Dr Dejan Glišović iz Čikaga o koronavirusu: Opuštanje je opasno, najgore još nije prošlo
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 29.05.2020 | 19:15
Dr Dejan Glišović, rođeni Beograđanin, jedan je od lekara koji u Sjedinjenim Američkim Državama pokušavaju da spasu živote obolelih od koronavirusa primenom leka remdesivir. Između svakodnevnih iscrpljujućih dežurstava, jer se pacijenti u teškom stanju ređaju kao na traci, pronašao je vremena za čitaoce Srpskog telegrafa.
Foto: Privatna arhiva
Dr Glišić, naime, u Čikagu radi na kliničkom ispitivanju pomenutog leka koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) za primenu kod Kovid-19, a koji je prvi i za sada jedini antivirusni lek odobren u toj indikaciji.
Lekar kome je otac poreklom od Čačka, a majka od Ljiga, svestrana je ličnost, svira gitaru, a u poslednje vreme komponuje za Srpsko pozorište u Čikagu.
Nisam odustao od ideje o centru u SrbijiRekli ste da ste uvek tu za Čačak i Srbiju, da li biste se vratili? - Svojevremeno sam razmišljao da otvorim centar za kliničke studije u Srbiji, a možda baš i u Čačku, gde bi radili naši lekari i drugi stručni kadrovi koje bih uključio u saradnju na globalnim multicentričnim studijama. Na taj način bih i ja dolazio češće i provodio više vremena radeći na zajedničkim projektima sa kolegama u rodnom kraju. Još nisam sasvim odustao od te ideje. |
Kako je izgledao Vaš profesionalni put u Americi?
- Slično kao i put Bore Šnajdera. Teško je ukratko sve opisati. Kao i kod mnogih ljudi, taj put je, slikovito rečeno, prolazio kroz mnoge predele. Od doline tuge, kroz oaze radosti, rekom suza, uz kanjon nade, preko mora znoja, pored fontane sreće i dalje nekom krivudavom stazom do kamena mudrosti koji sve pokušavam da dosegnem. Sa problematičnim uspehom - duhovito odgovara.
Foto: Privatna arhiva
Ima li još Srba s kojima sarađujete na leku protiv koronavirusa?
- Trenutno ne. Ima par naših lekara u Nemačkoj sa kojima sarađujem na nekim drugim projektima.
Otac hteo da studiram nešto drugoFoto: pixabay.com Da li je Vaš otac uticao da se opredelite za medicinu? - I jeste i nije. On je obično govorio da bi voleo da studiram nešto drugo, jer je lekarski posao stresan i naporan, duga dežurstva, celodnevne operacije, stalna briga o pacijentima čak i kad niste na poslu... On je zaista bio tome kompletno posvećen, često zapostavljajući porodicu i privatni život. Majka mi je bila mikrobiološki tehničar tako da se u našoj kući o medicini stalno pričalo. Kada sam ipak odlučio da i ja krenem tim putem tata se malo mrštio ali mislim da je u sebi ipak bio ponosan i zadovoljan mojim izborom. |
Kako ocenjujete mere u SAD, a kako u Srbiji?
- Nisam dovoljno kvalifikovan da dajem ocene o preduzetim merama jer je to posao epidemiologa, ali generalno mislim da su u obe zemlje, a posebno u Srbiji, dosadašnje mere imale efekta. Međutim, treba biti krajnje oprezan sa njihovim ukidanjem, jer opasnost još nije prošla, a najgore nas verovatno tek očekuje.
Remdesivir je predmet polemika među pojedinim lekarima, zašto?
- Nije mi poznato da je to predmet nekih širih polemika. Lek je i dalje u fazi ispitivanja tako da i nema smisla polemisati dok ne budemo imali sve rezultate. Pri tome treba imati u vidu da je uloga antivirusnih lekova ograničena i da oni predstavljaju samo jedan od paralelnih načina terapije. Kod bilo kod virusnog oboljenja ni jedan antivirusni lek do sada nije pokazao stopostotnu efikasnost pa verovatno neće ni ovaj. Inicijalna studija u Kini, na relativno malom broju pacijenata, nije uspela da utvrdi značajnu efikasnost. Studije koje su trenutno u toku u Americi i u Evropi vrše se na daleko većem uzorku (nekoliko hiljada pacijenata) i prvi rezultati pokazuju efikasnost u smislu bržeg oporavka obolelih za oko 30 odsto. Videćemo kako će se remdesivir pokazati u dodatnim studijama koje su u toku, ali daleko od toga da će on biti konačno rešenje za ovu pandemiju.
Prevaranti napadaju Gejtsa montiranim snimkomFoto: Tanjug/AP Šta mislite o teoriji da je virus napravljen u laboratoriji, napadima na Gejtsa i odluci Trampa da obustavi finansiranje Svetske zdravstvene organizacije? - Koliko je meni poznato, virus nije moguće napraviti u laboratoriji. Moguće ga je jedino modifikovati ali stručnjaci koji se time bave kažu da bi se te modifikacije lako videle kad se izvrši sekvenciranje virusnog genoma. A je to za SARS-CoV-2 (virus koji je izazvao ovu pandemiju) urađeno do sada više od 4000 puta na uzorcima iz preko 30 zemalja i svi rezultati ukazuju na prirodnu evoluciju virusa. Dakle teoretski je moguće da je virus modifikovan u laboratoriji ali za sada nemamo dokaza za takvu pretpostavku. O napadima na Bil Gejtsa mislim da su prizemni, nelogični i neosnovani, jer se zasnivaju na montiranim snimcima i primitivnim izmišljotinama bez validnih dokaza. Video sam ceo snimak njegovog govora u kome se je rekao da bi trebalo smanjiti "population growth" i tu u nema ništa sporno jer je govorio o siromašnim zemljama sa ogromnim prirodnim priraštajem u kojima deca masovno umiru od gladi i bolesti. Video koji kruži po Internetu je montaža iz koje je je isečena reč "growth" (rast) da bi izgledalo kako je se on zalaže za smanjenje populacije, a ne priraštaja. Na to onda profesionalni prevaranti i manipulanti koji žive od prodaje knjiga ili od klikova na njihove viralne (ironično zvuči ali se valjda tako kaže) video klipove, dodaju fantazije o nekakvim čipovima i drugim izmišljotinama koje nemaju nikakvog smisla, i to sve upakuju u pitke propagandne priče koji neupućeni narod neverovatno lako guta. Ovde postoji čitava industrija sastavljena od manipulanata koji lansiraju svakakve "viralne" teorije, služeći se obično nekim prepoznatljivim imenima ili situacijama, i samo ih prilagođavaju aktuelnim temama tako da od toga uvek dobro zarađuju. Pri tome se ljudima odvlači pažnja od drugih problema kojih zaista imaju realne osnove, ali koji ostaju sakriveni u bujići izmišljenih tema. O odluci Trampa da ukine finansiranje SZO nemam neko definisano mišljenje jer ne poznajem dovoljno političke igre oko te organizacije. U svakom slučaju mislim da ne bi bilo loše preispitati poslovanje SZO i po potrebi je reogranizovati ukoliko se ustanove značajni propusti u njenom radu. |
Da li ste u kontaktu s rodnim krajem Vaših roditelja i koliko često dolazite u Srbiji
- Ja sam rođen u Beogradu gde sam i živeo sve do odlaska u SAD 2006. godine. Roditelji mi nisu više živi ali sam i dalje u kontaktu sa prijateljima i rodbinom u Beogradu i Čačku, a dolazim sa porodicom na odmor u Srbiju svake godine. Moj stric Dragan Glišović, poznati građevinski inženjer, podelio je svoje penzionerske dane između dva grada na "Č" - Čačka i Čikaga, pa kod nas u poseti provodi veći deo leta. Tako da veze sa rodnim krajem ostaju čvrste.
Foto: Privatna arhiva
Da li Vam je gitara hobi ili više od toga?
- Kada sam počinjao da sviram gitara mi je bila i više od toga, jer su u to vreme gitaristi bili vrlo omiljeni kod devojaka. A sada mi je samo hobi. Šalu na stranu, nije to ništa posebno ozbiljno. Povremeno sam nastupao sa bendom ovde na lokalnoj sceni, a u poslednje vreme uglavnom radim muziku za predstave Srskog pozorišta u Čikagu.
Biografija: Od specijalizanta bez plate do AmerikeFoto: Privatna arhiva - Rođen u Beogradu, godine se ne sećam jer je bilo davno. - Otac Ljubiša Glišović (1940-2006) iz Čačka, majka Nada (1940-2000) iz Ljiga. Upoznali se u Srednjoj medicinskoj školi na Zvezdari u Beogradu gde su došli sa 16 godina i ostali. Dobili mene kad im je bilo 26. - Završio osnovnu i srednju školu i Medicinski fakultet u Beogradu. Za vreme specijalizacije iz interne medicine bio sam osnivač i glavni urednik časopisa InMed (Interna medicina) u izdanju Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Iskusio čari volonterske specijalizacije 90-ih (radiš na klinici bez plate, plus plaćaš Fakultetu školarinu za svaki specijalistički semestar u nadi da će se jednog dana osloboditi plaćeno radno mesto, što se nije desilo). - Dobio zaposlenje u Galenici (tada ICN Galenika), radio na ispitivanju lekova - Otišao u SAD 2006. i radio za dve vodeće kompanije za kliničke studije - Quintiles i PRA - Prikupio 20-ak kojekakvih priznanja i zahvalnica odličnog kvaliteta za oblaganje polica u špajzu - Srećno oženjen. Supruga Natalija, ćerka Milica i verni pas Frosty |
U štampanom izdanju Srpskog telegrafa između ostalog pročitajte:
Vladimir Marjanović u ekskluzivnoj ispovesti iznosi svoje mišljenje o tome zašto ga sumnjiče za ubistvo njegove snajke Jelene.
Donosimo vam i uznemirujuće fotografije ranjenog Radoja Zvicera.
Sudija Slavko Vinčić, arbitar koji deli pravdu na najvećim fudbalskim takmičenjima, uhapšen zajedno sa starletom Tijanom Ajfon zbog druženja sa devojkama lakog morala.
Našim čitaocima, uz štampano izdanje Srpskog telegrafa poklanjamo dodatak "Super enigma". Zabavite se uz logičke probleme i vežbajte moždane vijuge.
Sve ove priče kao i još puno zanimljivih informacija možete pronaći u štampanom izdanju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika.rs
Foto: Srpski telegraf