VUČIĆA LOME I SA ISTOKA I SA ZAPADA: Niski udarci za predsednika Srbije sa svih strana
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 18.09.2022 | 19:30
Velikima smeta što zastupa isključivo srpske interese, više bi voleli da igra kako oni sviraju.
Vetrovi me lome, ja teram po svome... Možda je tema preozbiljna da bi tekst počeo poznatom Džejovom pesmom, ali ti stihovi idealno opisuju poziciju u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. Niski udarci usmereni protiv njega i politike interesa Srbije, koju isključivo zastupa stižu, naime, i sa zapada i sa istoka...
Videlo se to, možda najbolje do sada, proteklog vikenda. Svi smo bili svedoci onoga što se dešavalo na ulicama Beograda, a u tome, nema ama baš nikakve sumnje, vidljivi su prsti velikih, pre svega, Vašingtona, Berlina i Moskve. Rat u Ukrajini polarizovao je odnose titana do te mere da sučeljavaju snage svuda gde je linija njihovog dodira. A u Srbiji svakako jeste.
SVAKI TRENUTAK
Foto: prinstcreen
Zapad koristi svaki mogući trenutak da natera predsednika Vučića da prizna Kosovo i distancira se što je moguće više od Moskve, te je u tom kontekstu Evroprajd iskorišćen kao odličan povod da se pokažu mišići. Kako objašnjavaju sagovornici našeg portala iz bezbednosnih struktura, onoliko insistiranje da se po svaku cenu održi šetnja gejeva ne može biti i nije slučajnost. S druge strane, za Rusiju su isti taj Evroprajd i ista ta šetnja bili idealna prilika da malo prodrma Srbiju i preko grupa koje na ovaj ili onaj način kontroliše ili na njih ima uticaj "objasni" vlasti u Beogradu da s njom nema šale.
- I jednima i drugima smeta samostalnost Vučićeve politike. On, jednostavno, gleda samo naše interese, dok je njih baš briga, recimo, da li ćemo se na zimu smrzavati, hoćemo li imati dovoljno struje ili da li će se neki investitori povući odavde. I ovima sa zapada i ovima sa istoka bitni su njihovi interesi i da pokažu koliko su jaki - komentariše naš sagovornik iz Vlade.
Podsetimo, pored pisama čak 26 stranih ambasadora, u kojima se poručuje da Evroprajd mora da se održi, prethodno se gotovo svaki viši funkcioner iz Brisela oglasio istim povodom, baš kao i američki državni sekretar Entoni Blinken. A sa istoka, dobili smo, kao što reče naš sagovornik, drugu vrstu pritiska, pa smo tako na ulicama gledali slike kako huligani nasrću na policiju, a na skupu protiv prajda istaknute uloge imali su Milica Zavetnica i Boško Obradović, koji su na ovaj ili onaj način eksponenti ruske politike u Srbiji.
ODAVNO UPOZORIO
Foto: printskrin
Upravo na pritiske koji dolaze iz Rusije ukazao je novinar Nikola Tomić.
- Na Sputnjiku ništa o sukobima nasilnika s policijom. Ništa o privođenjima. Ništa o samom toku šetnje. Eto koliko poštuju državu Srbiju, kada ni napore MUP nisu hteli da pokažu ako ništa drugo - napisao je Tomić na Tviteru, osvrćući se na izveštavanje ruskog državnog Sputnjika, koji radi i u Srbiji.
Baš na sve ovo upozoravao je upravo predsednik Vučić, koji je više puta govorio o tome da se protiv Srbije vodi hibridni rat i napominjao da će pritisaka biti sa svih strana, sve više.
Šćekić: Dobro je da se otrežnjujemo od beskrajne ljubavi prema Rusiji
Novinar Jakša Šćekić kaže u razgovoru za Republiku da se naša zemlja, uprkos svemu, solidno bori, a kao dobru stvar primećuje, kako je rekao, smanjenje malignog ruskog uticaja na našim prostorima. Napominje i to da je neminovno da pritisci dolaze sa svih strana:
- Svi prethodni događaji prikazali su nešto što svi odavno znamo, a to je da i jedna i druga strana imaju samo svoje interese i ništa više. Srbija se polako otrežnjuje od te beskrajne ljubavi prema Rusiji i to je dobro. U svemu ovome ima dosta paradoksa, nama je Nemačka najbolji ekonomski partner, a imamo najlošije političke odnose. To mora da se ispravi. Predsednik je i sam nedavno rekao da EU nije mnogo popularna među srpskim narodom, ali moramo da radimo na tome. Ja bih se s tim složio. Mi pripadamo Evropi, pripadamo EU. Znam da ima mnogo ljudi koji vole Rusiju i Putina, međutim, moramo razmišljati u tom pravcu da se Srbija ne graniči ni s Rusijom, ni sa Indijom, ni Brazilom...
Kajtez: Brutalan pritisak zapada da se šetnja održi
Profesor Ilija Kajtez s Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost ističe da je Evroprajd najbolje pokazao koliko je Srbija izložena pritiscima:
- Činjenica je da je postojala zabrana nadležnih organa da se ta šetnja održi, ali su pritisci za zapada bili toliki da zabrana nije mogla biti ispoštovana. To je, smatram, trebalo neko da izađe i kaže. Bojim se da će upravo ovakav model slediti ubuduće strani zvaničnici i ambasadori i kada bude reč o nekim drugim pitanjima, kao i o pitanju Kosova, te tako neću biti iznenađen ukoliko se sutra još većim pritisicma na Srbiju bude uticalo sa svih strana da prizna lažno Kosovo.
Govoreći o desničarima koji su tokom održavanja prajda takođe bili na ulicama, Kajtez kaže sledeće:
- Protiv svake sam vrste nasilja, ali, iskren da budem, ne vidim logičan razlog zašto bi Rusija pritiskala bilo koga da zabrani prajd.