Politički testament generala Ojdanića: Tajno sam snimao Slobine razgovore

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">Tanjug/www.profimedia.rs</a>

Dragoljub Ojdanić i Slobodan Milošević

- Decenijama čuvam snimke svih razgovora koje je predsednik Milošević vodio vezano za usvajanje rezoluciju. Svaku reč izgovorenu o našoj vojsci koja se povukla sa Kosova i Metohije, sve što su njemu strani političari govorili, ono što je on njima rekao, sve ću to objaviti u knjizi - ispričao je Ojdanić pre dva meseca za Srpski telegraf, u poslednjem intervjuu koji je dao medijima.

General je tada, između ostalog, rekao i da će knjiga s transkriptima Miloševićevih razgovora, njegovo političko zaveštanje, biti od velike koristi Srbiji:

- Od rezolucije nikada ne smemo da odustanemo, a našu vojsku moramo da vratimo na Kosmet.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

ODAN PREDSEDNIKU

Nikola Šainović, bivši premijer Srbije koji je sa Ojdanićem bio blizak dok je bio na čelu države, ali i kasnije u Haškom zatvoru, gde su obojica robijala, u razgovoru za Srpski telegraf kaže da su upravo rezolucija i dešavanja koja su usledila posle njenog usvajanja u UN bili rak-rana nedavno preminulom generalu.

Poslednji intervju general dao za Srpski telegraf Foto: Srpski telegraf Poslednji intervju general Ojdanić je dao baš za Srpski telegraf početkom jula, kada je otkrio zašto su ruske jedinice koje su bile u sastavu Kfora napustile Kosovo i Metohiju. On je tada rekao da je, pored previranja u tada slaboj Rusiji, koju su dodatno slabili sukobi ruskih generala sa generalima naklonjenim Americi, i Srbija povukla poteze koji su pomogli da se Rusi povuku s KiM. - Tadašnje vlasti u Beogradu nisu pokazivale interes za prisustvo ruskih snaga na Kosovu i Metohiji. Situacija u Rusiji i stav Beograda doveli su do velikog gubitka, što se desilo 2003, kada su ruske snage napustile našu pokrajinu - zaključio je tada Ojdanić.

- Bio je svedok razgovora sa Černomirdinom i Ahtisarijem i kada je doneta odluka o donošenju Rezolucije 1244. To je podrazumevalo povlačenje naše vojske sa Kosova. Ojdanić je celog života to nosio kao najteži trenutak u životu - navodi Šainović.

O odnosu koji je Ojdanić imao sa Miloševićem bivši srpski premijer kaže:

- General je bio potpuno odan državi i Slobodanu Miloševiću, kao predsedniku, ne privatno nego državno, i toj borbi kojoj je pripadao je ostao potpuno posvećen do kraja života.

Poslednja bitka Supruga Dragoljuba Ojdanića Ljubina ispričala je kako je izgledala poslednja generalova bitka. - Bili smo na Zlatiboru, a on je, zbog infarkta u mozgu, kako su mi objasnili lekari, pao niz stepenice na betonski podest - rekla je Ljubina Ojdanić. Hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu u Užicu, a nedugo zatim je transportovan na VMA u Beograd. Nažalost, krvarenje u mozgu se nastavilo, preminuo je u nedelju po podne.

AMERIČKE PONUDE

Tokom godina koje su zajedno proveli u Hagu Ojdanić je Šainoviću govorio i o nepristojnim ponudama koje je dobijao od Amerikanaca.

Vladimir Lazarević, general-pukovnik Foto: Tanjug/AP Vladimir Lazarević Bio mi je nadređeni. Poznavao sam ga dobro i pred početak agresije i nakon završetka rata kada je trebalo obnavljati porušenu infrastrukturu i sačuvati Vojsku. Radi se o velikom čoveku i profesionalcu, koji je bio na isturenom položaju za vreme građanskog rata na prostoru BiH, zatim i za vreme NATO agresije. Nekoliko godina smo proveli u Haškom tribunalu, prošli smo i tu torturu. Bio je čovek od poverenja Slobodanu Miloševiću, na vojnom planu on je bio taj koji je realizovao zadatke dobijene od predsednika države.

- Njemu je nuđeno pre odlaska u Hag da svedoči protiv Miloševića i tako se spase Haga. Dolazio mu je Pjer-Rišar Prosper, tadašnji američki ambasador za pitanja ratnih zločina. Na njegov zahtev da svedoči protiv Miloševića Ojdanić je rekao: "Ja mogu da svedočim, samo nemam da kažem ništa protiv Miloševića." Ojdanićev odnos sa Miloševićem uvek je ostao na nivou "gospodine predsedniče", a tako ga je i u Hagu oslovljavao - kaže bivši premijer.

Dodaje da je Ojdanić znao sve ratne planove.

Veselin Šljivančanin, oficir JNA Foto: ST/D. KADIĆ Veselin Šljivančanin General Ojdanić je u svojoj vojničkoj karijeri postigao mnogo toga i jedan je od najvećih činova koji su postojali u JNA i Vojsci Jugoslavije. Sećam ga se kao dobrog oficira, patriote i kao čoveka koji je učinio da Srbija ide napred, činio sve sto može za Vojsku i Srbiju. Velika je nepravda jer je bio nasilno penzionisan i u vrlo teškim okolnostima je prihvatio da dobrovoljno ide u Hag. Vrlo često je bio na sednicama Vrhovnog saveta odbrane sa Miloševićem, bio je uključen u sklapanje Rezolucije 1244, a svog zamenika je poslao da to potpiše u Kumanovu.

- Nemate veće tajne od toga, on i generali Pavković i Lazarević su branili te planove, izneli ih i branili pred sudom i činjenica je da je Hag presudio da su se zločini desili izvan tih planova, oni su doprineli odbrani ugleda Vojske čak i pred Haškim tribunalom. Sve vreme u Hagu je ostao posvećen svom selu, čitao i pisao sećanja i ostao emotivno vezan za svoj kraj i tamo ćemo ga, nažalost, ispratiti - ispričao je Šainović.

Lična karta, Dragoljub Ojdanić 1941-2020. Foto: youtube.com/ Televizija 5 Uzice Rođen 1941. u selu Ravni kod Užica Bio načelnik Generalštaba VJ od 1998. do aprila 2000. u vreme NATO agresije Tokom 2000. bio ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije U Hag otišao 2002, posle odluženih 15 godina robije vratio se u Srbije

U štampanom izdanju Srpskog telegrafa između ostalog pročitajte:

Pravi razlog diskvalifikacije Novaka Đokovića na US Open nije u nesmotrenom potezu našeg tenisera, nego ima veze sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Ovako se otimaju pare iz državnog budžeta. Trejs najpre napravi haos, pa potom usluge naplaćuje 3 puta više.

Otkrivamo podli plan Stanije i Crnogorca koji žele da unište Kristijana Golubovića.

Sve ove vesti, kao i još puno zanimljivih informacija možete pročitati u štampanom izdanju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika.rs

Foto: Srpski telegraf

Naslovna strana Srpskog telegrafa za 8. septembar 2020. godine