NASTAVAK SERIJALA DOSIJE LEDENI: Mladić hteo da ubije Stanišića!

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">Tanjug/AP/profimedia</a>

Ratko Mladić i Jovica Stanišić

Amerikanci su tako u Stanišićev dosije od reči do reči ubacili sve što je u sudnici Tribunala izgovorio bivši visoki zvaničnik DB Vlado Dragićević. On je tada, između ostalog, izjavio da Stanišić "nije bio agent Centralne obaveštajne agencije (CIA)" SAD, već da je sa CIA bio "u profesionalnoj vezi".

Kao primer, naveo je da je DB Srbije 1992. predstavniku CIA dostavio "sve podatke" o vojno-političkoj situaciji u republici Srpskoj Krajini koji su bili "važni za primenu Vensovog mirovnog plana".

- Bio je to pravi profesionalni odnos za koji smo smatrali da može doneti korist našoj službi i zemlji - rekao je Dragićević.

PUTOVANJA U BOSNU

On je precizirao da je nekoliko puta išao u Bosnu s predstavnikom CIA da bi proverili da li na određenim mestima za koje je CIA imala podatke postoje masovne grobnice ljudi koji po nacionalnosti nisu bili Srbi.

- Kasnije je i američka državna sekretarka Madlen Olbrajt došla da se uveri u postojanje masovnih grobnica - dodao je Dragićević.

Zvanični protokol o saradnji SDB Srbije i CIA bio je potpisan 1996, a Amerikance su najviše zanimali sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bezbednost američkih vojnika i borba protiv međunarodnog terorizma.

U okviru te saradnje 1995. bio je uspostavljen punkt CIA u Republici Srpskoj uz pomoć DB Srbije, rekao je Dragićević.

DB je vrlo uspešna služba Dragićević je potvrdio da je CIA u zvaničnim dokumentima ocenila da je "DB Srbije vrlo uspešna služba koja se uspešno nosi s desnim ekstremizmom u sprovođenju mirovne politike državnih organa i predsednika Miloševića". Saradnja CIA i DB Srbije, kako se navodi, bila je za američku stranu od izuzetne važnosti za sprovođenje Dejtonskog sporazuma i za bezbednost američkih vojnika u BiH.

On je svedočio i o Stanišićevom doprinosu u oslobađanju više od 450 vojnika Unprofora koje su bosanski Srbi uzeli za taoce u maju 1995.

- Stanišić je na svoju inicijativu, uz odobrenje Miloševića, preduzeo korake da taoci budu oslobođeni. Milošević je bio skeptičan da se bilo šta može učiniti. U to vreme Milošević nije imao kontakte s Vojskom Republike Srpske zbog sankcija Srbije prema RS - rekao je Dragićević.

Procena SDB Srbije je, kako je rekao, bila da su se "stvari otele kontroli" i da uzimanje talaca "šteti svim Srbima".

U prvom susretu tokom krize s taocima Stanišić, koga je Dragićević pratio, pokušao je da predsedniku RS Radovanu Karadžiću u Bijeljini "objasni negativne aspekte i posledice" uzimanja talaca, uključujući "mogući napad NATO u cilju njihovog oslobađanja".

Razgovori su bili teški i mučni, a Karadžić je tražio materijalnu i logističku podršku Srbije, koju mi nismo mogli da mu obećamo, kazao je svedok.

Liderima Srba u Kninu Milanu Martiću i Milanu Babiću, koji su takođe bili prisutni, Stanišić je rekao da je ludost ideja o proglašavanju ujedinjenja republike Srpske Krajine i RS, čemu su oni bili skloni.

Stanišić je kasnije pokušavao da ubedi i komandanta Vojske RS Ratka Mladića da pusti taoce.

- Isključiva odgovornost za uzimanje talaca pada na VRS i generala Mladića - ocenio je Dragićević, dodavši kasnije da je to bila i odluka političkog vrha RS.

VAŽNE INFORMACIJE

Prema rečima Dragićevića, DB Srbije je imao i informacije da je tadašnji komandant Ratko Mladić "hteo da ubije Stanišića, Simatovića i mene kad smo bili u njegovom štabu u Han Pijesku".

Svedok je izjavio da je Stanišić zbog zasluga u oslobađanju talaca, a kasnije i oslobađanju francuskih pilota oborenih aviona, 1996. u Parizu dobio medalju francuske obaveštajne službe DGSE.

Iste godine delegacija SDB Srbije sa Stanišićem na čelu, u kojoj je bio i Dragićević, posetila je CIA. Delegacija američke obaveštajne službe bila je u Beogradu u martu 1996.

Foto: Print

Foto: Ilustracija