Srbi proglase silovateljima, a Priština uveliko traži ratnu odštetu od Srbije. Predvodnik te kampanje je bivša predsednica lažne države Kosovo Atifeta Jahjaga, koja je u američkom kongresu rekla da su Srbi tokom rata silovali 20.000 mladih Albanki iako je čak i zvanični podaci iz Prištine demantuju. Foto: Tanjug/AP U akciju je uključen i šiptarski lobista, kongresmen Eliot Engel, koji je organizovao u Kongresu javnu raspravu na ovu temu i na njoj poručio da je Kosovo prošlo "mnogo gore od BiH" i da je Srbija počinila genocid. Pod ratnom odštetom Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 navodno razorenih kuća tokom rata.
4. Sud za Srbe i kosovska vojska Malo-malo, pa neko od prištinskih čelnika pomene formiranje suda za zločine koji su počinili Srbi. Pre dva dana je o tome govorio predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji ("uskoro će biti pokrenuto formiranje tribunala koji će suditi za zločine i genocid srpske države tokom rata na Kosovu"). Foto: Tanjug/AP Kadri Veselji S druge strane, insistira se i na ubrzanom opremanju i naoružavanju vojske Kosova uz pomoć pojedinih zapadnih mentora.
5. Iznurivanje Srbije nerazumnim taksama Mada se deklarativno ceo Zapad (pa čak i deo prištinskih čelnika) zalaže za ukidanje suludih taksi koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, od toga neće biti ništa. Tokom naredna dva meseca nastaviće se igra toplo-hladno, a takse će i dalje važiti. Sve je to, kažu upućeni, direktan pritisak na Beograd da popusti. Foto: Tanjug/AP Ramuš Haradinaj Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je srpskoj ekonomiji uvođenjem kosovskih taksi naneta šteta veća od 500 miliona evra na godišnjem nivou.
6. Usporeno otvaranje poglavlja Vodeće članice EU i mimo kosovskog problema ne trude se da nešto naročito ubrzaju evropski put Srbije (baš kao ni ostalih zemalja u regionu). Sada bi, međutim, otvaranje i potencijalno zatvaranje pregovaračkih poglavlja moglo dodatno da bude usporeno. Opravdanje za to biće predstojeći izbori za Evropski parlament i period potreban za konstituisanje evropske komisije, ali iza svega toga kriće se, u stvari, pritisak na Beograd (čitaj Vučića) da popusti u čvrstom stavu po pitanju Kosova.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović za Srpski telegraf poručuje:

- Nije Srbija ono što je bila kad su je vodili Boris Tadić, Vuk Jeremić, kad je bila slaba i kad niko nije uvažavao njeno mišljenje. Danas se mišljenje Srbije uvažava i traži, i nema nikakvog rešenja bez Srbije.

Za to treba da zahvalimo politici koju vodi predsednik Vučić.

Foto: Tanjug/AP

Samit u Berlinu/Oni kroje sudbinu Kosova?

BERLINSKI SCENARIO

Prema rečima karijernog diplomate Zorana Milivojevića, ukoliko Priština ne ukine takse i ne sedne se za pregovarački sto pod normalnim okolnostima i u razumnim okvirima, sastanak u Parizu će proteći kao i nedavni u Berlinu:

- Srbija ne može da menja stav, kao ni da čini dalje ustupke. Pritisci u naredna dva meseca idu u tom pravcu da promenimo stav, ali mi smo povukli crvene. Ukoliko su zaista zainteresovani da se nastave pregovori, onda oni moraju nešto da učine, nema šta Srbija da uradi.

Spoljnopolitički novinar Jakša Šćekić nema dilemu:

- Priština će ucenjivati i ponašaće se sve gore i gore da bi dobila viznu liberalizaciju, mislim da će oni čak i pooštriti neke mere prema Srbiji.