ĐINĐIĆ BI BIO ŽIV DA SU ČUMETU DOZVOLILI DA RANIJE PROGOVORI: Jedan papir je mogao da promeni tok srpske istorije
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 09.03.2023 | 20:00
Otezalo se sa zakonom o svedoku-saradniku, što su "zemunci" iskoristili i likvidirali premijera, otkriva Mile Novaković, bivši šef UKP.
U nedelju se završava tačno 20 godina otkad je ubijen premijer Zoran Đinđić, koji bi i danas možda bio živ da se nije odugovlačilo s aktiviranjem institucije svedoka-saradnika.
Naime, da je zakon donet samo malo ranije, svedočenje Ljubiše Buhe Čumeta bi iza rešetaka strpalo vrh "zemunskog klana", mnogi zločini bi bili rasvetljeni, a premijer ne bi bio likvidiran 12. marta 2003. Ovo, kao jednu od mogućnosti, za Republiku navodi Mile Novaković, nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije i čovek koji je vodio istrage o zločinima "zemunaca".
Kobna greška s Bagzijem
Foto: www.profimedia.rs
Da se preko pokušaja ubistva kod hale Limes, u kom je učestvovao Dejan Milenković Bagzi, nije prešlo olako, sve bi bilo otkriveno, a možda bi kasniji atentat takođe bio sprečen. Novaković je u svojoj knjizi "Državo, ruke uvis" do detalja opisao događaj od tog dana, a u razgovoru za naš list je to i potvrdio.
- Javnosti je dobro poznato šta se tada dešavalo, više puta se o tome govorilo, a i ja sam u svojoj knjizi to opisao. Da su tada Bagziju oduzeli telefone, a imao je kod sebe tri telefona, dva specijala, crnu kapu, rukavice, cedulju s brojevima automobila Đinđićeve pratnje, vrlo brzo bismo analizom listinga Bagzijevog telefona uočili krug specijala svih učesnika u akciji. Cela stvar bi bila otkrivena. Ali ne, saobraćajna policija je preuzela Bagzija, a Đinđićevo obezbeđenje produžilo ka aerodromu - ispričao je Mile.
U STRAHU ZA ŽIVOT
Foto: printscreen
On dodaje da su neke stvari verovatno mogle da krenu drugačijim tokom, pod uslovom da su neke odluke donete ranije. Međutim, kaže, sada, iz ove perspektive, sve ostaje u domenu brojnih teorija.
- Iako se često govorilo o tome da Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala treba da stupi snagu, on je prolongiran. Zakon je tada bio važan iz mnogo razloga, a jedan od osnovnih svakako je bio taj što bi uključivao instituciju svedoka-saradnika. Čume, kao neko ko je imao informacije i iz političkih struktura, ali iz policijskih je čuo nešto o tome i, nakon što je došlo do raskola između njega i "zemunskog klana", jer su drugi put pokušali da ga ubiju, odlučio je da progovori - priča naš sagovornik.
Novaković, koji je u tom periodu bio jedan o dvojice policijskih službenika s kojima je Čume želeo da razgovara, opisao je kako je sve teklo.
- Buha je bio svestan činjenice da bekstvo mnogo košta i da iza sebe ostavlja nedovoljno obezbeđenu porodicu. Zbog toga je stupio u kontakt s policijom i saopštio da želi da progovori. Tražio je isključivo da razgovara sa mnom i Roćkom (Rodoljubom) Milovićem. Detaljno smo osmislili ceo plan i odvojili jedan prostor u UBPOK na Makišu, gde smo počeli razgovor s njim - kaže Novaković.
NIJE BIO ZADOVOLJAN
Foto: facebook.com/Legende devedesetih
Dodaje da su tri dana sedeli i razgovarali, da je Čume tu i spavao i da je mnogo toga otkrio:
- Nama je u tom momentu bilo važno da raščistimo otmice jer je za njih predmet još bio živ na sudu. Čume nam je tada sve ispričao do detalja. O ubistvima i nekim drugim stvarima nam je oprezno davao informacije jer je zauzvrat tražio određene usluge. Želeo je da bude dislociran, da ga čuvamo i da mu porodica bude zaštićena, što je institucija svedoka-saradnika i predviđala. Međutim, to je u tom trenutku bilo nemoguće.
Nekadašnji šef UKP objašnjava da to tadašnji zakon nije omogućavao.
- Ponudili smo se da mu negde nađemo stan, da ga nadgledamo, ali on time nije bio zadovoljan i odlučio je da ide dalje i da se sam spasava - kaže Novaković i zaključuje:
- Moguće je da bi sve išlo u drugom smeru samo da je pomenuti zakon donesen makar malo ranije.
Zakon donesen neposredno pre atentata
Mile Novaković objašnjava da, ubrzo pošto je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala stupio na snagu, i nakon što je Jovan Prijić postavljen za specijalnog tužioca, Čume daje prvi zvaničan iskaz u Slovačkoj kao svedok-saradnik. Nažalost, brojne stvari, pa i samo odlaganje zakona, dovele su do kobnog ishoda.
- Odmah se krenulo u novu akciju, koja je nazvana "Svedok", upravo po svedoku-saradniku. Opet se krenulo s pratnjom "zemunaca", ali su oni već bili prešli na specijalu (zaštićene telefone) i mi tada nismo mogli da ih lociramo. Znali smo da se nešto dešava, ali nismo znali šta. Njih nigde nije bilo, imali su doušnike i informacije su dobijali od raznih ljudi. Imali su svoje ljude u BIA, u Policijskoj upravi 29. novembar, znali su sve šta radimo, pa i da smo boravili u Slovačkoj, s kim pričamo... Morali su odmah da deluju i atentat je, nažalost, izvršen.