Branimir Nestorović za Srpski telegraf: LJUDE MANJE TESTIRAMO DA BI SE STVORIO KOLEKTIVNI IMUNITET
IZVOR: Bojana PAUNOVIĆ - 29.06.2020 | 19:00
Srbija se davi u novom talasu koronapanike. Jedni se bave podacima, tvrdeći da su lažirani, drugi im odgovaraju da su brojke sigurno prikazivane onakvim kakve jesu, treći se plaše da će zaraziti starije, četvrti veruju da imaju koronu i da će umreti jer ovog puta "ne bira ni godine", peti su besni jer ih lekari šalju natrag kući netestirane... Svi postavljaju isto pitanje: "Je l' ima neko u Srbiji da nema koronu?"
Čovek koji je od početka epidemije često jedini hteo ili smeo da izgovori ono što niko drugi neće profesor dr Branimir Nestorović, član kriznog štaba, u razgovoru za Srpski telegraf ponovo je razotkrio neke tabu teme.
Kako poručuje, sve ovo što se dešava kod nas i te kako ima veze sa pričom o stvaranju kolektivnog imuniteta. A ako već treba da se razbolimo, sad je, kaže, pravi trenutak.
* Premijerka je u nedelju rekla da Srbija ima 260.000 testova, a ljudi se vraćaju kući netestirani. Da li to ima veze sa stvaranjem kolektivnog imuniteta, o čemu ste pričali na početku epidemije, kada ste rekli da je najbolje to sprovesti na leto?
Samo pacijenti sa težom kliničkom slikom mogu razviti antitela
- Naravno, apsolutno. Ako treba da se razbolite, najbolje je sad da se razbolite, kada je virus relativno slab. Sad je mnogo manji procenat teških pacijenata. Kad pogledate Worldmeters, videćete da teških slučajeva ima samo jedan odsto. Na početku je bilo 81 odsto. Ljudi su bili zatvoreni i to je bilo dobro jer su se mnogo manje razbolevali.
Šutnuli me iz štaba, ha-ha-ha* Priča se da ste se malo distancirali, čak kažu neki da su vas šutnuli nogom i izbacili iz kriznog štaba. Šta kažete na to? - To je sad ludilo (smeh). Nisu me izbacili iz kriznog štaba. Malo sam se sam povukao jer mi nemamo sad bogzna šta da radimo. Nećemo vraćati neke žestoke mere, nema potrebe, bilo bi besmisleno. Sad smo na sastanku kriznog štaba doneli odluku da se nose maske. Glavna faza epidemije je prošla. Ovo sad će, prema mojoj proceni, trajati još jedno dve nedelje jer mi smo sad u četvrtoj nedelji porasta. Posle toga, čak i da se ništa ne radi, kreće pad. Osim toga, leto je, velike su vrućine, ljudi se kreću mnogo više. Pokušavamo da skrenemo pažnju mlađima da ne luduju. |
Ali nisu stekli kolektivni imunitet. I sad je objavljeno da, na sreću, nije potreban veliki procenat kolektivnog imuniteta, Englezi kažu da je to otprilike 43 odsto. Prošle nedelje objavljena su dva rada i podaci kažu da je 60-70 odsto ljudi u startu rezistentno. To su mlade žene, oni koji rade sa decom, zato što u stvari deca imaju te druge koronaviruse i to im pruža zaštitu. Švajcarci su uradili veliku studiju i kod njih je 60 odsto ljudi imalo urođenu rezistenciju.
Treba da se testiraju oni koji imaju visoku temperaturu, koji se loše osećaju, kašlju...
A što se tiče antitela, pokazalo se da taj test nije mnogo pouzdan. Samo oni sa teškom kliničkom slikom mogu da razviju antitela. Pacijenti sa blagim simptomima imaju antitela veoma kratko, dve-tri nedelje, i izgube se. Tako da taj test daje mnogo niske rezultate.
Više informacija iz rubrike "TEMA DANA", pročitajte OVDE!
* A šta je sa brzim serološkim testom? Mnogi su zbunjeni. Da li je taj test zapravo test na antitela?
- Pa to je to. To su antitela. Ko je imao zapaljenje pluća, test će biti pozitivan. A ako su simptomi bili blaži, ništa.
Već mesec dana se zna da deca ne prenose ovaj virus
* Mnogi se žale da se, uprkos određenim simptomima, vraćaju netestirani.
- Ne treba svi sa simptomima da se testiraju. Danas se testiraš, a nemaš težu kliničku sliku i test je negativan. Kroz nekoliko dana slika se pogorša, dobiješ zapaljenje pluća. Šta onda znači taj test koji je negativan? Treba da se testiraju oni koji imaju visoku temperaturu, koji se loše osećaju, kašlju... To je uvek bilo tako. Nego sad bi u Srbiji svi da se testiraju.
BROJKE1% obolelih ima tešku kliničku sliku 97-98% preminulih imalo neku hroničnu bolest |
Ali država će jedan deo testova ustupiti privatnim laboratorijama, tako da će i one početi da testiraju, a onda nek se testira svako ko hoće do mile volje, međutim, to je bezveze. Ljudi misle ako se testiraju, da su se zaštitili i da ne mogu da se razbole.
Foto: youtube.com/linkTV – internet televizija
Već mesec dana se zna da deca ne prenose ovaj virus. Asimptomatski nosioci, dakle oni koji nisu bolesni, a imaju pozitivan test, takođe vrlo malo prenose.
* Darija Kisić Tepavčević je pričala, kao i Ana Brnabić, o velikom neslaganju izvora BIRN i zvaničnih podataka kad je reč o broju obolelih i preminulih. Šta vi imate da kažete o tome?
Ovi iz Danasa bi najviše voleli da dobijem koronu i da crknem, ali neću da im pričinim to zadovoljstvo
- Malo je nekorektno da BIRN objavljuje nešto za šta nema izvor. Pokaži neki dokument, majku mu. Kao oni su imali neki uvid. Šta to znači? Priča je politička. Pratim Aidu Ćorović iz Novog Pazara, ona piše kako u Novom Pazaru nema ničega, da je katastrofa, otprilike, mrtvi leže po ulicama... Kad se politika umeša, stvari postaju odvratne. Skupila se jedna ekipica, to su ovi iz Danasa, moji obožavatelji koji me 10 godina proganjaju... Oni bi najviše voleli da dobijem koronu i da crknem, ali neću da im pričinim to zadovoljstvo. Sad su potpuno izgubili kompas, preterali su.
Kad se politika umeša, stvari postaju odvratne. Sad su potpuno izgubili kompas, optužuju ceo zdravstveni sistem
Oni lansiraju te priče neozbiljno, optuživati nekoga da je falsifikovao podatke. U tu tabelu podatke ukucavaju doktori koji su lečili pacijente, ne ukucavamo mi. Onaj ko je lečio pacijenta dostavlja podatke "Batutu", "Batut" to ukucava u tabelu, za svakog pacijenta se beleži ime, prezime, dijagnoza, datum prijema, datum otpusne liste.
Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ
Oni optužuju ceo zdravstveni sistem, da su doktori namerno falsifikovali. Interesantno, iste optužbe u Americi se iznose na račun Trampovih lekara, potpuno ista priča, da ovi smanjuju, oni povećavaju, to je obrazac.
Obrazac optužbi isti je i u Srbiji i u Americi, gde napadaju Trampa
Na kraju balade, čak i da jeste umrlo 600 ljudi, to je dobar rezultat. Švedska ima 6.000 umrlih, Holandija 11.000, to su zemlje naše veličine. I da je bilo 600, to je priznanje zdravstvenom sistemu. To nije za pljuvanje, jeste to duplo više, ali i takav podatak bi bio respektabilan. Makedonija na dva miliona stanovnika ima 200 preminulih dosad.
* U početku epidemije rečeno je da Srbija primenjuje metodologiju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kad pričamo o brojanju. Da li se ta metodologija menjala, ako jeste, u čemu, i da li smo mi prešli na drugu metodologiju?
- Nismo prešli na drugu metodologiju. To je bila zabuna. Mnoge zemlje su revidirale to u toku epidemije jer i SZO je bila nejasna. Bilo je prvo klasifikovanje umro sa KOVID, umro od KOVID... To je dosta arbitarna stvar. Kako klasifikuješ nekoga ko je imao moždani udar, ležao u bolnici, pa imao pozitivan test? Od čega je on umro? U umrlici imate osnovni uzrok smrti, pa onda stanja koja dovode do smrti. Neposredni uzrok smrti je uvek isti: otkažu pluća, srce ili mozak. A kako da procenite ako je čovek imao šećernu bolest, visok pritisak, rak i dobio koronu? Od čega je, u stvari, on umro? Nemci kažu, kad je pre mesec dana njihov profesor iz Hamburga objavio rezultate onih obdukcija što su radili, da je 97-98 odsto ljudi imalo neku hroničnu bolest. Vrlo je teško onda reći od čega su umrli. Ali ovo sada je jedna odvratna politička faza.
U sutrašnjem broju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika.rs čekaju vas i druge ekskluzivne informacije kojih nema u drugim medijima.
Foto: Srpski telegraf