Provaljen! Transkripti tajnih razgovora Vuka Jeremića sa biznismenima i političarima

Reakcije na snimke nikad oštrije!

Potpredsednik SNS Milenko Jovanov konstatovao je na osnovu slušanja razgovora Jeremića i Roćena da su "lopuže ne samo umalo uništile zemlju već su to uradile svesno i to sa uživanjem".

- Smejali su se u lice narodu, isto kao i danas, dok, kezeći se sa Instagrama, pokazuju gde troše ono što su od istog tog naroda oteli. I to htelo da bude predsednik Srbije. Pu! Rečenicom "je*ali smo majku Srbiji" ovo stvorenje je perfektno opisalo rezultate politike koju su vodili i koju bi opet vodili, samo kada bi bili u prilici on, Ðilas, Tadić, Obradović, Lutovac i ostatak žute lopovske kamarile, a odvratno smejanje pokazuje da su u tome zaista uživali - napisao je Jovanov na Tviteru.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za Srpski telegraf kaže da je ovo dokaz da je Jeremić oduvek glumio patriotu i da je radio i radi isključivo u svom interesu.

- Nisu njemu bitni Srbija i srpski narod, već on sam, njegov položaj i privilegije. Tužna priča i svedočanstvo o njegovom navodnom kredibilitetu - istakao je Stanković.

Marko Milačić, predsednik Prave Crne Gore, rekao je za Srpski telegraf da je način komunikacije Jeremića i Roćena na nivou fenomena.

- U tom trenutku, dok su odnosi Srbije i Crne Gore bili vrlo loši, komunikacija dvojice funkcionera je trebalo da bude strogo formalna, bez ikakvog intimiziranja. Zaista ne mogu da razumem intimiziranje sa mafijaškim kartelom. Jeremić ili ko god bio u pitanju. Ne izgleda prirodno i nije dobro zbližavanje sa ljudima tog kalibra - rekao je Milačić.

RAZGOVOR JEREMIĆA I GRUJIĆA

Jeremić: Alo?

Grujić: Pa, jel' si se vratio ti u zemlju?

Jeremić: Ne, ne, ne, ja sam u Engleskoj...

Grujić: Pa, vidim po zvuku telefona, ja vidim da nisi kod kuće.

Jeremić: Napisao si mi jebote nešto čudno, uopšte ne razumem u pičku materinu.

Grujić: Pa, mislim, kao veliki latin laver moraš da naučiš ove latinske jezike malo, jebote.

Jeremić: Aaaaaa, hahhaa.

(obojica umiru od smeha)

Grujić: Pa, ja sam mislio da si sa Natašom negde otišao.

Jeremić: Naslutio sam nešto, ovaaaaj... Gadno. Pa da s Natašom sam, u Kembridžu sam.

Grujić: A, pa dobro, ti si rekao da ideš s njom. Ja reko mislio sam da idete negde po Srbiji zemlji. Ne, pametno, bravo, odlično, odlično.

Jeremić: Da, da.

Grujić: Zato sam te i zezao, mislio sam da ste na onom vikendu nekom, pa reko da ti pošaljem kad se probudiš da ti piše javi se kad se probudiš. Posle sam pretpostavljao...

Jeremić: Ahaaa, aha. To je znači to značilo. Hahhaha, a kao latino laver.

(obojica se smeju)

Jeremić: Gde si ti, jel' si stigao u Italiju?

Grujić: Pa, ja sam, u Italiji sam četiri-pet dana bio, ono cela ekipa, po Milanu sam se muvao, i po Trstu po ofisu i došo sam sinoć ovde nazad i tu sam, jebote.

Jeremić: U Beogradu si?

Grujić: Ne, u Moskvi sam. U Beogradu nisam bio i biću dok se vi ne pojavite, onda ću posle tek da idem...

Jeremić: Dobro, mi se vidimo s Milanom sutra.

Grujić: Znam, znam, rekao mi je da se viđate. I s Nenadom Popovićem se viđaš. Već mi se nabacuje kao, u nedelju bi mogli zajedno da ih izvedemo, ja reko pojma nemam da dolaze uopšte, pravo da ti kažem, mislim se...

Jeremić: Majstore, majstore, majstore, zajebi to. To je meni, taj, to je Natašina veza.

Grujić: Pa znam da je Natašina veza.

Jeremić: Natašina veza, Nataša startuje svoje drugarice u tu firmu i onda ja kažem, ja ne mogu stvarno, ona kaže nemoj molim te, to mi je recept za zapošljavanje...

Grujić: Ma idi, bre.

Jeremić: Reko, važi, važi. On kao hoćeš da ih izvedemo zajedno kako se zove u Moskvu, ja kažem ma vaaaaži, važi, važi.

Grujić: Pa, ne, tačno sam znao. Ne, zato što sam se, jednom sam se, pošto je postao radikalan deesesovac, zakačili smo se sad kad je bila ova moja ekipa iz... espeesovci koji su iz mog kraja, ovaj novi načelnik, i tako.

Jeremić: Od kad je on radikalan, pa, nije smeo da pisne o politici preda mnom?

Grujić: Slušaj, i ja se, nešto smo drugo pričali, i ja nastavljam, Vojo, reko, videćete to, gori od Slobe Miloševića (misleći na Vojislava Koštunicu), skidaćemo ga ko Slobu. Taj se s vlasti nikad skinuti neće. I on ućutao, posle. (smeje se)

Jeremić: Jao, strašno.

Grujić: A ovi moji, Nikolić i ova ekipa, umiru od smeha, to, majstore.

(obojica se smeju)

Jeremić: Strašno, jebote.

Grujić: Tako da, eto, ma, ne, ne, samo da znaš, mislim zaobiđi ga jer on se prikači i onda posle, na sto strana se čuje informacija, ne znaš ni šta si pričao, ni s kim si pričao, jebote više.

Jeremić: Da, da.

Grujić: Znaš, tako da, mislim, možemo ono da sedimo negde ako imaš neku obavezu, ali...

Jeremić: A ma jok, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, nemam obavezu.

Grujić: Nedelja nam treba kada se vidimo da napravimo neki opšti plan, šta, kako, da se ispričamo na miru.

Jeremić: Ja sam njemu rekao, mi apsolutno još ne znamo ništa, ni kad, ni u koliko sati, šta tamo imamo, prema tome, to, ovaj, nikakav komitment ne mogu da napravim. Tako sam mu kazao.

Grujić: OK, OK, ništa, ja i ti ćemo biti na vezi, u suštini kada dođete, onda da sedimo ovde jedno dva, tri sata, da imamo solo, zbog pripreme cele, i razgovora i to...

Jeremić: To ćemo verovatno da imamo u ponedeljak.

Grujić: Pa dobro, mi uveče možemo da sedimo, nas trojica, ono izdvojeno, da se ispričamo.

Jeremić: Da, da se malo izdvojimo napolje. Tačno.

Grujić: Jer će onda jedino biti normalno veče. Posle u ponedeljak kreće frka već, znaš...

Jeremić: Sve mi jasnooo.

Grujić: OK.

Jeremić: Važi, druže moj.

Grujić: Važi. Ćao, ćao.

Jeremić: Ćao, čujemo se, hvala ti.