RUSI PRAVE DRONOVE ZAJEDNO S KINEZIMA! Noćna mora za Ukrajince: Projekat Moskve i Pekinga

Foto: Tanjug/AP

RUSI PRAVE DRONOVE ZAJEDNO S KINEZIMA! Noćna mora za Ukrajince: Projekat Moskve i Pekinga

Rusija je počela da proizvodi novi udarni dron-kamikazu dugog dometa (čak do 1.500 km) pod nazivom harpija A1 (harpija - mitološka ptica s licem žene) koristeći kineske motore i delove. Ovi dronovi, tvrdi Rojters, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, već su upotrebljeni u ratu u Ukrajini, a njihovo masovno korišćenje tek se očekuje.

Rojters se poziva na najmanje dve evropske obaveštajne agencije i dokumente u koje je imao uvid.

A IRANCI?

Obaveštajni podaci, koji su uključivali ugovor o proizvodnji novog drona, prepisku kompanija o proizvodnom procesu i finansijsku dokumentaciju, pokazali su da je "IEMZ kupol", filijala ruskog državnog proizvođača oružja "Almaz-Antei", proizvela do sada više od 2.500 harpija. Ovo je prvi put da se uopšte pominje postojanje novog ruskog drona koji koristi kinesku tehnologiju. U najkraćem, spoljašnjost je (oklop, da tako kažemo) ruska, a delovi, uključujući i one najsavremenije tehnologije, kineski.

Foto: Tanjug/AP

Kako navodi Rojters, "IEMZ kupol" i "Almaz-Antej" nisu odgovorili na zahteve za komentar. Dva obaveštajna izvora su rekla da je harpija delovala protiv vojnih i civilnih ciljeva u Ukrajini, izazivajući ozbiljnu štetu na kritičnoj infrastrukturi. Oni su s Rojtersom podelili ono što su rekli da su slike olupine harpije iz Ukrajine, ne navodeći dalje detalje.

Rojters je pronašao informacije koje potvrđuju ovaj zaključak, ali nije mogao nezavisno da potvrdi da su slike autentične, te su napisali da ih poseduju, ali i namerno ne objavljuju.
Semjuel Bendet, viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost sa sedištem u Vašingtonu, rekao je za Rojters da će harpija, ako bude potvrđena njena efikasnost, možda označiti otklon od oslanjanja Rusije na iranske bespilotne letelice dugog dometa.

- Ako se to dešava, to bi moglo da ukaže na to da Moskva sada može više da se osloni na domaći razvoj, kao i, očigledno, na Kinu, pošto obe strane u ovom ratu zavise od mnogih kineskih komponenti za proizvodnju dronova - objasnio je on.

Iran, koji nije komentarisao ovu priču, isporučio je Rusiji više od 2.000 bespilotnih letelica-kamikaza šehid Rusiji od početka invazije u februaru 2022. Korišćene su, između ostalog, za iscrpljivanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i pogađanje infrastrukture daleko od linija fronta. Iran je više puta negirao da šalje dronove Rusiji za upotrebu u Ukrajini.

JAVNI POZIV

Ni ministarstvo odbrane Rusije nije odgovorilo na zahtev za komentar ove priče, dok je kinesko ministarstvo spoljnih poslova u izjavi za Rojters navelo da Peking striktno kontroliše izvoz predmeta potencijalne vojne primene, uključujući dronove.

- Što se tiče ukrajinske krize, Kina je uvek bila posvećena promovisanju mirovnih pregovora i političkog rešenja - navodi se u zvaničnom saopštenju.
S druge strane, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je prošle nedelje Kinu da prestane da podržava ruski rat u Ukrajini, uz tvrdnju da je pomoć Pekinga Moskvi važan faktor u nastavku sukoba.