ISTINA O RIO TINTU: Demonstracijama bi da ruše vlast, ekologija ih nimalo ne zanima
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 30.11.2021 | 20:00
Planovi kompanije "Rio Tinto" da u okolini Loznice izgradi rudnik litijuma naprasno su zabrinuli neke navodne ekološke aktiviste, što je bio uzrok za proteste čiji je karakter klasično politički - njih stotinak blokiralo je proteklog vikenda mostove i glavne puteve u prestonici držeći, kao taoca, dvomilionski Beograd, uz pretnju da će tek od narednog vikenda da blokiraju auto-puteve širom države. Istina je, međutim, da izgradnja tog rudnika litijuma u Srbiji nije ni na vidiku.
Početak gradnje, naime, nije moguć - ni po Zakonu o rudarstvu niti po Zakonu o građevinarstvu i konačno bez odbranjene studije o uticaju na životnu sredinu. Tu neophodnu studiju iz kompanije "Rio Tinto" nisu izradili, a kamoli predali nadležnima na razmatranje. Na sve to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavlja da ništa neće biti odlučeno bez konsultacija s građanima.
- Ništa se neće dešavati dok narod ne odluči, a ne može narod da odluči jer mi sad nemamo ništa (od "Rio Tinta") i ne znamo šta da pitamo (narod) - rekao je Vučić.
Objasnio je da će razgovori sa predstavnicima "Rio Tinta" uslediti kada budu pripremili studije, kada budu rekli kako će da zaštite životnu sredinu, kakvi su finansijski efekti i kakvi sve problemi mogu da proisteknu:
- Mi ćemo sve to da analiziramo, pa ćemo doneti određene zaključke, a onda ćemo izaći pred narod bez straha jer ćemo uvek uraditi ono što je najbolje za Srbiju. I nemojte više da lažete! Ništa nisu iskopali niti su dobili bilo šta. Onog sekunda kad budem imao o čemu da razgovaram po pitanju "Rio Tinta" sa ljudima iz Gornjih Nedeljica u prvom trenutku ću otići, dakle čim dobijemo studije od kompanije, reći ću ljudima šta je naša ideja. Možda to bude za nekoliko meseci.
Osim toga, Nemačka i Češka imaju najveće rezerve litijuma u Evropi, pa tek onda sledi Srbija (pogledajte tabelu). I baš je Nemačka, koja je ovde tim "borcima za ekologiju", a zapravo političkim aktivistima i predstavnicima dela opozicije čiji je cilj da uz podršku stranog faktora sruše predsednika Vučića, o čemu je Srpski telegraf juče pisao, služi kao nekakav uzor za sve vrednosti, pa i ekološke, počela da radi na iskopavanju litijuma. Čudnovato je zašto to onda lažnim domaćim ekolozima i njihovim stranim mentorima, među kojima je i Viola fon Kramon, nemačka evroparlamentarka, ne smeta iskopavanje rude u Nemačkoj, a oči bi da vade u Srbiji za isti projekat koji još nije ni u perspektivi?!
I u Francuskoj se na izvorištu lekovitih termalnih voda vadi litijum! Češka i Austrija, takođe, proučavaju svoj potencijal iskopavanja litijuma, Rumunija ponovo otvara rudnike retkih minerala, a međunarodne kompanije šire proizvodnju baterija u Evropi, između ostalog u Poljskoj.
Politikolog Zoran Ćirjaković tvrdi da priče o rudniku, koje lansiraju i forsiraju najpre televizije N1 i Nova S i list Danas, glasila "Junajted medije" Dragana Šolaka, naklonjenih lideru SSP Draganu Đilasu, kao ni protesti nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine, "već s pokušajem da se dokaže da je u Srbiji sve loše, a Vučić Hitler".
- Ne pomaže tu nikakva argumentacija. Uzalud su sva objašnjenja, pa i činjenica da te države na zapadu, koje su njima uzor kao perverzno bogate i jake demokratije, razvijene su zbog rudnika. I Nemačka radi na litijumu. Ali ne zanimaju njih ni čist vazduh niti oranice, to je patološka opsednutost Vučićem, zaslepljeni su mržnjom. I zato, prema njihovim aršinima, mi ne možemo ni u perspektivi da donosimo odluke koje su na zapadu već doneli - zaključuje on u razgovoru za Srpski telegraf.
Najviše se koristi za baterije
- većina svetske eksploatacije litijuma trenutno se vrši u pet rudnika u Australiji, zatim u Argentini i Čileu, Kini
- procenjuje se da se litijum u svetu najviše koristi za baterije (71 odsto), keramiku i staklo (14 odsto), masti za podmazivanje (četiri odsto)
- glavni uzrok rasta tržišta litijuma poslednjih godina je upotreba tog metala u baterijama električnih vozila
- kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti - u složenim hemijskim procesima
- taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, već gotovo isključivo u Kini
Snajper iz zatvora postavlja transparente
Foto: youtube.com/facebook.com
Slobodan Milutinović, poznatiji kao Sloba Snajper, iz Novog Sada, vođa navijača FK Vojvodina koji ima debeo dosije - hapšen je zbog nasilja i droge, kao i zbog ubistva MMA borca Uroša Stefanovića (27) i ranjavanja Gorana Kovačevića Goranca, verovali ili ne, zainteresovan je za ekologiju.
- On se iz ćelije "ekološki aktivirao". Između ostalog, poručio je transparente viđene na protestima u Loznici "Rio Tinto, marš sa Drine", "Nećemo rudnik, hoćemo zdrav vazduh", "Ne damo Jadar"... Tako da je jasno kao dan da su i pipci kriminalnih struktura involvirani u čitavu tu akciju lažne borbe za zaštitu životne sredine - navodi upućeni sagovornik Srpskog telegrafa.
Na društvenim mrežama navijačka grupa "Firma", koju je vodio Snajper, okačila je baš taj transparent na utakmici koju je Vojvodina igrala protiv Mladosti iz Lučana.
Odgovor na blokade: Kante ljubičaste farbe
Na najavljeno zaoštravanje protesta i blokadu magistralnih puteva širom države, odgovor stiže od udruženja građanki Lila revolucija, koji imaju plan da na nenasilan način pokažu one koji im, kako navode, ugrožavaju osnovna ljudska prava:
- Pozivamo sve one koji se protive nasilju koje ovih dana gledamo na ulicama, nasilju manjine nad većinom, da u subotu 4. decembra "naoružani" kanticama ljubičaste farbe dođu i obeleže sve automobile koji pokušaju da blokiraju saobraćaj.
Bunt iz straha da ne ostanu kratkih rukava
Meštani iz okoline Loznice, čija imanja bi eventulano mogla biti predmet kupovine u slučaju da posle niza obaveznih procedura "Rio Tinto" dobije mogućnost da eksploatiše litijum, zapravo nisu, kako pojedini sami priznaju u razgovoru za Srpski telegraf, uplašeni za životnu sredinu:
- Građani, pa i oni u Gornjim Nedeljicama, ne strahuju toliko za zagađenost koliko brinu da bi vrednost njihovih placeva mogla da padne kako vreme bude odmicalo. Oni koji moraju da sačekaju na otkup zemlje strahuju da će vrednost njihovih imanja opadati s vremenom, te da neće zaraditi nekoliko puta više novca nego što je realna vrednost zemljišta koje poseduju.
I premijerka Ana Brnabić nedavno je tako obrazložila da ni zakon o eksproprijaciji ni zakon o referendumu, protiv kojih građani protestuju, nemaju veze sa "Rio Tintom".
- Sva ona zemlja koju "Rio Tinto" odnosno "Rio Sava" poseduje, svu tu zemlju su kupili od ljudi čija je ta zemlja bila i ne postoji nijedna parcela koju treba ekspoprisati. Sve su kupili bez ikakvog mešanja države. Ovi ljudi su sami hteli da prodaju tu zemlju, zbog čega, možemo da ih pitamo, ali nema potrebe za eksproprijacijom - rekla je Brnabićeva i ponovila da "Rio Tintu" takav zakon nije potreban.
Inače, otkupljeno je 136 hektara, a procena je da je potrebno 600 hektara u slučaju otvaranja rudnika.
Prljava tehnologija prošlost
U svetu je litijum pratio loš glas jer je navodno bila dominantna prljava tehnologija koja se pokazuje štetnom za lokalnu ili regionalnu prirodnu okolinu. Ali to je prošlost. Odavno se radi na modernizaciji tehnologije kojom je zaštita životne sredine na najvišem nivou. Insistiranje da bude tako stiglo je i iz sveta biznisa jer ni njima ne odgovara negativna kampanja da uništavaju prirodu. I sada se čini sve da i do građana stigne istina da eksploatacija i proizvodnja litijuma nije štetna kako to i dalje pokušavaju da predstave pojedine NVO, čiji je posao bio da se bune protiv postojećih i budućih rudnika i postrojenja i da vrše pritisak na politiku. To se, međutim, prećutkuje kako bi što više imali "posla" i dobijali novca.
Resursi litijuma, pokazuju kontinuirana istraživanja, značajno su se povećali širom sveta i trenutno se procenjuju na oko 86 miliona tona:
1. Bolivija - 21 milion tona
2. Argentina - 19,3 miliona tona
3. Čile - 9,6 miliona tona
4. SAD - 7,9 miliona tona
5. Australija - 6,4 miliona tona
6. Kina - 5,1 milion tona
7. Kongo (Kinšasa) - 3 miliona tona
8. Kanada - 2,9 miliona tona
9. Nemačka - 2,7 miliona tona
10. Meksiko - 1,7 miliona tona
11. Češka - 1,3 miliona tona
12. Srbija - 1,2 miliona tona
13. Peru - 880.000 tona
14. Mali - 700.000 tona
15. Zimbabve - 500.000 tona
16. Brazil - 470.000 tona
17. Španija - 300.000 tona
18. Portugal - 270.000 tona
19. Gana - 90.000 tona
20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona
* Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj. Sledi Češka, pa Srbija
** Podaci su iz pregleda mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda SAD (USGS)