BRKIĆ SE BAVIO ZELENAŠENJEM: Šokantna tvrdnja o likvidaciji Partizanovog košarkaša!
IZVOR: Ekipa Srpskog telegrafa - 28.12.2022 | 21:30
Haris je davao novac pod kamatu i to više stotina hiljada maraka, skinuli su mu glavu da se oslobode duga, kaže nekadašnji načelnik u beogradskoj policiji Žarko Popović
Haris Brkić (26), košarkaš Partizana, koji je ispred hale Pionir upucan 12. decembra 2000. hicem u potiljak, ubijen je jer se bavio zelenašenjem!
Ovu šokantnu tvrdnju je na jednom Jutjub kanalu izneo Žarko Popović Pop, bivši načelnik odseka za krvne delikte beogradske policije, koji precizira da je motiv bio dug od nekoliko stotina hiljada maraka.
Popović je u to vreme vodio istragu Brkićevog ubistva.
ŠIPTAROVA VERZIJA
- Mi iz trećeg odelenja došli smo do pouzdanih operativnih podataka, pre svih od kolega iz Republike Srpske, a kasnije i drugih izvora iz Beograda, da je Harisa Brkića ubio Vuk Bošković. Ne pričam ja svoje mišljenje, ljudi na mene bacaju razne anateme, to su operativna saznanja do kojih smo došli kao služba dok smo radili na rasvetljavanju tog krivičnog dela. On je davao velike pare pod kamatu, i to po 200.000, 300.000, 400.000 maraka, a ne 200. Da bi se neko oslobodio tog duga, najbolji način je da mu skineš glavu. Haris je bio zelenaš - rekao je Popović.
Foto: Starsport
Brkićeva smrt je i 22 godina kasnije ostala nerasvetljena i predmet je brojnih spekulacija. Jednu od verzija je izneo i Bojan T., kurir vođe "zemunskog klana", koji je jednom prilikom rekao da je Dušan Spasojević Šiptar članovima bande ispričao detalje likvidacije.
- U besu zbog neke naše brljotine rekao je: "Šta ste hteli?! Da napravite sranje, kao ona dva debila što su roknula Brkića?!" Svi smo bili u šoku, niko od nas ništa o tome nije znao, a ubistvo se desilo nekoliko meseci ranije. Kada se smirio, rekao nam je da je Haris po izlasku iz hale zatekao Mirka Beševića i Čedu Čakarevića kako mu obijaju auto, novi golf. Košarkaš se zaleteo na njih, a oni su povadili pištolje i ubili ga - svedočio je Bojan T.
LEKARI NEMOĆNI
Ova verzija nikad nije dokazana jer je Bešević ubijen 2001. u Rakovici, tokom obračuna s Interventnom jedinicom MUP, dok se Čakarević pet godina kasnije 2006. ubio na Karaburmi, nakon što su mu posle bekstva iz zatvora policajci opkolili kuću.
Brkić je kobne večeri nešto ranije izašao s treninga jer se nije najbolje osećao. Nekoliko trenutaka kasnije začuli su se pucnji na parkingu, a nepomično telo je zatekao slučajni prolaznik. Brkić je prebačen u Urgentni centar, hitno je operisan, ali je tri dana kasnije izgubio bitku za život.
Nesrećni mladić sahranjen je 18. decembra, a od njega su se na Centralnom groblju oprostili Dragan Kićanović, Miroslav Muta Nikolić, Predrag Danilović, Žarko Paspalj, potpredsednici KK Partizan, košarkaši Partizana, Budućnosti, reprezentativci...
Harisova majka Radmila: Htela bih da sretnem ubicu
Harisova majka Radmila je u jednoj od retkih ispovesti medijima otvorila dušu.
- Suprug i ja smo sedeli kod kuće i oko pola 11 zove me sestra. Moj suprug je gledao neku utakmicu, zvoni telefon, ja se javim, sestra me zove i kaže: "Rado, jesi li čula na televiziji da je Harisa neko upucao?" Kažem joj: "Ma daj šta si ti čula, pusti budalaštine! Što bi Harisa neko ubio? Šta si ti slušala?" U to vreme su se dešavale neke nezgode po Beogradu i ja joj kažem: "Ma ti to nisi dobro čula!", a ona nastavlja: "Sada su prekinuli neki program koji je trajao, prebaci na Studio B" - rekla je Radmila.
Foto: Djordje Kojadinovic
Već više od 20 godina muče je dva pitanja: ko joj je ubio sina i zašto.
- Kada se sve to desilo, diglo se sve da se otkrije ko je ubica. Prvih pola godine smo bili u kontaktu s policijom, niko ništa... Dolazili su ovde, postavljali su pitanja: "Da li je ovo? Da li je ono? Da li mi znamo nešto?" To je trajalo ni nepunih godinu dana i od tada ništa. Niko više se ni obratio nije, a da vam kažem, ja da idem da pitam šta rade i dokle su stigli, malo mi je to i neumesno jer treba svako svoj posao da radi. Bilo bi normalno da idem tamo da tražim, ali ja nisam sposobna za to - očajna je majka.
Dodala je da je mnogo puta rekla da bi volela da je nazove, da je sretne taj koji joj je ubio sina:
- Samo da mi kaže zašto je to uradio. Koja je to greška njegova bila, šta je on to toliko skrivio da on puca u njega? Samo zašto je to uradio. Ništa drugo. Ja nikome neću da kažem ni policiji. Ma da me je nazvao... Samo pomislim koliko bi godina Haris sada imao, ali izbegavam da o tome mnogo mislim.
Otac Ismet nije dočekao pravdu
Harisov otac Ismet nije dočekao pravdu za sina, preminuo je 2018.
- Kako se koja vlast menjala, tako su nam obećavali da će doći do pomaka, ali ništa od toga. Samo nam kažu da pokušavaju. One koji su radili na slučaju najviše je zbunjivala činjenica da za Harisa niko nije mogao da kaže nijednu ružnu reč. Bio je primeran momak i sportista. Nikada se ovako nešto nije desilo, znam samo za slučaj iz Kolumbije kada je ubijen fudbaler - govorio je Ismet.
Foto: Printscreen
Ko je Vuk Bošković
Željko Bošković Vuk, koga Popović pominje, osuđen je u Banjaluci krajem septembra 2011. na 20 godina zatvora jer je u aprilu 2000. u Foči ubio policijskog inspektora Radenka Radovića i pokušao da ubije Radovićevog kolegu Marinka Božovića.
U jedinstvenu kaznu Boškoviću je ujedno uračunata i oružana pljačka poslovnice "Pošta Srpske" u Brodu na Drini, odakle je u novembru 2009. ukrao 50.000 maraka, kao i pokušaj ubistva četvorice policajaca prilikom bekstva posle pomenute pljačke.
Foto: Djordje Kojadinovic
Spasić: Namerno vođena traljava istraga
Bivši operativac DB Boža Spasić seća se ovog slučaja.
- Istraga ovog ubistva je bila je jedna od najtraljavije urađenih istraga koje je vodila beogradska policija, što čudi, budući da je reč o mladom čoveku, poznatoj ličnosti i sportisti. Završila je u ćorsokaku. Kao da je neko od početka hteo da skrene istragu s pravog puta i ona je ubrzo i okončana. Nezvanično, spominjalo se i da je ubijen u obračunu oko devojke - kaže Spasić.
Berić: Sramota je što ga zaboravljaju
Harisov nekadašnji saigrač Miroslav Mića Berić kaže da ta rana nikad neće zarasti.
- Ni sa jednim igračem u životu nisam imao saradnju kao s njim, mogli smo žmureći da igramo zajedno. Velika je sramota što njegovo ubistvo nije razrešeno. Palo je u zaborav, ali ne i kod nas. Mi ga nikad nećemo zaboraviti.