EKSKLUZIVNI DOKUMENTI: Slobodan Milošević želeo rat sa NATO po svaku cenu, odbio predlog bolji od Kumanovskog sporazuma
IZVOR: B. KAŠANSKI - B. PAUNOVIĆ - 04.10.2020 | 18:11
Slobodan Milošević nije prihvatio početkom maja 1999. godine ponudu specijalnih emisara Zapada da bombardovanje naše zemlje bude odmah okončano, uz sporazum koji je, kako se pokazalo, bio mnogo bolji od Kumanovskog, potpisanog mesec dana kasnije. U međuvremenu, Miloševićeva želja da rat protiv Alijanse vodi do kraja koštala je Srbiju teških razaranje i velikih žrtava. Sve to, očigledno, moglo je da bude izbegnuto.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs/Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ</a>
Ove informacije, koje se sada prvi put pojavljuju u javnosti, potvrđuju dokumenta do kojih je došao Srpski telegraf. Naime, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Zoran Lilić (Milošević je bio predsednik SRJ) otputovao je 3. maja 1999. godine, u jeku NATO napada, u Bon i Beč. Tamo se sreo s bivšim nemačkim kancelarom Helmutom Kolom i bivšim premijerom Austrije Francom Vranickim. Oni su imali ovlašćenja da mu ponude momentalno obustavljanje agresije i potpisivanje sporazuma. Lilićevi izveštaji, koje je zaveo u arhivi Savezne vlade, uprkos izričitom Miloševićevom naređenju (jasno je i zbog čega) da to ne čini, imaju delovodne brojeve 346/99, 350/99 i 362/99. Bombardovanje je, podsetimo, počelo nedugo nakon kraha pregovora u Rambujeu (Francuska), gde je Srbija, faktički, bila suočena s ultimatumom koji nije mogla da prihvati.
AGENDA SUSRETA
U prvom dokumentu Lilić upoznaje Miloševića sa agendom susreta u Nemačkoj i Austriji 3. i 4. maja. Uz Kola i Vranickog, za kog konstatuje da je i kandidat za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kofija Anana, on se sreo i sa dr Izraelom Zingerom (sekretar Svetskog jevrejskog kongresa), Arijem Livneom i Cvi Barakom, koje naziva "našim saveznicima".
Prema saznanjima Srpskog telegrafa, u to vreme, mesec i po nakon početka bombardovanja, postojala je živa diplomatska aktivnost sa ciljem okončanja sukoba.
Slobino okruženje teralo ga da ne prihvati sporazumFoto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> Prema saznanjima do kojih je došao Srpski telegraf, na odluku Slobodana Miloševića da odbije ponudu koja je, prema svemu, bila povoljna, presudno su uticala dva faktora. - On nije bio siguran da mu se nešto ne radi iza leđa. Jeste imao poverenja u Lilića, ali je bio podozriv zato što su Kol i Vranicki očigledno bez njegovog znanja uspostavili kontakt s potpredsednikom Savezne vlade - kaže sagovornik koji je u to vreme bio blizak Slobi. Ističe i da je dosta ljudi iz vrha SPS sugerisalo Miloševiću da ne treba da prihvati nikakav dogovor. - Svako iz svog interesa. Bilo je onih koji su iskreno mislili da NATO neće moći unedogled da vodi akciju, ali bilo je i drugih koji su Miloševiću očigledno već tada radili o glavi, priželjkujući da napadi Alijanse što više oslabe njegovu poziciju, što se na kraju i dogodilo i on je pao godinu i nešto posle bombardovanja - objašnjava izvor Srpskog telegrafa. |
- Lilić nije slučajno izabran za posrednika. On je važio za razumnog političara čiji stavovi nisu bili agresivni u odnosu na Zapad i Alijansu, a opet je bio dovoljno blizak Miloševiću da bi ovaj imao poverenja u njega. Lilić je dobio čvrste garancije koje je mogao da prenese Miloševiću da će napadi biti odmah privremeno obustavljeni i potom trajno okončani, čim se potpiše sporazum između SRJ i NATO - navodi sagovornik našeg lista, u to vreme visoki funkcioner SPS koji je molio da mu ne objavljujemo ime jer, kako kaže, sve ovo makar za javnost baca potpuno novu sliku na ulogu Slobodana Miloševića.
Srpski telegraf juče je pokušao da dobije komentar od Zorana Lilića, međutim, on je pozive preusmerio na drugu osobu. Poruku koju smo mu potom poslali video je, ali nije ništa odgovorio.
Kako smo saznali od dobro upućenih ljudi iz Miloševićevog okruženja u to vreme, predsednik SRJ veoma negativno je reagovao na ponudu koja mu je preneta preko Lilića. Nije čak hteo ni da ga primi kad se ovaj vratio iz Bona i Beča, već je, nakon što mu je Lilić predao pismeni izveštaj, uputio tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića da razgovara s njim.
POVRATAK IZBEGLICA
A kako se može videti iz dokumenata koje objavljujemo, tačke sporazuma koji nam je ponuđen bile su već na prvi pogled bolje od onih u kasnijem Kumanovskom sporazumu, sklopljenom tek 9. juna. U međuvremenu, naneta nam je ogromna materijalna šteta i izgubljeno je još mnogo života.
Sve je ovo moglo biti izbegnutoFoto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> spisak napada NATO posle 3. maja 1999) 6. maj - Srušen železnički most kod Vatina, na pruzi Beograd-Bukurešt - Napadnut niški aerodrom, gađane instalacije "Jugopetrola" kod Negotina 7. maj - 14 civila ubijeno u bombardovanju kasetnim bombama u Nišu - Bombardovana kineska ambasada u Beogradu, tri osobe poginule - Na udaru zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, saveznog MUP i hotel "Jugoslavija" 8. maj - U Nišu pogođen i teško oštećen Kameni most 9. maj - Razorena pošta u Užicu, oštećen Dom zdravlja, ponovo na meti bio valjevski "Krušik" 10. maj - Dve ulice potpuno su izbrisane sa mape Medoševca kod Niša - Prilikom bombardovanja industrijske zone Čačka mnoge kuće porušene do temelja
Foto: Tanjug/D.ANIČIĆ 11. maj - NATO bombardovao Niš, teško povređen potpredsednik SPS Dušan Matković - Oštećen železnički most kod Žitorađe, bombardovani mostovi u Grdeličkoj klisuri 13. maj - Ponovo bombardovana zgrada TV Novi Sad 15. maj - Bombardovan RTB Bor 17. maj - Srušen nadvožnjak na auto-putu Beograd-Niš - Novi napadi na Batajnicu, Frušku goru, Smederevo, Veliku Planu, Prahovo, Aerodrom Ponikve - Bombardovane su kragujevačke Šumarice 18. maj - Bombardovano skladište "Jugopetrola" na Čukarici 20. maj - Tokom bombardovanja KBC "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu ubijena tri pacijenta, jedan radnik i sedam gardista Vojske Jugoslavije
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> 21. maj - Bombardovan kazneno-popravni dom u Istoku, ubijene na desetine zatvorenika i radnika te ustanove - Bombardovani ciljevi u okolini Beograda, Lipovica, Rakovica, Resnik, Batajnica i šire područje Avale 22. maj - Uništen most na Starom Begeju - Na Šabac bačeno 10 bombi 23. maj - Bombardovana termoelektrana u Obrenovcu 24. maj - Bombardovana elektroenergetska postrojenja kod Kostolca, Novog Sada i Niša 25. maj - Ponovo gađani zgrada MUP Srbije u centru Beograda, Straževica, Batajnica... 26. maj - U selu Ralja kod Beograda pogođena porodična kuća u kojoj su poginula dva deteta (pet i osam godina), njihov otac i tetka 28. maj - Pogođena kasarna "Vojvoda Radomir Putnik" u centru Kragujevca 29. maj - Sa više od 10 projektila gađan centar Ćuprije - Gađan centar Novog Sada
Foto: Tanjug/V. Dimitrijević 30. maj - Bombardovan centar Sremske Kamenice - Srušen most na Velikoj Moravi kod Varvarina, poginulo 11 ljudi, više desetina povređeno - Pogođeni specijalna bolnica za TBC bolesnike i starački dom u Surdulici, poginulo najmanje 17 ljudi 31. maj - Bombardovan Novi Pazar, poginulo 11 ljudi, među kojima i Marko Simić (2) 1. jun - Pogođena Kikinda, oštećeni kasarna, međunarodna pruga i veći broj kuća 2. jun - Pogođen nadvožnjak na pruzi Velika Plana - Mala Krsna. Na udaru i Kuršumlija i Merošina |
Kol i Vranicki, između ostalog, predložili su povratak izbeglica svih nacionalnosti u svoje kuće, uz garancije SRJ, OEBS i UN, kao i prihvatanje misije UN.
U svom izveštaju Miloševiću Lilić nabraja koristi koje bi imala naša strana. Tu su izbegavanje bukvalne okupacije, kako je on naziva, izbegavanje referenduma o otcepljenju KiM, očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije i SRJ...
Foto: Srpski telegraf