ORBANOV PLAN ZA NOVU EVROPU, BITNO MESTO I ZA SRBIJU: Mađarska strategija za preuzimanje Evropskog parlamenta
IZVOR: B. K. - J. J. - 02.09.2023 | 20:00
Šef diplomatije Peter Sijarto u Estoniji otkrio u grubim crtama operaciju čiji je krajnji cilj potpuna promena političke slike Starog kontinenta.
Potrebno je stvoriti desničarsku, odnosno nacionalnu većinu u Evropskom parlamentu. To je jedini način da Evropa ponovo bude siguran kontinent.
Poruka koju je tokom posete Estoniji uputio mađarski šef diplomatije Peter Sijarto, kako se može čuti u diplomatskim krugovima od trenutka kad ju je izgovorio, na neki način je srž strategije budućeg delovanja te zemlje, iza koje stoji njen neprikosnoveni lider premijer Viktor Orban. A njen krajnji cilj je potpuna politička prekompozicija mape Starog kontinenta.
Mnoge oči uprte u Donalda Trampa
Foto: Tanjug/AP
U realizaciji svog plana da desničarske stranke, ali i partije centra koje zagovaraju očuvanje suvereniteta nacionalnih država, preuzmu primat u Evropskom parlamentu, Orban računa i na podršku SAD. Naravno, da bi do te podrške došlo, u trci za Belu kuću sledeće godine trebalo bi da pobedi Donald Tramp. Iako je suočen s optužnicama i suđenjima koja ga čekaju zbog navodnog kršenja izborne volje građana, odnosno sumnje u rezultate izbora 2020, bivšeg predsednika niko ne bi smeo tek tako da otpiše s obzirom na to da njegova popularnost, makar među republikancima, konstantno raste.
LOŠ ODGOVOR
Foto: Tanjug/AP
Za nas je posebno važno da Mađarska (čitaj Orban) i grupa zemalja u kojima desne stranke imaju ili će uskoro imati ključne uloge Srbiju vidi kao nezaobilazni politički i ekonomski centar ovog dela Evrope i bitan faktor novog evropskog poretka.
Sijarto je strategiju koja se već duže vreme razrađuje, a posebno otkako je počeo rat u Ukrajini, jer je taj sukob u velikoj meri destabilizovao EU i Evropu, u grubim crtama predstavio nakon razgovora sa šefom Konzervativne narodne partije Estonije Martinom Helmeom. On je istakao da Brisel uvek daje pogrešan odgovor na najozbiljnije ekonomske i bezbednosne izazove s kojima se EU suoči.
- Liberalni glavni tokovi pokušavaju da zavladaju svime u Evropi i stvore neku vrstu evropskih sjedinjenih država, poput SAD, kroz slabljenje zemalja članica do krajnosti. Pokrenuli su brutalni napad na instituciju porodice i predstavljaju opasnost bez presedana za EU kroz omogućavanje migracija - poručio je Sijarto i dodao da "napadi na porodicu i prisiljavanje na migracije služe ozbiljnom slabljenju zajednice i praktično uništavanju naše konkurentnosti".
Srbija ne pripada Balkanu, ona je deo centralne Evrope
Kada govorimo o ulozi Srbije u arhitekturi Evrope, valja se podsetiti da je Viktor Orban u nekoliko navrata govorio na ovu temu.
- Treba formirati novi, snažan i bezbedan region, Srbija ne pripada Balkanu, već centralnoj Evropi, istorijski interes Mađarske je da sa Srbijom bude u istoj političkoj zajednici - kazao je, između ostalog, Orban.
Odnosi i saradnja Srbije i Mađarske, inače, sada su najbolji u istoriji.
ČUVARI TRADICIJE
Orbanov najbliži saradnik (i najčešće glasnogovornik) naveo je da Mađarska želi snažnu EU, ali da je ona moguća samo ako su i države članice dovoljno jake, što zahteva da, kako je rekao, nacionalne države čuvaju svoje tradicije, istoriju i slobodno praktikuju svoju religiju.
- EU će biti jaka ako pomogne državama članicama da ojačaju, uzdrže se od uništavanja konkurentnosti nacionalnih ekonomija, poštuju porodicu i ne nastoje da obrišu zakone prirode - rekao je on i dodao da zbog toga Mađarska podržava i Konzervativnu narodnu partiju Estonije da bi konzervativne i demohrišćanske stranke dominirale na izborima za Evropski parlament (EP) sledeće godine.
Projekat E6 stopirao rat u Ukrajini
Srpski telegraf još 2018. pisao je o planu da se napravi savez država centralne Evrope, koji je po broju država članica prozvao E6. Glavni inicijator, takođe, bila je Mađarska, a mini-unija bi obuhvatala još i Slovačku, Češku, Poljsku, Rumuniju i Srbiju (na izričiti Orbanov zahtev).
Okosnica ovog projekta bila je "Višegradska inicijativa", međutim, rat u Ukrajini uneo je nepomirljive razlike u pristupu tom sukobu, pa je projekat E6 u najmanju ruku stao u mestu, ako ne i nepovratno propao.
REAKCIJE
Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona:
Foto: ST/V. LUKIĆ
- Partije koje danas zovu desničarskim, mada ja ne mislim tako, protiv su EU kakva trenutno jeste. Tako da, ukoliko bi one dominirale, teško da bi u skorije vreme bilo prijema novih članica. Oni zagovaraju jednu temeljniju reformu, a dok bi ona trajala, nije realno da dođe do proširenja. Ali Srbija bi, s druge strane, mogla da doživi afirmaciju svoje patriotske politike na širem nivou. Većina tih partija zagovara povratak suvereniteta i prava država da odlučuju o svojoj sudbini. U tom smislu bi bila afirmisana pozicija Srbije koja se bori da sačuva svoj suverenitet i pravo na donošenje odluka o sopstvenom razvoju i interesima. Inače, za mene je ta podela na desničarske i tzv. liberalne partije potpuna laž.
Bojan Bilbija, urednik u dnevnom listu Politika:
Foto: youtube.com/novojutro/printscreen
- Desničarske snage godinama jačaju u Evropi. Još od početka migrantske krize 2015. imamo taj nagli uzlet, međutim, na prošlim izborima za Evropski parlament one se nisu pokazale, naprotiv, još više su ojačale liberalne, koje imaju apsolutnu dominaciju u EP. Da li će sad nakon što su se zaoštrile i neke ekonomske prilike to dovesti do nekog većeg okretanja ka desnici, videćemo. U ovom trenutku nemate na evropskom kontinentu suverenističke snage na vlasti, izuzev kod nas i u Mađarskoj. Ta sličnost naše politike upravo i dovodi do zbližavanja jedne strateške orijentacije Beograda i Budimpešte da se okrećemo više jedni drugima, pre svega, zbog toga što građani u našim zemljama podržavaju suverenu i nezavisnu politiku i to je nešto što je možda budućnost Evrope. Ipak, u situaciji ovog globalnog rata koji bukti u Ukrajini ne bih isključio mogućnost da upravo sve bude u suprotnom pravcu.