SIJEV UDAR U SRCE AMERIKE: KONTINENT PRELAZI NA STRANU PEKINGA! Trampova administacija nasleđuje kolosalan propust!
IZVOR: Igor KOZARSKI - 19.11.2024 | 22:00
Dok je Bajden ratovao s Rusijom i uvodio joj sankcije, Kinezi su preuzimali tržište Latinske Amerike
Kad Donald Tramp za dva meseca preuzme ključeve Bele kuće, zateći će drugog gazdu u američkom dvorištu. Dok je Džo Bajden ratovao s Rusijom, uvodio joj sankcije i dozvolio Ukrajini da gađa njenu teritoriju američkim raketama ATACMS, Si Đinping je osigurao ekonomsku i političku hegemoniju Kine u Latinskoj Americi (Južnoj i Centralnoj).
BITKA ZA LITIJUM
Ovo je nekad bio ključni kontinent za izvoz američke robe i uvoz strateških sirovina poput nafte i litijuma. Sad je Volstrit žurnal zaključio da Kina Latinsku Ameriku vidi kao alternativni izvor ključnih sirovina, osim kad je reč o Meksiku i Kolumbiji, gde je SAD još snažno prisutan. Kina je veliki kupac argentinskog litijuma, a njene kompanije ušle su s Bolivijom u zajednički posao iskopavanja ovog metala. Peking kupuje i venecuelansku naftu i brazilsko žito i soju, pa Volstrit žurnal zaključuje da Kina zauzima mesto američkih kompanija u trci za mineralima, radnom snagom i sve većim tržištem na koje prodire industrijskom robom, poput telekomunikacijske opreme "Huaveija" i električnim vozilima kompanije "BYD", koja je preuzela napuštenu fabriku "Forda" u Brazilu.
Foto: Profimedia
Opkoljavanje i diplomatska izolacija Tajvana
Amerikanci smatraju da Si Đinping prodorom u Latinsku Ameriku nastoji da dodatno izoluje Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom i namerava da povrati kontrolu na svaki način. Naime, sedam od 11 država u svetu koje održavaju diplomatske odnose s Tajvanom nalazi se upravo u Latinskoj Americi. Si je već uspeo da pet država prekine odnose s Tajvanom, a zauzvrat su dobile niz kineskih investicija i poslova.
Kina je kao vodeći trgovinski partner i investitor već zamenila SAD u oko 40 država od Kariba do Ognjene zemlje. Pritom američki protivnici na tom kontinentu Kuba i Venecuela smatraju Peking prijateljem i zaštitnikom. U Latinskoj Americi Kina primenjuje isti model kao u Aziji i u Africi. Naveliko kupuje latinoameričke resurse i istovremeno ulaže u infrastrukturu. Tokom latinoameričke turneje od devet dana Si Đinping je učestvovao na forumu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Peruu i samitu G20 u Rio de Ženeiru.
Ključan dogovor s predsednikom Brazila
Peking želi da osigura svoje snabdevanje strateškim sirovinama u slučaju da Amerika i njeni saveznici uvedu embargo Kini. Zato je Si Đinping doleteo u Peru da otvori ogromnu luku Šansaj i dogovori trgovinu u juanima.
Foto: AP Eraldo Peres
Američki instituti procenjuju da će Si u slučaju zapadnog embarga Kini ponuditi povlastice i podsticaje, pre svega Brazilu, kao najvećoj državi na kontinentu. Time bi bio rešen i problem nezadovoljstva brazilskog predsednika Lule da Silve. Iako su Kina i Brazil partneri u BRIKS, Da Silva je odbio da uvede zemlju i u inicijativu Pekinga Put svile. To se desilo zato što brazilska roba ima ograničen pristup kineskom tržištu.
CARINSKI RAT
Univerzitet u Virdžiniji izračunao je da je Kina u projekte širom kontinenta uložila 286,1 milijardu dolara, otprilike isto koliko u Afriku. Američki eksperti veruju da bi Tramp mogao da natera neke zemlje da ograniče svoje veze s Kinom. Međutim, on namerava da poveća carine na kinesku robu i do 60 odsto, pa Majkl Šifer iz Instituta za Latinsku Ameriku u Vašingtonu smatra da bi to moglo da natera druge zemlje da se još više približe Pekingu. Pritom, general Laura Ričardson, načelnik Južne komande vojske SAD, nekoliko puta je upozorila da će ekonomska moć osigurati Kini i vojni uticaj u Latinskoj Americi.
KINEZI GLAVNI NA PANAMSKOM KANALU
Horhe Guajardo, bivši ambasador Meksika u Pekingu, kaže da je za celu situaciju kriva Bela kuća.
- Nije Kina istisnula SAD, nego je Amerika propustila svoje prilike i ignoriše nas - objasnio je Guajardo zašto je Kina uspešnija iako je Amerika od nje popularnija u Argentini, Brazilu, Čileu, Meksiku i Peruu.
On ističe da je SAD privlačnije izvozno tržište za Latinsku Ameriku, posebno u kontekstu pada kineskog uvoza i opreza Pekinga kad nešto treba da se finansira. Uprkos tome, Gvajana je angažovala kineske građevinske kompanije za proširenje luke koju koriste američke naftaške kompanije. Analitičar Rajan Berg je naveo i primer Panamskog kanala, koji je sagradio SAD 1914. i vratio ga 1999. Panami. Ovim kanalom prolazi 30 odsto svetske okeanske trgovine, a posao s gradnjom novog mosta, vredan 1,42 milijarde dolara, dobio je konzorcijum kineskih državnih kompanija.
Novi hegemon globalizacije privrede
Si Đinping na samitu G20 u Brazilu usprotivio se i Trampovoj ideji da uvede veće carine na kinesku robu da bi smanjio američki trgovinski deficit, zaštitio proizvodnju i smanji budžetski deficit i javni dug SAD.
- Svet je ušao u novo razdoblje turbulencija i promena. Širi se ekonomski protekcionizam, a sve je jača fragmentacija svetske privrede. Ekonomska globalizacija suočava se s ozbiljnim izazovima - poručio je kineski predsednik.
Foto: AP Jose Luis Magana
Na zapadu su njegove reči shvaćene kao izraz želje da Kina preuzme vodeću ulogu u globalizaciji od Amerike. Međutim, po njegovoj viziji, u globalnoj ekonomiji ima mesta za sve, a ne samo za nekoliko zemalja zapada koje bi bile u ulozi hegemona.