Legija bio mortus pijan: DA SE NIJE PREDAO, PALA BI KRV


IZVOR: E. S. T. - 11.12.2017 | 10:00


Ovo je, tvrde izvori Srpskog telegrafa iz bezbednosnih krugova, jedina istina o noći 2. maja 2004, kada se komandant "crvenih beretki" predao policiji kao osumnjičeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Ulemek nikada ne bi završio iza rešetaka da nije toliko popio i da nije sam izašao pred žandarme. Koliko je bio van sebe, svedoči podatak da nije mogao da prepozna Radeta Bulatovića, s kojim se ranije sretao

Spekulisalo se da se Legija krije iza duplih zidova u svojoj vili na Ceraku, da je viđen u Švajcarskoj, Bosni, pa i u Tajlandu. Sam Ulemek potvrdio je da mu je utočište bilo u kući u kojoj je živeo, da nije bežao u inostranstvo.

Ulemek: Aktivnosti za vreme ilegale slične su kao sada u zatvoru, mnogo blejanja i dosade

- Da se nije predao, svašta je moglo da se desi. U to vreme kult Legije je bio izuzetno jak, imao je pristalice koje su bile spremna na sve i svašta. Njegovim privođenjem sprečeno je izbijanje sukoba i obračuna nekadašnjih boraca "crvenih beretki" sa policijom. Garantovano bi pala krv - navodi odlično upućen sagovornik Srpskog telegrafa.

Sve do predaje boravio sam u svojoj kući, u posebnoj prostoriji

ZARASTAO KOMANDANT

Dodaje da je istina o predaji Legije mnogo prostija nego što se pripoveda u legendama o komandantu koji je danas u Zabeli, odnosno u Alkatrazu, najčuvanijem delu ovog zatvora.

- Ne postoji misterija oko potrage i njegove predaje. Čovek se toliko napio da gotovo nije znao kako se zove. Sam se javio policiji, nikakvih pregovora nije bilo, što svedoči činjenica da u noći kada je odlučio da se preda niko od glavešina policije i BIA nije bio u Srbiji. Hitno smo obavestili tadašnjeg ministra Dragan Jočića i Radeta Bulatovića, a Legiju smo sproveli u zgradu MUP. Kosa, brada sve je bilo zapušteno i zaraslo - priča naš sagovornik.

137 godina robije dobio Ulemek zbog više ubistava, između ostalog, i za atentat na premijera Zorana Đinđića

Međutim, problem je nastao kada su došli Jočić i Bulatović.

- On je znao Bulatovića, nekoliko puta su sreli dok je bio na čelu JSO. Ali na tom sastanku nije mogao da ga prepozna. Toliko je bio pijan da nije znao ni s kim razgovara, nije mogao da se seti ko je Bulatović, koji je u to vreme bio direktor BIA - navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li je tačna verzija po kojoj je na Ulemekovu odluku uticala svađa koju je prethodno imao sa suprugom Aleksandrom, posle koje je navodno besan izleteo iz kuće i predao se, naš sagovornik tvrdi da Ulemekova žena nije znala za njegov plan.

- Kada su joj javili da se predao, samo je upitala: "Da li je on lud?"

MILORADOVO KOJEKUDE

A da nije bio lud i da nije bio u ilegali po belom svetu, otkrio je sam Ulemek:

- Kao što sam već više puta rekao, od 14. marta pa sve do predaje boravio sam u svojoj kući, u posebnoj prostoriji. Naravno da ta moja tvrdnja nije prihvaćena do dan-danas jer bi se onda postavilo pitanje šta je policija radila. Osim što su zavaravali javnost kako sam viđan od Bosne preko Hrvatske i Švajcarske pa sve do Tajlanda, mada protiv Tajlanda ne bih imao ništa protiv... Ja pouzdano znam da me nisu mnogo ni tražili jer da jesu, verovatno bi me i našli.

U prilog svoje tvrdnje Ulemek postavlja pitanje zašto odmah nakon privođenja niko od nadležnih organa nije ušao u njegovu kuću da uradi uviđaj.

- U to vreme važio sam za državnog neprijatelja broj 1 i po njima sam bio najtraženiji begunac u Evropi. Zato je bilo lakše reći da se Milorad krio kojekude nego tu njima pred nosom. To je njihova sramota, a ne moja. Što se tiče mojih aktivnosti za vreme ilegale, nema tu mnogo šta da se kaže. To se nije mnogo razlikovalo od mog sadašnjeg boravka u zatvoru. Mnogo blejanja i dosade - rekao je Ulemek.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Bulatović: Korektan odnos

Rade Bulatović nedavno je u razgovoru za Srpski telegraf ispričao svoju verziju predaje.

- Svašta se pisalo. Istina je da sam tada bio na odmoru na Svetom Stefanu. Treći dan. Zovu me, kažu Legija se predao. I šta ću, prekinem odmor. Isto je bilo i sa ministrom Jočićem, koji je bio na odmoru na Zlatiboru.

Bivši šef BIA negirao je Legijine tvrdnje da su pregovori trajali satima. Kaže, imao je samo jedan uslov.

- Da mu porodica bude zaštićena.

Na pitanje koliko su tačne priče da se često sastajao sa Legijom, te da su bili u dobrim odnosima, Bulatović je odgovorio:

- Neistine. Legiju sam sreo tri-četiri puta. To su bili službeni kontakti posle bačene bombe na sedište DSS i kada je pomogao da se nađe ukraden službeni automobil audi A6 koji je pripadao kabinetu predsednika SRJ i kada se predao. Bio je korektan, obraćao se s poštovanjem prema instituciji koju predstavljam.

Aleksandra odgaja četvoro dece

Aleksandra Ivanović, Legijina nevenčana supruga, ispričala je da je u trenutku njegove predaje bila u šestom mesecu trudnoće. Tri meseca kasnije, kada se porodila, u bolnicu joj je stigao buket cveća od supruga. U julu 2009. godine, posle konfiskovanja vile njenog supruga, preselila se u stan u Durmitorskoj ulici, a zatim je zbog školovanja dece otišla u inostranstvo, u Francusku.

Njeni poznanici pričali su po medijima da je Ulemekova žena preokupirana odgajanjem četvoro dece. Ima sina iz braka sa prvim mužem Nebojšom Ðorđevićem Šucom, koji je ubijen devedesetih, i tri maloletne ćerke iz braka sa Legijom, a živi od izdavanja dela vile u Ulici Ilije Stojadinovića u beogradskom naselju Cerak i objavljivanja knjiga svog supruga.

Ulemek: Ne kajem se ni na trenutak

Govoreći o noći kada se predao, Ulemek je prošle godine za nedeljnik Ekspres rekao da se o toj noći "gotovo sve zna", te da je tačno da je tada razgovarao sa Jočićem, Bulatovićem i Radosavljevićem.

- O čemu smo tačno pričali, ostavio bih za sebe. Nije za širu javnost. Što se tiče garancija i obećanja, nešto je ispunjeno, nešto nije, ali to tako ide kada se dogovarate s političarima. Opšte je poznato da političari jedno govore, drugo misle, a treće rade.

O pričama koje su kružile o njegovoj predaji Legija je rekao:

- Oko moje predaje godinama kruže razne priče. Uglavnom izmišljene. Odgovor na pitanje o mojoj predaji je vrlo jednostavan. I nad popom ima pop. Postoje trenuci u životu kada morate da donesete teške odluke. Da birate između sebe i onih do kojih vam je najviše stalo. Ja sam svoj izbor doneo i sada sam tu gde sam. I ne kajem se ni jednog jedinog trenutka zbog te odluke koju sam morao da donesem tog nesrećnog 2. maja 2004. godine.

Ministrova službena beleška

Ministar policije Dragan Jočić napisao je službenu belešku posle Ulemekove predaje. To je bio redak ako ne jedini slučaj da je neki ministar policije pisao službenu belešku.

Ovaj dokument prethodnih godina često je osporavan jer je zaveden dva dana posle Legijine predaje 3. maja 2004. pod brojem 2875/04. u kabinetu ministra.

Jočić je naveo da je tog 2. maja oko 21 sat odlučio da zatraži helikopter MUP da ga smesta sa Zlatibora preveze u Beograd da bi razgovarao sa Ulemekom. Zanimljivo je da Jočić tvrdi da je Guri "svojevoljno" otišao iz MUP.

Jočić je naveo i da je rekao da Legiju dovedu u MUP, a ne u CZ "zbog efikasnosti jer je najbolje da se što hitnije sprovede u Okružni zatvor".

Susret od pet minuta oči u oči

Bivši predsednik države i lider DSS Vojislav Koštunica tvrdio je da se samo jednom sreo sa Ulemekom.

- Desilo se to 8. oktobra, na poziv Zorana Đinđića, tada još uvek ne premijera, da bi želeo da me upozna, dakle nekoliko dana posle 5. oktobra, sa jednim interesantnim sagovornikom. Ja sam se s njim sreo u Palati federacije. Razgovor je trajao pet minuta, svrha tog razgovora, po želji Zoranovoj, bila je da, ono što je on znao i pre 5. oktobra jer je bio u kontaktu i sa Legijom i sa još jednim brojem ljudi iz "crvenih beretki", što je on uspostavio 5. oktobra i posle 5. oktobra, na neki način bude utvrđeno, zajamčeno mojim susretom kao predsednikom SRJ - rekao je 27. marta Koštunica za B92.

Upitan koje teme su pominjane, odgovorio je:

- Ništa, samo lojalnost novim vlastima i ništa više. To je razgovor koji je trajao pet minuta, i to je jedini moj susret sa Miloradom Lukovićem Legijom. Kao što znate, drugi su tih susreta imali više i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra.