NA DANAŠNJI DAN PRE 29 GODINA POČELA OPERACIJA "KORIDOR 92": Bitka koja je spasla Srpsku
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 24.06.2021 | 04:30
Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru!
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Ovim rečima je pre 29 godina tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske general Momir Talić pokrenuo epsku akciju "Koridor 92", kojom je spasena najmlađa srpska država.
TUZLANSKI MASAKR
Naređenje je izdao potpukovniku Novici Simiću, tadašnjem načelniku štaba Prve oklopne brigade i komandantu Taktičke grupe jedan. Do 6. oktobra je u potpunosti oslobođen potez kojim je bio blokiran jedini kopneni put između teritorija pod kontrolom VRS na istoku i zapadu zemlje.
U leto 1992. snage lojalne krnjem Predsedništvu BiH, potpomognute redovnom hrvatskom vojskom, gotovo mesec i po dana su držale u potpunom okruženju Vojsku RS na području Bosanske Krajine. Prema podacima generala Martina Špegelja, u Bosanskoj Posavini se nalazilo osam brigada HVO, koje su se menjale ili su sve vreme bile prisutne.
Početkom maja svi putni pravci koji su zapadne delove Republike Srpske spajali sa istočnim delom i Srbijom bili su presečeni. Poslednja kopnena veza između zapadnog i istočnog dela BiH pod kontrolom srpskih snaga bila je saobraćajnica Banjaluka-Doboj, ali i ta veza je presečena 15. maja 1992, kada su pripadnici teritorijalne odbrane Tuzle masakrirali kolonu JNA, koja se povlačila iz tog grada.
|
Foto: Printscreen Savčić: Prva velika pobedaGeneral Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, ističe da je ovo bila prva velika borbena operacija VRS. - Reč je o blistavoj, brzoj i efikasnoj vojnoj operaciji, zbog čega svi njeni učesnici, od planera do boraca, zaslužuju naše večno sećanje. U vojnom smislu to je bila prva velika vojna operacija VRS kojom smo pokazali da smo ne samo u operativnom već i u praktičnom smislu sposobni za izvođenje i najsloženijih vojnih zadataka. Istovremeno, zbog svoje važnosti, proboj "koridora života" je bila jedna od presudnih vojnih operacija VRS - ističe general Savčić. |
Okidač za operaciju "Koridor 92" smatra se smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu usled nedostatka kiseonika, jer su putevi snabdevanja bili presečeni. Dana 24. juna Prvi krajiški korpus je krenuo u proboj kroz položaje koje su držale HVO i HV između Modriče i Gradačca i povezivanje sa Istočnobosanskim korpusom VRS. Sekundarni cilj bili su napadi u pravcu Dervente i Bosanskog Broda. Primarni cilj je ostvaren 26. juna 1992. oslobađanjem sela Miloševac i Čardak, kod Modriče, posle dva dana teških borbi. Nakon toga snage VRS su krenule u pravcu Modriče i 28. juna su zauzele grad.
BITI ILI NE BITI
Druga faza ofanzive pokrenuta je 4. jula. Sastojala se od napredovanja VRS prema Derventi, Bosanskom Brodu i Odžaku, s ciljem izbijanja na Savu, a time, ujedno, i na granicu sa Hrvatskom. Derventa je ubrzo zauzeta, a VRS je nastavio da nanosi udarce hrvatskim snagama, pa je 12. jula zauzet i Odžak.
- Operacija "Koridor" je bila vitalna za opstanak Republike Srpske jer je cela Krajina bila odsečena od snadbevanja. Ona je bila reakcija na upad regularne hrvatske vojske s jedne i hrvatsko-muslimanske vojske s druge strane. Oni su imali za cilj da se preseče Republika Srpska na dva dela, da se izoluje Krajina i da se na taj način RS primora na predaju. U tom momentu je za RS bilo biti ili ne biti - kaže za Srpski telegraf Darko, sin generala Ratka Mladića, ratnog komandanta Vojske RS.
|
Foto: ST/N. MANDIĆ Oslobađali i žrtve stravičnih mučenjaDarko Mladić dodaje da je ta operacija bila veoma složena. - Zahtevala je učešće velikog broja vojnika, oficira i starešina, gde su na prvim linijama učestvovali i generali. Među njima su u prvim redovima bili Ratko Mladić, Momir Talić, Boško Kelečević, Novica Simić, ali i drugi komandanti korpusa. Operacija je bila uspešna i zbog toga što je vojno rukovodstvo primenjivalo neke inovativne taktike i načine vođenja operacija, zahvaljujući kojima su protivnici potisnuti, a RS odbranjena. Važno je napomenuti i da su se u tom periodu u Derventi i Brodu dešavali stravični zločini nad srpskih stanovništvom, gde su bili formirani logori za srpske civile i gde su bila brojna silovanja i mučenja, za koja do dan-danas niko nije odgovarao. Akcija "Koridor" je, s druge strane, zahtevala i oslobađanje tih žrtava koje su bile podvrgnute mučenju i torturi - kaže Mladić. |
Radenko Puzić, predsednik Udruženja Prvog bataljona vojne policije VRS, kaže da je u Derventi u to doba bila veoma specifična situacija.
- Jedan deo VRS je pokušavao da uđe u grad, dok su drugi čuvali liniju u nameri da spasu srpska sela i da se ne preseče putna komunikacija prema Doboju. General Talić nije doneo odluku da se koriste glavne putne komunikacije nego da koridor ide kroz Trebavu, kroz šumu. Moral je bio ogroman, ne može se meriti ničim, gotovo da je za istoriju. Dugo su padale kiše, ali ni blato ni nepristupačnost terena nisu sprečili da se Koridor uspostavi sa snagama specijalnog bataljona Druge posavske brigade - seća se Puzić.
U blistavoj operaciji VRS je zauzeo 760 kvadratnih kilometara. Učestvovalo je više od 50.000 boraca, poginulo je 413, a ranjeno 1.509 pripadnika VRS.
Ko je vodio akcijuMomir Talić Boško Kelečević Borivoje Đukić Slavko Lisica Novica Simić |
|
Foto: Zlatno krilo SMRT BANJALUČKIH BEBA KAO POVOD OFANZIVEOni nisu dočekali da vide slobodu Zbog nedostatka kiseonika u bolnici u Banjaluci umrlo je 12 beba: Ime majke Rođenje Smrt Ime bebe Dušanka Đukelić 22. 5. 1992. 22. 5.1992. Nenad Živka Knežević 22. 5. 1992. 23. 5.1992. Nikola Fata Dedić 23. 5. 1992. 27. 5. 1992. - Željka Tubić 19. 5. 1992. 28. 5. 1992. Bojan Zilha Murica-Delić 1. 6. 1992. 1. 6. 1992. - Nađa Puškar 29. 5. 1992. 1. 6. 1992. Raisa Safeta Medić 26. 5. 1992. 2. 6. 1992. Emina Dragoslava Marić 3. 6. 1992. 5. 6. 1992. Danijel Dragica Komljenović 24. 5. 1992. 7. 6.1992. Dušana Milena Sandić 15. 6. 1992. 16. 6. 1992. Radijana Maida Đuran 17. 6. 1992. 17. 6. 1992. Maid Grozda Rauš 28. 5. 1992. 19. 6. 1992. Vladimir Preživeli su samo Slađana Kobas i Marko Medaković. Slađana je zbog teških posledica nedostatka kiseonika preminula 9. februara 2006. u 13. godini. Marko i danas diše s trećim plućima, cerebralnom paralizom, hematomom na mozgu i krivom kičmom, a o njegovoj sudbini je Snježana Brezo snimila dokumentarni film. |