KRVAVI VASKRS ZA 12 APOSTOLA SA KOŠARA: Sećanje na herojsku odbranu otadžbine 1999.
IZVOR: MILAN JOVANOVIĆ - DRAGANA PETROVIĆ - 30.04.2021 | 18:00
Vodnika Ivana Vasojevića, koji je s drugovima na Veliki petak odbio prvi udar Šiptara i stranih plaćenika, pokosio je rafal baš na najveći hrišćanski praznik!
Foto: Privatna arhiva
Kao i mnogo puta u stradalnoj istoriji srpskog naroda, zlikovci su udarili na veliki praznik. Na Veliki petak 1999. oko 300 pripadnika šiptarskih hordi i njihovih pomagača, stranih plaćenika žednih para i srpske krvi, uz podršku NATO avijacije, prvi put posle Drugog svetskog rata krenulo je kopnom u ofanzivu na Srbiju. I polomilo zube.
Cenu odbrane platilo je 108 srpskih heroja, prosečne starosti 25 godina, a među njima i vodnik Ivan Vasojević Jaguar, koji je kosti uzidao u sveto Lazarevo Kosovo. Poginuo je baš na Vaskrs pošto je dva dana ranije sa 12 junaka-apostola odbranio granicu. Tog dana teroristi preobučeni u uniforme Vojske Jugoslavije ubili su i Ivana i Predraga Bogosavljevića, Milenka Božića, Darka Bjelobrka i vučjaka majora Listera.
Ubice u našim uniformamaPotpukovnik u penziji Dragutin Dimčevski nikada nije imao ni trunku dileme da li da se pridruži svojim borcima u rovovima. Kako je rekao, nije razmišljao o sebi i da li će poginuti, već kako da sačuva borce. - Nikada dok sam živ neću zaboraviti taj krvavi Vaskrs, kada su na prevaru ubijeni moji vojnici i saborci. To su scene koje se ne zaboravljaju i ne blede bez obzira na godine i decenije koje prolaze. Ubijeni su na prevaru jer je grupa terorista OVK na Opljazu, kod Musine kuće, bila obučena u naše uniforme i uspela je da priđe dovoljno blizu našim položajima - priseća se Dimčevski. Da nešto nije u redu, primetila su dva njegova vojnika zadužena za vezu i Dragutin je istog trenutka iz sveg glasa povikao da upozori vojnike u rovovima. - Vikao sam: "Lezi! Lezi" kada je otvorena vatra. Video sam Vasojevića kako pokošen hicima pada. Bio je izuzetan momak i heroj, a ubijen je na kukavički način. Usledila je žestoka minobacačka paljba OVK i stranih plaćenika. Začule su se zaglušujuće eksplozije, zemlja se zatresla, na sve strane su leteli šrapneli i busenje zemlje, a nas je sam bog sačuvao da ne izginemo svi - priseća se Dimčevski i ne krije da mu je i danas teško zbog pogibije osam vojnika tog Vaskrsa 11. aprila 1999. |
URAGANSKA VATRA
- Sam bog je hteo da tog jutra na Veliki petak vojnik Dragan Grubić, umesto mlade vojske, krene po vodu s nekolicinom vojnika. Jedan od njih je na samo nekoliko desetina metara video čoveka s motorolom, prethodnicu invazije - sećaju se svedoci pakla na Košarama.
Naši vojnici predvođeni Vasojevićem krenuli su nazad, ali ih je ubrzo zasula uraganska pešadijska paljba.
- Naša vojska bila je na uzvišenju i, samim tim, imala je bolji strateški položaj i preglednost. Počela je opšta pucnjava i galama, a dosta njihovih je tada palo. Gađali su nas ručnim raketnim bacačem. Posle otprilike pola sata razmene žestoke vatre obustavili su paljbu, a onda je Grubi povikao: "Dražo! Ostoja! Opkoljavajte" - priča svedok događaja.
Foto: Public
Smenjivale su se komande: "Ajde, ovo smo čekali, levi bataljon kreni napred! Turci, došao vam je crni petak! Dražo, Ostoja, krenite napred, pobijte bandu!" Jaguar je prihvatio igru Grubog i krenuo da viče "Juriš!" i "Uraaa". Jaka vatra zavarala je teroriste, koji su mislili da je srpskih vojnika mnogo više.
Ta vrsta igre se nastavila i na motorolama, Jaguar i Grubi su namerno ostavili otvorenu vezu na motoroli da bi se čulo njihovo komandovanje, pucnjava i lomljenje neprijatelja, da bi preostalim zasedama podigli moral da ne bi došlo do panike.
"Ne pucajte, mi smo!"Jedan od svedoka košarskog pakla setio se jedne od najdramatičnijih situacija na Veliki petak: - Trčeći kroz šumu jednim delom smo morali, pod kišom metaka, da prođemo kroz naše minsko polje, koje je postavljeno krajem 1998. Približavajući se zasednom mestu koje smo ostavili, videli smo siluete naših drugova. Neko je povikao: "Ne pucajte! Mi smo!" i uleteli smo na zasedno mesto. Osetili smo olakšanje kada smo videli da su svi živi. Srećom, ni od nas ni od njih niko nije bio ranjen. |
KOBNA MAJA GLAVA
- Opet je počela pucnjava, vičući i dozivajući, pokušavali su da zavaraju neprijatelja da ih ima više iako svesni da su brojčano daleko nadjačani. U trenutku zatišja Vasojević je naredio pokret. Ostavši bez municije, stavio je automatsku pušku na leđa i pištoljem nam davao odstupnicu. Jaguar je bio prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala - ne zaboravljaju njegovi saborci.
Tog Velikog petka zasedno mesto C3/6 prvo je napadnuto i da su tu pregazili naše momke u zasedi, mogli bi s leđa da priđu karauli. Sačekali bi vojsku u povlačenju, koja ne bi imala ikakve šanse da se tome suprotstavi. Iznenadni napad Albanaca, plaćenika iz raznih delova sveta, osujećen je od ovih vojnika.
Nažalost, dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja glava. Ova akcija biće upamćena po rečima pokojnog Grubića, koji je godinu kasnije, pre pogibije 2004, izrekao svojoj braći graničarima:
- Kada razmišljam o celoj situaciji, sve što se dešavalo na Veliki petak, pred Vaskrs... podsećalo me na Hrista i 12 apostola, vodnik Jaguar i nas 12 - rekao je Grubić.
VIDOJE KOVAČEVIĆ, NAČELNIK 63. PADOBRANSKE BRIGADE VOJSKE JUGOSLAVIJE: U bunilu i bez oka hrabrio sam vojnikeVidoje Kovačević, penzionisani pukovnik i ratni načelnik herojske 63. padobranske brigade, svaki Vaskrs dočekuje sećajući se junaka koji su odoleli mnogostruko brojnijem neprijatelju. - Kad su Šiptari na Veliki petak krenuli na Morinu, a odmah zatim na Košare, naši vojnici nisu verovali da neprijatelj neće poštovati verski praznik. Bili su zbog toga, na neki način, i tužni, mislim da im je to dalo veru, snagu i čvrstinu. S druge strane, naša pravoslavna vera je čista i mi smo uvek vodili računa da ne preduzimamo bilo kakve akcije ako neprijateljski vojnici slave neki veliki praznik. Moja padobranska brigada u sastavu je, inače, imala i katolike, muslimane - govori Kovačević za Srpski telegraf. Objašnjava nam da je sama karaula Košare u jednoj uvali, u vrlo nepovoljnom položaju u odnosu na albansku stranu. Oni su bukvalno mogli sa visine da bacaju kamenje na karaulu. - Naš zadatak je bio da se vrati lokacija Maja glava, pored Rase košares, to je dominantan vis i ko drži njega, kontroliše deo prema karauli Morina i prema Padežu, tj. karauli Košare. Isplanirali smo akciju, rasporedili snage i krenuli u borbu - kaže prekaljeni ratnik koji je tokom te akcije teško ranjen. Foto: e-stock/Mirko Rodić - Mnogo puta sam razmišljao šta me je ranilo. Kad sam se okrenuo, video sam žuti krug i crnu tačku. Imali smo iskustva sa stranim plaćenicima u redovima šiptarskih terorističkih snaga koji su imali puške sa podcevnim bacačem granate. To je mala granata, 40 milimetara. Pretpostavljam da me je ona udarila u šlem. Leva strana tela mi je stradala, glava, lice, pleksus, u telu i danas imam oko 60 gelera. Presečen mi je nervni sistem sa leve strane, vratio sam pokretljivost, ali nemam osećaj. Ostao sam i bez levog oka - opisuje pukovnik. Osetio je užasno jak bol. - Klečali smo iza žbuna i imao sam osećaj kao da se praznim, tonem, nestajem. Samo sam uspeo mom zameniku Čupku da kažem: "Čuvaj mi decu." Na improvizovanim nosilima, pod borbom, vojnici su me izvlačili. U nekim trenucima sam gubio svest, a u nekim sam, kako su mi posle pričali, ja hrabrio vojnike: "Izdržite, možemo! Evo nas!" Kovačeviću su lekari ubacili 23 litra tečnosti da bi mu povratili puls i održali ga u životu. Izvadili su mu iz nogu dve vene i uspeli da prespoje arterije. Zahvaljujući njima, kaže, danas može da ispriča priču o herojskoj borbi junaka s Košara. |
PREDAJ SE, SRBINE!
Rano ujutro 11. aprila počinje pakao. Teroristi ranjavaju u leđa Ranka Bjelana, koji uspeva da se izvuče. Napadači Nikoli Mačku viču: "Predaj se, Srbine", ali se on zaklanja iza debele bukve i prebacuje do majora Dragutina Dimčevskog. Jedan terorista puca sa samo nekoliko metara na Dimčevskog i vojnika Šljivića, kik-boksera, koji se munjevito okreće i likvidira napadača.
Nažalost, na samo tridesetak metara od njih ginu Jaguar, Božić, Bjelobrk, braća Bogosavljević. Uraganski napad se nastavlja, urlaju: "Predajte se, gotovi ste", napadi se ređaju jedan za drugim, teroristi jurišaju i ginu kao muve. Košare su odbranjene, ali je ostalo tužno sećanje na krvavi Vaskrs.
Spomenik na inicijativu Srpskog telegrafaDelegacija Srpskog telegrafa predvođena direktorom Ljubomirom Dabovićem i ove godine je položila vence na Spomenik junacima sa Košara. Ovo obeležje je svečano otkriveno prošle godine u parku preko puta Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", na inicijativu našeg lista, koju je podržala celokupna javnost. |
Hronologija9. april |
Foto: Republika