NAJVEĆA TAJNA ARKANA I TAPIJA! Otkrivamo nepoznate detalje iz dosijea državne bezbednosti

Foto: intagram.com/legendedevedesetih/youtube

Željko Ražnatović Arkan

GIŠKIN USLOV

Prema rečima nekadašnjeg obaveštajca Božidara Spasića, Giška je imao samo jedan uslov da izvede operaciju "Dunav": da sam napravi ekipu u kojom mora da bude i Tapi. Upravo Maleševićevom zaslugom nemačka policija i sudstvo nikada nisu uspeli da povežu srpske atentatore sa ovim ubistvom iako je ceo posao odrađen njima pred očima.

Foto: instagram.com/Legende devedesetih

- Tapi je bio odličan, ne čudi što ga je Udba zavela pod kodnim imenom Čistač. Prvi je otišao u Nemačku da izvidi teren, prouči kretanje i navike objekta. Iznajmio je stan na periferiji Minhena i turistički kombi sa ležajevima, tako da je ekipa mogla da bude na terenu i danima ukoliko zatreba. Odlučeno je da se atentat izvrši u garaži štamparije, gde je Đureković dolazio da štampa propagandni materijal protiv tadašnje SFRJ. Tapi je sa još jednim čovekom sedeo u kombiju i trebao je da zatrubi kada vidi da Đureković ulazi u ulicu i približava se garaži. Međutim, njih dvojica su se zablenuli i Đureković je prošao da ga nisu videli. To je bio jedini kiks koji je Tapi napravio. Međutim, "stvar" je popravio Giška, kome nije promakao dolazak Đurekovića - priča Spasić.

ODELA ZA UBICE

Na Vidovdan, 28. jula 1983. godine, u Volfrathauzenu, dvadesetak kilometara od Minhena, u garaži štamparije sa šest hitaca iz dva oružja i udarcem sekirom u glavu likvidiran je direktor INE.

- I tu je Tapi zablistao. Očistio je teren besprekorno. Bio je profesor u tom poslu. Giška i svi ostali članovi ekipe morali su da skinu sve sa sebe, uključujući i čarape, i obuku trenerke. Tapi je imao flašice sa mokraćom, kojom je skidao krv sa svakog člana ekipe. Odbačenu garderobu svakog člana tima ubacivao je u posebne džakove koje je potom uništavao. Zatim bi usledilo čišćenje ostalim hemikalijama i tek tada bi ekipa ušla u sigurno vozilo koje ih je odvodilo do iznajmljene kuće na periferiji Minhena - priseća se Spasić.

Tu je Tapi prelazio na treću fazu čišćenja osoblja, ali i terena.

- Svi su morali da se podvrgnu vodenom i hemijskom procesu čišćenja, posle čega nije ostajala ni čestica ispod malog nokta koja bi izvršioce mogla da poveže sa događajem. Skidali su trenerke, oblačili svako odelo koje im je Tapi namenio. Ako je neko bio ranjen ili je zadobio neki ožiljak, Malešević je to vrhunski prikrivao. Umeo je da "nacrta" ili da "obriše" ožiljak, beleg, da promeni totalno lični opis, tako da izvršioce nikada ne bi mogli da prepoznaju očevici - priseća se Spasić.
Dodaje da je posle operacije "Dunav" Malešević pokušao da se jače poveže i angažuje za službu, ali kako tvrdi Spasić, Maleševića je Udba iskoristila samo u operaciji "Dunav".

NEMAČKA EPIZODA

Spasić se prisetio još jedne nemačke epizode u kojoj su Giška, Arkan i Tapi bili u glavnim ulogama. Dopis iz Štutgarta koji je primio Spasić 1986/87. godine bacio je drugo svetlo na čistača iz akcije "Dunav".

Foto: Instagram

- U centru grada uhapšen je Branko Savković zvani Žika Živac. Na saslušanju nam je ispričao da je vozio golf u kojem je tokom kontrole policija pronašla deset kilograma heroina. Rekao nam je da je drogu prevozio za jednog moćnog narko-dilera, Tapija, Arkana i Gišku, koji je u to vreme bio na robiji u nemačkom zatvoru. Na suđenju u Nemačkoj nikada nije odao nikoga od njih, osuđen je na 12 ili 13 godina robije i sve te godine ćutao je kao zaliven. Kada je Tapi počeo da se bavi slikarstvom, na jednoj od prvih slika koju je naslikao bio je i Žika Živac - priča Spasić.

Malešević je tada na sve načine pokušavao da porekne veze sa drogom, međutim, kako kaže Spasić, služba je posle tog događaja presekla sve veze s njim.

VRHUNSKI DOUŠNIK

Osim dobrih odnosa sa Giškom, Tapi je bio blizak i sa Arkanom. Njih trojica, priča Spasić, otvorili klub su "Amadeus", koji je u to vreme bio stecište poznatog sveta.

- Čistačke usluge Tapija služba više nije koristila, ali smo ga držali na vezi. Umeo je dobro da čuje, da izvidi, imao je obilje informacija, bio je jedan od najboljih doušnika koje smo imali za dobijanje podataka iz kriminogenih struktura, i to smo koristili - priča Spasić. 

Iako priznaje da je Tapijev talenat za čišćenje bio nesumnjiv, da su takve ljude imale američka CIA i ondašnja nemačka služba BND, Spasić objašnjava zašto Malešević nije bio dobar za Udbu. 

- Malešević je bio avanturista, falsifikator i superinteligentna osoba. Želja mu je bila da postane mafijaški don, ali nikada nije dosego taj cilj. Njegovi kapaciteti bili su znatno ispod ambicija koje je imao. Jeste bio odličan organizator koji je umeo da ukloni sve moguće tragove, ali nikada nije imao hrabrost koju su, recimo, imali Željko Ražnatović Arkan ili Đorđe Božović Giška - zaključuje Spasić.

Na vezi sa Stanišićem Čovek sa kojim je Tapi sedeo u kombiju tokom akcije u Minhenu bio je sin šefa nemačke obaveštajne službe. - Nikada nismo uspeli da saznamo kako ga je Malešević pronašao i kako ga je vrbovao da učestvuje u likvidaciji Đurekovića - navodi Spasić i dodaje da je kasnije u ime službe sa Maleševićem na vezi bio Jovica Stanišić.

Kotrljanje niz sto stepenica Klub koji je otvorio sa Arkanom i Giškom Malešević je napustio posle napada na njega. Prema Spasićevim rečima, Darko Stojanović je došao u "Amadeus" i gurnuo Tapija, koji je pao niz stepenice. Bilo je stotinak stepenica, sav se izlomio. Nedugo zatim, klub se zatvorio.

Nigde bez vidovitog Jove Spasić priča da se Malešević nikada nije odvajao od vidovnjaka Jove. - Nismo bili godinama u kontaktu, a onda smo se sreli jer je imao nešto da kaže. Doveo je tog Jovu, koji mi je prišao i rekao da "vidi" da se u Ljubljani održava neki tajni sastanak. Smejao sam se, nisam poverovao ni na sekund. Međutim, nedugo zatim, služba je dobila informacije. Zaista su se u Ljubljani okupili predstavnici tajne službe Nemačke i još nekih zapadnih službi. Razgovarali su o tome na koji način Slovenija treba da napusti Jugoslaviju - navodi bivši obaveštajac.

Slučaj "Đureković" Stjepan Đureković (1926-1983) hrvatski emigrant, privrednik i jedan od direktora naftne industrije INA Likvidiran 28. juna 1983. u Volfratshauzenu kod Minhena U Nemačku emigrirao 1982. godine Udba ga je optužila da je ukrao veliku količinu nafte od INE i da je sarađivao sa ustašama uz pomoć nemačke tajne policije Avgusta 2016. bivši pripadnici Udbe Josip Perković (73) i Zdravko Mustač (76) osuđeni su na doživotne robije zbog ubistva Đurekovića