OVDE ĆE POČETI NOVI RAT: Usamljeni arhipelag na Arktiku u centru borbe velikih sila!
IZVOR: Igor KOZARSKI - 02.07.2024 | 21:30
Topljenje leda oslobodilo je za eksploataciju ogromne prirodne resurse i Severni morski put za izvoz u Evropu
Na usamljeni norveški arhipelag bacile su oko Rusija i Kina, koje nameravaju da se domognu kontrole nad novim plovnim putem i prirodnim bogatstvima Arktika. Članica NATO Norveška iz svih sila pokušava da sačuva Svalbard, pa je zabranila prodaju zemlje u privatnom vlasništvu kineskoj kompaniji, na šta je uticala i pretnja u autorskom tekstu komandanta ruske ratne mornarice admirala Aleksandra Mojsijeva.
NE PITAJU KOLIKO KOŠTA
- Podsticanje vojnih sukoba protiv Rusije seli se iz Ukrajine na okeanske pravce. Budući sukob obuhvatiće Arktik, pa ojačavamo svoje snage i vojnu infrastrukturu u ovoj oblasti - napisao je Mojsijev za specijalizovani časopis Flota 24.
Arhipelag Svalbard nalazi se oko 700 kilometara od Norveške i isto toliko od Rusije i njenih ogromnih ostrva Zemlja Franje Josifa i Nova zemlja, gde je poligon za nuklearne probe. Arktik će postati glavno geopolitičko žarište do 2035, kad se očekuje da će se otopiti led, a ogromna rudna i nalazišta nafte i gasa postati dostupna za eksploataciju.
U srcu tog ogromnog prostora nalazi se Svalbard. Ugovorom iz 1920. priznaje se norveški suverenitet nad arhipelagom, ali je kompanije i pojedinci iz zemalja potpisnica, uključujući Rusiju i Kinu, imaju ista prava na iskorišćavanje prirodnih resursa. Ruska kompanija "Arktikugalj" već decenijama održava rudarska sela Barencburg, Plato Bohemana, Grimant i Piramida. Sad je i Kina poželela svoj deo, pa je norveška vlada sprečila prodaju imanja Sore Fagerfjord, koje zauzima oko 50 kvadratnih kilometara, a košta oko 300 miliona evra.
Ovo imanje nema komercijalnu vrednost jer se nalazi u zaštićenom području, na kojem su gradnja i kretanje motornih vozila zabranjeni, ali ga Kina svejedno želi. Zbog topljenja leda otvorio se Severni morski put, koji omogućava prevoz kineske robe u Evropu kroz ruske vode putem kraćim za trećinu nego kroz Suecki kanal. Svalbard je na tom putu, pa Peking želi da uspostavi lučku infrastrukturu na ovom arhipelagu, do kog kineski brodovi moraju da plove 8.000 kilometara.
TRGOVINA SAMO U RUBLJAMA
Istovremeno, Rusija insistira da se Norveška pridržava odredbe ugovora iz 1920, po kom Svalbard mora da bude demilitarizovan. Takođe, da ne ometa rusku kompaniju "Arktikugalj" da iskopava i cink, bakar i fosfate i snabdeva rudarska naselja uprkos sankcijama. U ruskom Barncburgu trguje se u rubljama, a u centru je spomenik Lenjinu. "Arktikugalj" je čak poslednjih nedelja istakao sovjetske zastave na brda oko svojih naselja.
PROFESOR KOŠKIN: GLAVNI PLEN 21. VEKA
Arktik je postao ključni element spoljne i odbrambene politike Vašingtona. Iako je javno obrazloženje da su Švedska i Finska ušle u NATO zbog invazije na Ukrajinu, šef katedre Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov Andrej Koškin kaže da je reč zapravo o Arktiku.
- Arktik je glavni plen 21. veka jer je tamo preko 40 odsto svetskih rezervi nafte i gasa i značajan udeo drugih minerala. Švedska i Finska su pre članstva u NATO bile aktivne učesnice NORDEFCO, regionalnog vojnog udruženja u čijem sastavu su i Danska, Island i Norveška. Iako Švedska i Finska nemaju direktan pristup Severnom ledenom okeanu, s njima NATO dobija stratešku dubinu na arktičkom pravcu. Osim toga, Finska ima veliko iskustvo u izgradnji dizel-ledolomaca, koji su ključno oruđe za jačanje pozicija na Arktiku. S Finskom bi Vašington lakše nadoknadio već veliki zaostatak za Rusijom u floti ledolomaca - kaže Koškin.
Amerikanci grade novi kosmodrom
Norveška je završila modernizaciju vazduhoplovne baze u Bardufosu, oko 700 kilometara od demilitarizovanog Svalbarda. Ovaj aerodrom sad može da primi američke F-35, koji nose nuklearno oružje. Pritom su oružane snage SAD, prvi put posle 50 godina, napravile priručnik za borbe na Arktiku, po kom se jedinice obučavaju na Aljasci.
U blizini NATO počinje da gradi satelitsku stanicu i mini-kosmodrom, u bazi Anadeja, odakle namerava da upravlja svemirskom protivraketnom odbranom na Arktiku.
Finski general: Zaostajemo 20 godina
Finski penzionisani general Peka Toveri kaže da Rusija ima bezuslovnu vojnu prednost na Arktiku jer je još pre 20 godina počela da obnavlja baze i aerodrome.
- Takođe, većina modernih i novih brodova upućuje se u sastav Severne flote, kao i najveći deo aviona mig-31. Reč je o najbržim lovcima na svetu s najvećim dometom, što ih čini pogodnim za ogromna prostranstva Arktika. Osim toga, radi se na razvoju novog mig-41 - rekao je general Peka.
Lizelot Odgard: Odlučuju nuklearne podmornice
Lizelot Odgard, s vašingtonskog instituta Hadson, kaže da NATO nema dovoljno brodova, PVO i protivpodmorničkih sistema sposobnih da deluju u teškim klimatskim uslovima Arktika.
- Sve vojne vežbe Alijanse na Arktiku poslednjih godina služe samo da se pošalju izveštaji o uspešnom sprovođenju manevara. NATO još nema pravi adut u slučaju sukoba s Rusijom, koja raspolaže nuklearnim podmornicama sposobnim da same odluče o ishodu rata na Arktiku. Štaviše, to je pretnja severnoameričkom kontinentu, koji je nebranjen s ovog pravca - kaže Odgardova i dodaje da je problem i u malom vojnom budžetu skandinavskih zemalja, koje su na prvoj liniji odbrane.