(VIDEO) KRIVAC SVIMA ZA SVE: Opšti juriš na predsednika Srbije


IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 12.08.2020 | 19:00


Amerika, ceo Zapad, ruska "duboka država", Evropska unija, zemlje regiona, uz deo ovdašnje opozicije, ali i deo vladajuće strukture, na jednoj su, istoj, strani. Nasuprot njima, kao zajednička meta, jeste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Šta god uradio, ne uradio, rekao ili prećutao nemoguće je da ne dobije packe od dežurnih kritičara. A tema za napade napretek: od pandemije, vakcine protiv korone preko Kosova, medija do sportskih utakmica, izgleda i džempera koje oblači.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Aleksandar Vučić

Najsvežiji primer je bura koja se podigla zbog nabavke oružja. Od koga god da kupimo ne valja, nekome smeta, neko bi da deli packe, a potom, po uvek istoj matrici, na Vučića svali optužbe.

To je slučaj i sa kineskim dronovima i mogućom kupovinom njihovog raketnog sistema FK-3. Iz američke ambasade brzinski su reagovali, savetujući Srbiji da naoružanje za Vojsku ne nabavlja od autoritarnih režima poput ovog u Pekingu. Istovremeno, Srbiju i Vučića, dežurnog krivca, usmeravaju na prodavce oružja bliskih državama iz EU sazvežđa.

Dan posle Amerikanaca se oglasila i ruska "duboka država", koja u svojim medijima pljuje po Srbiji. Smeta im što je njihov S-300 ostao bez kupca. Ni u jednom od tekstova ne navode Vučićevu izjavu da se o kupovini protivvazdušnog sistema samo razmišlja, kao i da je Srbija suverena država koja će sve, pa i ovu odluku, doneti na osnovu svojih interesa.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić objašnjava model po kojem deluju protiv predsednika Srbije.

- Jedan od najmoćnijih ljudi srpske opozicije i siva eminencija Dragana Đilasa Mlađan Đorđević u ruskim medijima napada predsednika Aleksandra Vučića za rusofobiju, u američkim medijima traje napad na Vučića da Srbija kupuje kinesko naoružanje i pored upozorenja SAD. To govori o besmislenosti ovih napada jer Srbija ne vodi ni rusofobičnu ni rusofiličnu politiku, već srpsku politiku, vodeći računa isključivo o interesu Srbije i srpskog naroda. To isto važi i za odnose sa Kinom, ali i sa EU, SAD, Francuskom, Nemačkom ili bilo kojom drugom državom na svetu - istakao je Dačić.

On je ukazao da odnosi sa Rusijom nikad nisu bili bolji, kao i sa Kinom, SAD, Nemačkom, Francuskom i ostalima, ali da se, pre svega, vodi računa o srpskim interesima.

- Isto tako, sa indignacijom odbijam laži da sam ja i Socijalistička partija Srbije pod ruskim uticajem. Mi ne radimo ni za čiji tuđi interes, isključivo za Srbiju i srpski narod. Zato sam i ponosan na sve ono što smo zajedno sa Vučićem uradili u odbrani Srbije i njene budućnosti - naglasio je Dačić.

Nabavka vakcine

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Foto: Ilustracija

Predsednik države poručio je da će Srbija biti među prvim državama koje će nabaviti vakcinu. Pre nego što je bilo ko napravio vakcinu krenule su priče da je u pitanju kineska. Odmah je krenuo udar da je u pitanju izdaja, da Srbiji to ne sme da prihvati, da se moramo uzdati u Ruse i Amerikance. Kada je Vašington objavio da napreduje sa vakcinom, po istom šablonu krenula je graje: nikako američka, treba nam ruska ili kineska. Isti slučaj je i sad, kada su Rusi objavili da imaju vakcinu.

Uprkos svim napadima, Vučićeva poruka oko vakcine uvek je bila ista: "Srbija će uvesti onu vakcinu koja bude detaljno ispitana i proverena i za koju srpski stručnjaci kažu da je najefikasnija."

Hoće karantin, neće karantin

Po izbijanju pandemije, opozicija je iz sveg glasa protestovala, tražeći da se zaštite građani i da je njihovo zdravlje ugroženo odlaskom na posao, ulaskom u gradski prevoz... naravno, Vučić je bio kriv. Odlukom kriznog štaba da se ograniči kretanje, da ljudi budu u izolaciji, da se ne ide u škole, na posao, nije smekšao kritičare. Naprotiv, to je bio povod da se na račun predsednika upute optužbe da je diktator, da se lupa u šerpe i lonce. Isti slučaj bio je i sa odlaskom dece u škole. Smetalo im je što deca idu u škole, smeta im kad su im deca kod kuće.

Bugarske spletke

Jačanje namenske industrije trn u oku je stranim lobijima. Razvijanje naoružanje iz sopstvenih snaga, modernizacija, kao i prilika da naoružanje prodamo u inostranstvu, bila je povod da se na Srbiju okome komšije. Plasirana je priča da je ukrajinska vojska u Donbasu koristila srpsko oružje protiv Rusa. Ispostavilo se da u tim pričama nema istine, da je država legitimno prodavala naoružanje u skladu sa svim međunarodnim zakonima i da je cela ujdurma deo bugarske spletke.

Napadi zbog Putina i Đinpinga

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Zbog Putina Vučić je, kako god okreneš, na meti. Iako su se 17 puta dosad sreli, to nije bila prepreka opoziciji da tvrdi kako baš Vučić ugrožava odnose dve države, da kida dobre veze sa bratskom Rusijom, da nam jedini prijatelj okreće leđa... S druge strane, oni malo drugačiji politički orijentisani ove susrete tumačili su kao pretvaranje Srbije u guberniju. Zbog susreta sa Putinom Vučiću su često stizali prigovori Zapada, baš kao što stižu i zbog odličnih odnosa sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Kina je Srbiji značajno pomogla tokom pandemije, ali je i pre toga uspostavljena važna ekonomska saradnja, koja je donela brojne kineske investicije u našu zemlju.

Izdaja Kosova

Odnosi sa Vašingtonom takođe su povod za kritiku Vučića. Ako razgovara sa Trampovim izaslanikom o Kosovu, onda je to izdaja. Prema oceni ministra spoljnih poslova, u najmanju ruku, licemerno je optuživanje Srbije i Vučića da će priznati Kosovo. Dačić podseća da ove laži plasiraju političke snaga u čije vreme je Kosovo proglasilo nezavisnost, kad ih je priznalo skoro 90 zemalja i kad je Srbija doživela poraz pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

- Upravo zahvaljujući aktivnostima rukovodstva Srbije, pre svega Vučiću, pitanje Kosova je vraćeno na dnevni red, s neuporedivo boljim međunarodnim položajem Srbije u odnosu na vreme Tadića, Đilasa, Jeremića i ostalih - istakao je Dačić.

Napadaju i naprednjaci

Foto: Lična arhiva

Aleksandar Marković

Ni stranka na čijem je Vučić čelu ne preza od pritiska. Od stranačkog šefa očekuju da uvaži njihove želje kada je u pitanju sastav buduće vlade. A spisak naprednjačkih želja je tu šarenolik, od toga koga pojedinci iz ove stranke smatraju podobnim koalicionim partnerom do opšte jagme za foteljama u Nemanjinoj 11. Član Glavnog odbora SNS Aleksandar Marković ne krije zakulisne igre u najvećoj vladajućoj partiji:

- Nije tajna da je Vučić pod stalnim napadom i pritiscima mnogih stranih, ali i domaćih centara jer im smeta u pokušajima da ostvare svoje ciljeve, koji su, po pravilu, protivni interesima države i naroda. Ono što je još veći problem jeste što značajan broj stranačkih funkcionera i ne pokušava da mu pomogne niti da ustane u njegovu odbranu. Verovatno su zauzeti razmišljanjem o funkcijama i položajima.

EU i dva smera

Dvosmerne optužbe idu ka Vučiću kada je u pitanju saradnja sa Briselom. Iz Srbije ga optužuju da skreće sa puta evropskih integracija, da zemlju gura ka istoku, ima i onih koji tvrde da državno kormilo gura ka zapadu. Uzalud je milion Vučićevih izjava u kojima ističe da Srbija ubrzano radi da bi postala članica ovog saveza i da je EU spoljnopolitički prioritet zemlje. A ni Brisel se, s druge strane, ne libi da lupi koju packu, od nametanja kosovskog čvora, prebacivanja zbog saradnje sa Rusijom do toga da neke zemlje poput Hrvatske ili Bugarske, po potrebi i zarad ličnih interesa, lupe embargo na otvaranje poglavlja koja smo odavno pripremili u pregovorima sa EU.

Glavni urednik koji ne zove medije

Foto: youtube.com/InfiniteMediaChronologies135

Foto: Ilustracija

Omiljena tema za prozivku Vučića su mediji, što deo opozicije neprestano koristi i za šta ima podršku predstavnika Brisela. Spočitavaju mu da ga ima previše u medijima, ali kad ga nema, onda ga osuđuju što se ne oglašava. Kada je reč o pisanim medijima, deo opozicije, pre svega onaj okupljen oko Dragana Đilasa, Vučića krivi za svaki tekst koji je objavljen. Idu dotle da govore da je glavni urednik svih medija. Međutim, primera radi, Vučić nikada nije pozvao urednike Srpskog telegrafa da bi uticao na našu uređivačku politiku. Međutim, to Đilasove saradnike ne sprečava da ponavljaju optužbe niti da ga osuđuju kad se pojavljuje u medijima. Smeta im kad se pojavi u medijima, kažu, ima ga previše, a kada se ne pojavljuje, onda ga osuđuju da ne obaveštava narod o potezima države. Ako je dao intervju za Pink, skaču sa svih strana jer ide na privatne televizije, ne valja im ni kad ode na RTS, tada ga optužuju da zloupotrebljava javni servis.

Odela i džemperi za napad

Košulje, džemperi, odela, i to je moguće iskoristiti za obračun.

- Nema laži koju nisu izgovorili. Slagali su da moj džemper košta 400 evra, a košta 50 i nešto evra - rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara.

Dodao je da, za razliku od njega, Dragan Đilas i njegovi saradnici do danas nisu odgovorili odakle im milioni, ali će njega pitati za skupe sakoe. Vučiću, pored sakoa, svako malo upućuju pogrde reči na osnovu izgleda, položaja ruku dok govori...

Profesor scenskog pokreta Marko Stojanović ističe da Vučićevom ponašanju, pogotovo kada su u pitanju susreti sa stranim zvaničnicima, nije lako pronaći manu.

- Vrlo kulturno, odmereno, državnički... Ne vidim ni šta je sporno u garderobi koju nosi. To što nosi je odmereno, nenametljivo - ističe Stojanović.

Kaže da dežurni kritičari predsedniku mogu da zamere samo jednu stvar:

- Znate, kad stane uz strane državnike, ne treba da savija ramena. On je visok, ima široka ramena, sa ponosom treba da stoji pored svakog od tih stranih državnika, pogotovo onih sa zapada, da se vidi da su od njega niži za dve, tri glave. Srbi nisu mnogobrojan, ali nisu ni mali narod i zato mi zaista proradi ona nacionalna žica kad ih vidim onako male pored predsednika moje zemlje.

Garsonjera i plata od 135.000 dinara

Imovina je tema kojoj se opozicija najradije vraća. Pisalo se po medijima naklonjenim Draganu Đilasu o raznim poslovima i silnom novcu koje Vučić i njegova porodica imaju. Sam Vučić je bar sto puta pozvao da nadležne institucije provere njegovu imovinu i imovinu njegove porodice. S druge strane, političari koji ga prozivaju nikada nisu pozvali državu da ispita njihovu imovinu.

Uzgred, u imovinskoj karti srpskog predsednika upisano je da je kupio stan, zapravo garsonjeru od 30 kvadrata, da ima platu od 135.000 dinara i nešto ušteđevine.

Ko kroji rezultate

Foto: Starsport

Foto: Ilustracija

Da sve može poslužiti svrsi, govori i podatak da su sportske utakmice često korišćene za svaljivanje krivice na predsednika države. Ko god da pobedi, Zvezda, Partizan, Vojvodina ili Radnički, ili pak da izgubi, Vučićeve je zasluga. Naravno, i po ovoj temi Vučić je govorio u nekoliko navrata. Objašnjavao je da su mu crveno-beli omiljeni klub, ali da zbog obaveza ne stiže da gleda utakmice, a kamoli da namešta rezultate. Naravno, uzalud. Teorije zavere su nekim omiljeniji sport.

Trn u oku regionu

Ni region ne zaostaje za Zapadom i Istokom, koji bi da biraju vlast u Srbiju, određuju šta možemo i šta smemo. Istoričar Saša Adamović navodi da napadi na Vučića iz antisrpskih centara, kao što su Podgorica, Zagreb, Sarajevo ili Skoplje, nisu iznenađenje. Naš sagovornik kaže da, ako su mogli da izmisle glupost, kao što je pandemijska bomba iz Srbije preti regionu, ili da je jedan fudbalski derbi krivac što je korona stigla do Crnogoraca, drugo ništa nije za čuđenje.

- Vučićeva Srbija je trn u oku onima iz Zagreba koji očekuju da im se Beograd stalno izvinjava, onima iz režima Mila Đukanovića, koji bi da otima srpske svetinje, kao i onima iz Sarajeva, koji ne žele da Republika Srpska ima pouzdanog zaštitnika. Umesto što u Vučiću traže dežurnog krivca, što vode negativnu kampanju prema predsedniku Srbije, bolje da gledaju u svoje dvorište i rešavaju svoje muke.

Foto: Republika

Naslovna strana Srpskog telegrafa za 13. avgust 2020.