KRTICA IZ NATO POMOGLA SRBIJI: Isplivali TAJNI detalji rušenja moćnog "NEVIDLJIVOG" aviona!
IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 17.07.2021 | 18:22
Pune 22 godine pod oznakom strogo poverljivo u NATO se čuvaju podaci o obaranju ponosa američke avijacije, moćnog bombardera B-2 Spirit, stelt tehnologije, koji je prvi put korišćen u agresiji na SR Jugoslaviju 1999.
Letelicu koja je tada vredela 2,1 milijardu dolara oborila je 20. maja. 1999. naša protivvazdušna odbrana u operaciji pod kodnim imenom "Bombarder". Avion je, kako za Srpski telegraf posle više od dve decenije otkriva sagovornik koji je tada bio u samom vrhu PVO, lociran i oboren po dojavi krtice koju smo imali u NATO.
- Za ovo zna svega nekoliko ljudi. Tačno nam je javljeno kada je avion poleteo iz Misurija, pošto su B-2 leteli direktno iz SAD ka nama. Aktivirali smo radarski sistem, iako je postojao rizik da ga Amerikanci detektuju, uočili bombarder kada je prišao našoj teritoriji, pratili ga i ispalili dve rakete koje su ga oborile - objašnjava naš sagovornik, oficir koji iz razumljivih razloga ni danas ne želi da otkriva svoj identitet.
Bio je to za NATO strašan šok. Avion koji je bio njihov ponos i za koji su verovali da ga je nemoguće oboriti ipak je pao.
- Treba podsetiti da je upravo avion B-2 spirit bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu dvadesetak dana pre obaranja. Ne kažem da to ima direktne veze sa dojavom koju smo dobili, ali nisam siguran ni da treba isključiti tu mogućnost - ostao je pomalo zagonetan naš sagovornik.
Kada je stigla informacija krtice, informacija je prosleđena vrhovnoj komadi Vojske SRJ, koja je dalje izdala direktivu trećem raketnom divizionu 250. raketne brigade PVO VJ. Rizikujući živote, hrabri srpski vojnici pod komandom potpukovnika Đorđa Aničića, upalili su radare. Oficir za vođenje raketa, poručnik Tiosav Janković, izvestio je da je cilj otkriven.
- Prema unapred pripremljenom dogovoru, dozvolili smo da avion uđe u zonu do daljine iz koje sigurno neće moći da pobegne. Lansirane su dve rakete, koje smo mi zvali Tanja i Ivana. Prema svim pokazateljima u kabini, avion je pogođen s obe rakete koje su eksplodirale. Međutim, iako oštećen, nastavio je let, a mi smo zbog sopstvene bezbednosti morali da ugasimo radar - ispričao je mnogo godina kasnije pukovnik Slaviša Golubović.
Sramota sakrivena sabotažomAmerikanci nikad nisu zvanično potvrdili obaranje B-2. Posle više godina prikupljanja podataka pukovnik Golubović iznosi sledeću tvrdnju: - Podsetiću vas da se, bar zvanično, jedini B-2 spirit srušio pri uzletanju sa piste 2008. u Gvamu. Piloti su preživeli, ali je avion uništen. Ja smatram da je ovo bio inscenirani pad da bi se našlo pokriće za letelicu koju smo mi srušili 1999. Ovo tvrdim zato što sam prikupio dovoljno kvalitetnih činjenica i podataka da mogu takvu tvrdnju da iznesem javno. Da li će Amerikanci ikada priznati da smo srušili B-2? Pa neće, s obzirom na to koja je njegova cena, logično je da na sve načine kriju gubitak. |
Lansirane rakete bile su deo PVO sistema "Neva", sovjetske proizvodnje, iz šezdesetih godina. Teško oštećenu letelicu, prema rečima Golubovića, nastavio je da prati radar pretpostavljene komande koji je bio u neposrednoj blizini:
- Pratili su njegov let sve dok u jednom trenutku nije nestao s radara, što je moglo da znači samo jedno: letelica se srušila.
Foto: Tanjug
Nekadašnji vojni analitičar, a danas srpski ambasador u Moskvi Miroslav Lazanski ispričao je da su ubrzo nakon 5. oktobra 2000. u bazu 250. raketne brigade RV i PVO VJ u Jakovu počeli su da dolaze američki vazduhoplovni oficiri i obaveštajci samo s jednim pitanjem za naše oficire: "Kako na radaru vidite bombarder B-2?"
- Posle agresije američki strateški bombarder B-2 izbrisan je sa flotne liste, a brojni svedoci su u međuvremenu potvrđivali da se nekakvo ogromno crno čudo srušilo u Spačvanske šume pored hrvatsko-srpske granice. Iz Tuzle je odmah stigao bataljon američke vojne policije, ceo teren je blokiran i skinut je sloj od dva metra zemlje na mestu gde je avion pao, te je sva ta zemlja pažljivo spakovana i odneta - rekao je Lazanski.
Foto: Republika