TAJNO SVEDOČENJE PRIPADNIKA ZEMUNSKOG KLANA: Markov plan za ubistvo Đinđića!

Sečen noževima, umotan u celofan i zapaljen

Zoran Vukojević bio je policajac u Zemunu i Grockoj, a zatim je postao šef obezbeđenja Dušana Spasojevića

- odbio da uđe u program zaštite svedoka

- svirepo ubijen 3. juna 2006.

- njegovo telo nađeno nedaleko od Aerodroma "Beograd", pored auto-puta

- patolozi izjavljivali da toliko unakaženo telo dugo nisu videli

Vukojević je prebijan, sečen noževima i izmasakriran

- potom je, dok je još uvek živ, umotan u celofan, zapaljen i bačen u raku iskopanu pedesetak metara od mesta na kom je nađen u šumi

- zapaljen i izmasakriran puzao je još nekih 50 metara

- čovek od poverenja Dušana Spasojevića, njegov šef obezbeđenja, blagajnik i lični sekretar

Vukojević se javljao na Spasojevićev telefon, posredovao, organizovao sve što je trebalo

- u kuhinji je držao plastične kese sa desetinama hiljada evra i iz njih plaćao sve što je Spasojević tražio ili naredio

Otkrivene tajne iz Šilerove

pored svedočenja iz 2003, Vukojević je na pitanja suda odgovarao i u aprilu 2005. U tom iskazu otkrio je kako je iz policije prešao na stranu mafije, a otkrio je i sve tajne "zemunaca". Ovo su najznačajniji delovi Vukojevićevog iskaza:

- posle suspenzije u OUP Zemun, gde je radio kao policajac (2000. godine), otišao je kod Spasojevića da radi u njegovom obezbeđenju

- Spasojević i Mile Luković Kum su mu bezgranično verovali, pa je bio svedok mnogih dogovora i planova

- kriminalna grupa "zemunaca", nastala 1997, kad su počeli da rade sa narkoticima, a tržište su proširili i na Englesku i Španiju

- za 15 ubistava, koje je sud stavljao na teret ovom klanu, Vukojević je tvrdio da je o njima čuo, ali da nije učestvovao

- "zemunci" su s ubistvima krenuli u februaru 1999, pripadnici klana o tome su otvoreno govorili

- Spasojević, koga su tada zvali Đavo, često je išao u Institut za bezbednost, gde se sastajao sa Radetom Markovićem, šefom Resora Državne bezbednosti

- država je odobrila Spasojeviću "da sve pobije i počisti kriminalce po gradu".

- kod Spasojevića u Šilerovu dnevno dolazilo po 100 ljudi da nešto traži ili da mu se obrati za pomoć

- Spasojević je bio kao sudija, odlučivao je šta može, a šta ne

- svi sastanci u Šilerovoj su snimani, kasete sa snimcima predavale su se Spasojeviću

Čović: Sloba imao dve šanse da ode

Bivši potpredsednik Vlade Nebojša Čović tvrdi da tadašnja vlast i DOS nisu dobili sto milijardi. Gostujući u jutarnjem programu na televiziji Prva, Čović je rekao da ne zna tačno koliko su novca dobili.

- Miloševiću je dva puta nuđeno da ode iz zemlje mnogo pre marta, a neposredno pre 5. oktobra. Mira mu nije dozvolila da ode - naveo je Čović.

Prema njegovim rečima, ovim odlukama oštećena je i Srbija i Miloševićeva porodica:

- Mislim da je iskoristio te dve mogućnosti, bilo bi manje muke za sve, i za nas i za tu porodicu.

U danu kada je uhapšen Milošević Čović je, kako kaže, bio na jugu Srbije.

- U trenutku hapšenja bio sam u Bujanovcu, Đinđić me je zvao da dođem ujutru na sastanak. Za to vreme pritisak ambasadora Kvinte je bio da se Milošević pošalje u Hag. Nisam bio u vili taj dan, 30. marta, nisam znao kakva je komunikacija tamo bila - ispričao je bivši potpredsednik Vlade.

Ističe i da je bračni par Milošević-Marković različito gledao na dokument i garancije koje su im dali Đinđić, Vojislav Koštunica i Milan Milutinović.

- U dokumentu koji je potpisao Čeda Jovanović postoji garancija da on neće biti isporučen. Milošević nije verovao u to, ali Mira jeste. Ja nisam potpisao njegovo isporučenje i nemam problem s tim. Mrkonjić može da potvrdi - navodi Čović.

Dodaje da je dogovor bio da se bivšem predsedniku sudi u Srbiji:

- Bio je dogovor da on odgovara u Srbiji jer je srpskom narodu naneo zlo, ovde je trebalo da se ispitaju transakcije koje su oni izneli iz Srbije. Reč je bilo oko pet miliona, ali mislim da je neko još podelio te pare tada...

Komentarišući odnos koji je Milošević imao sa suprugom Mirom, Čović kaže da je upravo tu razlog brojnih pogrešnih poteza koje je Milošević vukao.

- U trenucima hapšenja svako iz stranke je gledao kako da sačuva sebe. U toj porodici je postojala patologija, on je donosio odluke pod Mirinim uticajem i tako je pravio greške - naveo je Čović.

Tri likvidacije sa Markovim potpisom

Ime Marka Miloševića pominjano je u tri velike likvidacije koje su desile pre nego što je njegov otac srušen s vlasti.

1. Arkanovi šamari

Miloševićev sin pikirao je Željka Ražnatovića Arkana, koji mu je udario nekoliko šamara. Ubrzo posle tih šamara Arkan je ubijen, a bivši šef SDB Radomir Marković na suđenju 2001. naveo je da se Slobodan Milošević bojao da će ljudi Željka Ražnatovića u znak odmazde zbog ubistva Arkana likvidirati njegovog sina Marka.

Marković je naveo da se pričalo da je Arkan, svojevremeno, govorio da će, ukoliko se njemu nešto desi ili bude otišao u Hag, osvetu podneti Marko Milošević.

Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. u beogradskom hotelu "Interkontinental".

2. Ubistvo zbog žene

Ime Marka Miloševića često se pominje u slučaju ubistva Vladana Kovačevića poznatijeg kao Vlada Tref. Iako su bili bliski prijatelji koji su se družili na trkama, Miloševićev sin imao je ljubavnu vezu sa Kovačevićevom suprugom Bojanom Bajrušević. Kovačević je otkrio prevaru i to je bio razlog za sukob sa Miloševićevim naslednikom.

Kovačević je ubijen 20. februara 1997. ispred kancelarije svoje firme u Sava centru na Novom Beogradu. Dva metka su mu ispaljena u telo, a dva u glavu. Nekoliko minuta posle policije na mesto zločina stigao je i Marko Milošević.

3. Osveta Šijanu

Pored Arkana, Marko je šamare dobio i od Zorana Šijana, surčinskog kik-boksera. Šijanova majka je 2012. tvrdila da je njenog sina ubio neko mnogo moćan:

- Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario. Rekao mi je tada da je Marko Milošević učinio nešto loše, nehumano i da mu je on zapretio: "Napraviš li još nešto tako, zažalićeš."

Šijan je ubijen 27. novembra 1999. u centru Beograda dok je sedeo za volanom svog mercedesa 600, čekajući zeleno svetlo na semaforu.