PONOŠ POMOGAO HRVATIMA DA UĐU U EU: Mračne tajne Đilasovog predsedničkog kandidata


IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 16.02.2022 | 19:53


Kao šef komisije, tvrdio da će se sporna granična pitanja između Beograda i Zagreba lako rešiti dogovorom, što je Briselu bilo dovoljno da ubrza prijem Hrvatske u EU

Foto: ATA Images
PONOŠ POMOGAO HRVATIMA DA UĐU U EU: Mračne tajne Đilasovog predsedničkog kandidata

Pomirljive izjave i poruke da će se sporna pitanja vezana za granicu Beograd i Zagreb lako rešiti koje je davao Zdravko Ponoš dok je bio pomoćnik ministra spoljnih poslova i šef međudržavne komisije koja se bavila pitanjem razgraničenja olakšale su Hrvatima prijem u Uniju.

Hrvati izgleda nisu zaboravili te Ponoševe zasluge, pa ga sada, kada je na predlog Dragana Đilasa ušao u trku za predsednika Srbije, na sva usta hvale, podsećaju na njegovu ljubav prema Zagrebu i navijaju da bude novi predsednik Srbije (pogledajte okvir).

A u vreme službovanja Zdravka Ponoša u Ministarstvu spoljnih poslova Zagreb je s tri države imao nerešeno pitanje granica. Pored Srbije, problem su imali i sa Bosnom i Hercegovinom, kao i sa Slovenijom, koja je s Hrvatima ovo pitanje rešavala pred međunarodnom arbitražom. Najmoćnije članice Unije vršile su pritisak na sve koji su Hrvatima otežavali ispunjavanje uslova i time kočili prijem u EU, koja, bar deklarativno, u članstvo ne prima države koje nemaju rešena pitanja državnih granica.

IGRA BRISELA

Pritisak je trpela i Srbija, kojoj je Evropska komisija u izveštaju iz 2009. zamerila što ignoriše rešavanje graničnog spora s Hrvatskom.

- Nije bilo napretka u demarkaciji granica s bivšim jugoslovenskim republikama, posebno sa Hrvatskom na Dunavu i s Bosnom i Hercegovinom oko nekoliko spornih graničnih prelaza - piše u izveštaju. Evropska komisija Beogradu zamera i što se bilateralne komisije dve države nisu godinama sastajale.

Foto: ATA Images

Zdravko Ponoš

 

I već 2010. komisija je naprasno oživela, posle sedam godina tavorenja u prvi plan iskače Zdravko Ponoš, inače rodom iz Knina. Kao vojnik, nije ga branio, nije o tome ni javno govorio, ali je često isticao ljubav prema Zagrebu (pogledajte okvir).

- Konstatovali smo da je granica u zelenom pojasu koji se proteže od tromeđe Srbija-Bosna i Hercegovina-Hrvatska do Bačke Palanke nesporna, da imamo isto viđenje gde je bila međurepublička granica, kao i da neće biti problema da ustanovima gde je međudržavna granica - rekao je Ponoš u aprilu 2010.

ŠTIKLIRANO PITANJE

Za granicu na Dunavu koja je već decenijama sporna, Ponoš je zagovarao "cikcak rešenje", o kojem su hrvatski mediji u maju 2010. naveliko pisali u tekstovima.

- Naravno, postoji mogućnost kasnije da se dve države dogovore da razmene delove teritorija ako postoji za tim interes zbog funkcionisanja - govorio je Ponoš pre 12 godina, a što su preneli hrvatski mediji.

Ove reči bile su dovoljne Briselu da štiklira, kao rešeno, ovo pitanje, čime su otklonjene sve prepreke na hrvatskom putu u EU. Ostala poglavlja, bilo ih je ukupno 33, lako su zatvorena, te je od 1. jula. 2013. Hrvatska postala punopravna 28 članica EU.

Pitanje razgraničenja Srbije i Hrvatske ni dan-danas nije rešeno. Inače, Evropska komisija je u izveštaju iz 2018. prozivala Srbiju, i to baš zbog nerešene granice s Hrvatskom.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ivica Dačić

 

Bivši srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u razgovoru za Srpski telegraf ističe da su Hrvatsku u Uniji želele moćne evropske zemlje:

- Tačno je da bez rešenog pitanja granica prijem u Uniju nije moguć. Za Hrvatsku je očigledno bilo drugačije. Stav tadašnje vlasti i poruke glavnog pregovarača da je dogovor moguć olakšalo im je taj put.

Dačić ističe da je Hrvatskoj odlično poslužio i sporazum koji je o razgraničenju potpisao Goran Svilanović, te da je Ponoš delovao na osnovu dokumenta koje je tadašnja vlast potpisala.

 

Ponoš se tek u kampanji setio Kosova

Zdravko Ponoš, predsednik i kandidat dela opozicije okupljene oko Dragana Đilasa, boravio je na Kosovu i Metohiji i obišao crkve i manastire u Prištini i Prizrenu. On je podsetio i da je njegova karijera započela baš na tom mestu.

- Moj profesionalni život započeo je na Kosovu pre 35 godina, to je bio početak moje vojničke karijere - poručio je Ponoš, zaboravljajući da doda kako mu je to i jedino iskustvo u vojsci. Povodom njegovog boravka na KiM oglasila se Srpska lista, ocenivši da je on u poseti turistički i da time nastavlja praksu "svojih prethodnika" da taj prostor obilazi "samo u sklopu kampanje, jednom u četiri godine". Ističu i da Ponošu Priština nije zabranila posetu, kao što zabranjuje direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću, ministrima i sportskim i kulturnim radnicima.

- Očigledno da Đilasov kandidat ima simpatije Prištine i naravno podršku - ocenila je Srpska lista, dodajući da su umorni od političkih turista, mađioničara koji prodaju maglu, pokupe cirkusku šatru i odu dalje.

Foto: printscreen

HVALOSPEV Zdravko Ponoš pomogao Hrvatima 2010. godine

 

Oženio se Hrvaticom, Srbija se budi

Portal Dnevno objavio je tekst kojim hvali Ponoša i kojim nastavlja kampanju da upravo Ponoša dovede za predsednika Srbije. U tekstu "Srbija se budi", hrvatski portal istakao je da se Ponoš oženio Hrvaticom, da mu je familija pobegla iz Hrvatske tokom akcije "Oluja". Bez uvijanja ističe svoju naklonost prema Đilasovom kandidatu i piše da se njegovim ulaskom u predsedničku trku Srbija budi.

U reportažama koje su mediji pravili iz Golubića, Ponoševog rodnog mesta, meštani su pričali da je Ponoševa supruga Zdenka Hrvatica, da su se upoznali u Zagrebu i da je medicinska sestra.

 

Činjenice

Tadić ga postavio

rođen 1962. u Golubiću kod Knina

u rodnom mestu završio osnovnu, dok je Srednju tehničku školu "Nikola Tesla" i Srednju tehničku školu Kopnene vojske završio u Zagrebu

od 1988. do 2002. bio referent za razvoj i opremanje u Generalštabu

u ženevskom centru za bezbednosnu politiku 2003. završio Kurs evropske bezbednosti, a Kurs za više izvršioce u Maršal centru u Nemačkoj 2005.

vanredna unapređenja omogućila su mu munjevit napredak u karijeri

u decembru 2006, odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba

krajem decembra 2008. Tadić ga smenio s ove pozicije, dok je 2009. doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša

u januaru 2010. postavljen za pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose. Istog dana kada je postavljen dobio ćerku

na funkciji u MSP bio do 2012, kada je DS izgubio izbore

bio šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN

Foto: Srpski telegraf

Naslovna strana za 17.02.2022.