Nije slučajno 25. avgust! Tramp odredio konačni rok za podelu Kosova

Foto: fotomontaža/Tanjug/AP/pixabay.com

Donald Tramp dao rok za kosovski problem

Kampanja za veliku bitku 2020. uveliko je u toku, a s obzirom na to da Trampu znači svaka veća pobeda na spoljnopolitičkom planu jasno je da bi rešavanje kosovskog pitanja, što u viziji američkog predsednika znači podela Kosova, bila idealan scenario...

- Tramp po pitanju Kosova ima najveće poverenje u savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji najviše gura ideju o razgraničenju i on je taj koji bi tu priču trebalo da zaokruži u narednom periodu. Prvobitno, Tramp je planirao da se sve reši najkasnije u prvoj polovini sledeće godine, međutim, ono što se desilo u Prištini, ostavka Haradinaja i skoro, pa izvesni izbori malo je prolongiralo stvar - otkriva dobro upućeni sagovornik Srpskog telegrafa iz diplomatskih krugova i navodi da 25. avgust nije slučajno izabran kao datum.

Manevri Prištine

Potpredsednik parlamenta i jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković u izjavi za Srpski telegraf kaže da je avgust sledeće godine definitivno krajnji rok, ali da bi do rešenja moglo da dođe i mnogo pre.

Foto: Tanjug/D. GOLL

Vladimir Marinković

- Problem je što privremene institucije na KiM neće biti konstituisane do kraja godine. Separatisti sa KiM računaju da će dobiti na vremenu i da će u SAD eventualno pobediti kandidat demokrata, što bi njima dalo mnogo veći manevarski prostor. Nama bi najviše odgovarao novi Trampov mandat i mogućnost da u punom kapacitetu dobijemo podršku za ostvarenje legitimnih interesa na KiM - smatra Marinković.

Kako navodi, vreme do predsedničkih izbora u SAD treba iskoristiti za žestoku ofanzivu i stalnu komunikaciju sa Boltonom i njegovim savetom, ali i sa Rikerom, Berklijem i ljudima iz Stejt departmenta koji na jedan racionalan način gledaju na rešenje pitanja KiM.

Zašto je izabran baš 25. avgust Tramp nije nimalo slučajno odredio kao krajnji rok baš 25. avgust jer ovaj datum ima jaku simboliku u istoriji američke diplomatije i spoljne politike. Naime, na taj dan 1921. godine, SAD su sa poraženom Nemačkom potpisale mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje dveju država proglašeno u Prvom svetskom ratu. Foto: pixabay.com Taj rat okončan je ugovorima koje su zemlje Antante zaključile sa svakom pobeđenom stranom ponaosob, na Pariskoj mirovnoj konferenciji (od 18. januara 1919. do 28. juna 1919. u Parizu). Svi ti ugovori sastavni su deo Versajskog mirovnog ugovora, koji SAD nisu ratifikovale, već su u avgustu 1921. sklopile sa Nemačkom separatni mirovni ugovor, gotovo identičan Versajskom, međutim, bez odeljka o Ligi naroda.

Sve ide po redu

Spoljnopolitički novinar Jakša Šćekić za Srpski telegraf poručuje da će dolazak Boltona u Beograd i Prištinu biti znak da je rešenje postignuto i da su ostale još samo sitnice.

- On neće dolaziti dok niži činovnici Stejt departmenta i ambasadori to ne završe. I kad dođe u posetu, smatrajte da je 90 odsto stvari završeno - podvlači Šćekić.

Foto: Printskrin/N1

Jakša Šćekić

Prema rečima analitičara Boška Jakšića, ponovo Amerikanci oživljavaju ideju razgraničenja:

- E sada, to ukazuje da Amerikanci intenziviraju svoj angažman i to jeste u funkciji da se nešto uradi da Tramp i na spoljnopolitičkom planu ima neki argument pre nego što pojača kampanju za drugi mandat. Nasuprot američkom optimizmu stoje svi drugi otežavajući faktori. Ono što podgreva taj optimizam kada se radi o Amerikancima jeste to sa kojom su efikasnošću rešili makedonsko-grčki spor.