GLAVNI HAŠKI SUDIJA ŠPIJUN CIA! Procurila tajna dokumenta, Amerikanci mu davali instrukcije kako da osudi Miloševića

Foto: Tanjug/AP

 Amerikanci Meronu davali instrukcije kako da osudi Miloševića

Nema tajne koja kad-tad ne izađe na videlo: Teodor Meron, dugogodišnji predsednik Haškog tribunala i sudija u najvažnijim postupcima koji su tamo vođeni, sve vreme je špijunirao za CIA. Sa američkom službom čak se i konsultovao kako da vodi postupak protiv Slobodana Miloševića, a svaki godišnji izveštaj Tribunala za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je podnosio Meron, prvo je slat u Vašington (i Lengli) na doradu i aminovanje.

Kako pokazuju depeše koje su procurile zahvaljujući Vikiliksu, Meron, inače i sam Amerikanac, vođen je kao zaštićeni izvor (označen engleskom rečju protect) za sve diplomate SAD i Stejt department.

PRVI NA LINIJI

Time je, praktično, potvrđeno sve ono u šta smo godinama sumnjali ili, bolje rečeno, čvrsto verovali. Jer tolika pristrasnost međunarodnog suda, osnovanog odlukom Ujedinjenih nacija, nikako nije mogla biti slučajna. Ostaje samo dilema ne da li je još neko, osim Merona, bio na platnom spisku Vašingtona već koliko je takvih sudija bilo. POGLEDAJ GALERIJU

Teodor Meron bio je prvi na liniji kada je trebalo osuditi nekog od srpskih optuženika. Ne samo da je bio predsednik suda već je i učestvovao lično u postupcima, uglavnom žalbenim, protiv Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića (naknadno je izuzet), Ratka Mladića, Milomira Stakića, Radoslava Brđanina, Momčila Krajišnika, Stanislava Galića, Dragomira Miloševića, Radoslava Krstića, Zdravka Tolimira...

Foto: youtube.com/printscreen/St

OSLOBODIO IH: Mladen Markač i Momčilo Perišić

Tu je Meron bio i kada je nekog trebalo osloboditi, pa je tako vodio žalbeno veće, koje je nakon osuđujuće presude u prvom stepenu oslobodilo svake odgovornosti Hrvate Antu Gotovinu i Mladena Markača. Bio je i u veću koje je oslobodilo srpskog generala Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Perišiću je, inače, zbog odlaska u Hag obustavljeno (do povratka) suđenje za špijunažu u Srbiji, gde je optužen posle hapšenja sa američkim agentom Džonom Nejborom u motelu na Ibarskoj magistrali. Taj proces je nedavno prvostepeno okončan u Beogradu i Perišić je osuđen na tri godine zatvora.

NATO DRŽI ASANŽA

Nikola Vrzić, novinar Pečata i autor knjige "Tajne beogradskih depeša", jedan je od najboljih poznavalaca sadržaja Vikiliksovih depeša u našoj zemlji. Za njega nema nikakve sumnje kakva je bila Meronova uloga.

- Vikiliks Džulijana Asanža, kojeg NATO i dalje drži u zatvoru jer je razotkrio njegove zločine, objavljujući depeše američke diplomatske službe, otkrio je i zašto imamo sve razloge da sumnjamo u presude Haškog tribunala, a nijedan da im verujemo bez duboke rezerve. Ne moramo čak ni da kopamo duboko po toj dragocenoj arhivi koja nikada nije trebalo da ugleda svetlo dana, pa je zato i iskrenija od svake druge. Teodor Meron, predsednik Tribunala u vreme presuda kojima je utvrđena podobna istina, u depešama je označen kao zaštićeni izvor, to jest doušnik i saradnik američkih diplomata, s njima se konsultuje o načinu na koji treba da rukovodi suđenjem Slobodanu Miloševiću, kod njih čak proverava da li se slažu sa sadržinom redovnog izveštaja o radu tribunala. Konačno, same američke diplomate zadužene za njega, pišu: "Njegove inicijative, prioriteti i brige usklađeni su sa razmišljanjem vlade Sjedinjenih Država" - konstatuje Vrzić.

REAGOVANJA Foto: youtube.com/BALKAN INFO - Zvanični kanal Toma Fila, advokat Nesumnjivo je da je Teodor Meron bio američki čovek, i to ne špijun jer špijun je neko ko radi tajno. Meron je otvoreno radio za Ameriku. Radio je sve ono što je Amerika htela. Konsultovao se s Amerikom, kako u vezi sa suđenjem Miloševiću tako i Vojislavu Šešelju, ali i za sve ostale procese. Amerikanci su ga koristili dok im je bio potreban, a kad više nije bio, otišao je u penziju. Javnost mora da zna da je Haški tribunal od početka finansirala Amerika. Jednom kad sam se pobunio jer je u statutu pisalo da ne smeju Tribunal da finansiraju zemlje, onda su oni to promenili i otvorili poseban račun u UN na koji im je Amerika uplaćivala novac i od tih para se finansirao Haški tribunal. Tada je Meron bio njihov čovek, te otuda i potvrda da je on morao da radi ono što mu Amerika naredi, ali i da im za sve polaže račune Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Nikola Šainović, bivši premijer Srbije Pošto je haški sud je produkt Klintonove administracije, u izvršnom smislu Madlen Olbrajt, Teodor Meron je bio pravnik uz taj department i on je dobio zadatak da napravi pravni koncept tog suda, a kad je to usvojeno, on je postavljen za predsednika suda. Za veliki broj presuda je bio predsednik žalbenog veća, što znači da je imao ogroman uticaj na konačne presude. Što se tiče uticaja Amerike, tu je vrlo jasna stvar. Tu je sve potpuno u izvršnoj funkciji američkih interesa i dogovora. On je američki službenik i deo njihove izvršne vlasti i politike. Najbolji dokaz za to je odlučivanje o zločinu "Oluja", gde je prvostepenom presudom presuđeno da je postojao zločinački poduhvat, koji su činili Franjo Tuđman, vlada Hrvatske, parlament i HDZ, kao partija, ali i generali koji su bili u Hagu, na primer Ante Gotovina. Nakon toga je Meron, koji je bio u drugostepenom sudu u mom predmetu, sam sebe, kao predsednik suda, premestio u veće za "Oluju" i presudio na osnovu svih dokaza koji postoje i koje nije osporavao da u "Oluji" nije bilo zločina, pa je, samim tim, i generale oslobodio krivice. Tako je Meron, po naređenju Amerike, poništio jedan od najvećih predmeta Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ Ivan Simić, advokat Haški tribunal je ad hok tribunal, sama reč kaže da to nije stalni, već privremeno napravljeni sud. On se već gasi i za koju godinu će biti kao da ga nikad i nije bilo. Jasno je da se na radi o nekom sudu u punom smislu te reči, već se radi isključivo o politički instumentalizovanom sudu, ne čak ni instituciji. Taj sud je imao svoj zadatak, a to je da opravda sredstva koja su u njega uložena, odnosno da svojim presudama pokuša da kreira novu istoriju, ne samo Balkana nego i Evrope. Uloga Merona, kao predsednika tog suda, tu je onda sasvim jasna.