VIOLA FON PENZIJA - IDI DA TE VIŠE NIKAD NE VIDIMO!
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 10.06.2024 | 20:30
Uz Kramonovu, s političke scene izbrisani i drugi mrzitelji Srbije poput Klemena Grošelja.
Stotine miliona građana u državama Evropske unije glasalo je na izborima za 720 poslanika novog saziva Evropskog parlamenta. Uz mnogo toga drugog, jedan od epiloga da mesta u Briselu i Strazburu (sednice EP se naizmenično održavaju u ova dva grada) neće biti za osvedočene mrzitelje Srba i dokazane lobiste protiv interesa naše države.
Nemica Viola fon Kramon i Slovenac Klemen Grošelj, najgori od najgorih kad je u pitanju odnos prema Srbiji i, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, ostali su bez novog petogodišnjeg mandata.
Zeleni bukvalno pocrneli od muke
Posle ovih evropskih izbora, iako se još sabiraju utisci, jasno je ko su gubitnici u 27 država članica EU. Pre svih, Zeleni i liberalne partije iz grupe Obnovimo Evropu, koji su u odnosu na 2019. izgubili oko 20 poslaničkih mesta. Naime, Zeleni imaju tek 52 poslanika, u poređenju s dosadašnjih 72. Na takav rezultat najpre su uticali glasovi građana Nemačke, pa i Austrije.
U Nemačkoj su, naime, SPD kancelara Olafa Šolca i koalicioni partneri Zeleni, čija je istaknuta pripadnica šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, ali i Viola fon Kramon, prošli izuzetno loše. Imaju duplo manje glasova od prvoplasiranih konzervativaca iz CDU-CSU i ostali su iza desničarskog AFD, koji je čak pobedio u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.
USLOVLJAVANJE
Dok su ih sugrađani poslali na smetlište političke istorije, ovdašnja opozicija i režim tzv. kosovskog premijera Aljbina Kurtija su maltene na aparatima pošto su sad ostali bez mentora. Fon Kramonovu i njenu partiju Zeleni, čija je istaknuta funkcionerka i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, žestoko su kaznili građani Nemačke. Obe su se istakle kao najglasnije zagovornice nezavisne države Kosovo, te prijema navodne države u Savet Evrope, etiketiranja srpskog naroda kao genocidnog... Fon Kramonova se godinama zalagala za uslovljavanje Srbije na putu ka EU, zahtevala da se našoj državi ukine pristup evropskim fondovima, dok je, s druge strane, gostila, čak i nedavno u Strazburu, opoziciju, koja je ćutala kao zalivena dok je ona seirila da Kosovo nije unutrašnje pitanje Srbije.
Uspeh političara naklonjenih Srbiji Orbana, Babiša, Borisova i Fica
Jedna od novina proteklih evropskih izbora jeste što su pobede u svojim državama odneli političari koji su bili (i ostali) naklonjeniji Srbiji od njihovih političkih rivala.
Tako je stranka ANO, bivšeg češkog premijera Andreja Babiša, pobedila na izborima za EP u toj zemlji s osvojenih 26,14 odsto glasova i sedam poslaničkih mesta od ukupno 21. Babiš je u nekoliko navrata hvalio Srbiju i predsednika Vučića, naročito tokom pandemije koronavirusa, kad je govorio da je naša država dala primer Evropi u borbi s tom počasti.
Ovi izbori su u političku arenu vratili još jednog prijatelja iz regiona. Naime, koalicija GERB-SDS bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova pobedila je ne samo na evropskim izborima već i na vanrednim parlamentarnim izborima u Bugarskoj, koji su održani u istom danu.
Konačno, premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je, na skupu svoje stranke Fides i njenih koalicionih partnera Demohrišćanske narodne stranke (KDNP), na kojem su praćeni rezultati lokalnih izbora u Mađarskoj i izbora za EP, rekao da su pobedili i na jednim i na drugim izborima. Koalicija Fidesa i KDNP osvojila je 44,17 odsto glasova, što je 11 mandata u EP, a Orban je kazao da su Mađari pokazali da će kazniti one koji "u Briselu rade protiv svoje domovine" i da su "poslali jasnu poruku da žele mir":
Odlično je prošao i Robert Fico, premijer Slovačke, koji je nedavno preživeo atentat. Njegova grupacija je za dlaku izgubila prvo mesto, ali je vladajuća koalicija, čija je on okosnica, dobila najviše mandata.
Neki od njih, poput Grošelja, čak su za krah evroposlaničke karijere okrivili, a koga drugog, nego predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Trebalo je, kako je tvrdio, da na listi svoje partije Gibanje Svoboda zauzme visoku poziciju kao kandidat za novi petogodišnji mandat u EP, ali mu je naprasno ponuđeno znatno niže mesto, te su njegove šanse da ostane evroparlamentarac bile ravne nuli. I sve to, navodno, zbog Vučića i Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, pošto ovaj, kaže Grošelj, otvoreno podržava SNS i ima uticaj na politiku Svobode. Čista paranoja!
Bez ovoga su ostali mrzitelji
- 10.075 evra bruto plate, odnosno 7.854 evra neto
- naknada za opšte troškove od 4.950 evra mesečno (najam kancelarije u državi članici u kojoj su izabrani, troškovi za hardvere i softvere i kancelarijski materijal, troškovi za mobilne telefone/pretplate i internetske pretplate. Iznos leže direktno na račun evroposlanika i troškovi ne moraju da se pravdaju
- 28.696 evra, koliki je mesečni budžet svakog evroposlanika iz kog pokrivaju troškove poput plata ličnih asistenata
- 350 evra dnevnica tokom službenog putovanja
- plaćeni svu putni troškovi za dolaske na sednice i sastanke EP u Briselu i Strazburu
- refundacija do dve trećine lečenja
NAUČENA LEKCIJA
Rezultati izbora za EP pokazali su da oni koji su lobirali protiv Srbije nisi dobili mandat svojih građana da se grubo mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja, ocenjuje za Republiku Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva.
- Odlaskom Fon Kramonove i Grošelja, osim srpske opozicije, izgubio je i Aljbin Kurti, pa se nadam da će mnogo odgovorniji ljudi iz EP da se bave dijalogom i razvojem regiona. Srbija je svakako rasterećenija s obzirom na to da se radi o ljudima koji su imali lobistički projekat urušavanja ugleda i pozicije naše države, koja je svakako naučila da se bori s ogromnim pritiscima, ali će i dalje insistirati da odnosi s partnerima budu na ravnopravnim osnovama.
Činjenice o izborima za EP
- oko 373 miliona građana EU iz 27 zemalja glasalo
- održani od 6. do 9. juna
- EP je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima i mandat poslanika traje pet godina
- birano je 720 evroposlanika, što je 15 više nego na prethodnim izborima 2019.
- broj poslanika koji ima svaka zemlja proporcionalan je broju njenih stanovnika
- najviše poslanika birali su građani Nemačke (96), Francuske (81), Italije (76)...
- na dnu liste su Estonija (7), Kipar (6), Luksemburg (6) i Malta (6)
- većina poslanika, nakon izbora, raspoređena je po transnacionalnim političkim grupacijama u EP, na osnovu političke ideologije, a ne po državama