Ispunila sam Arkanu životnu želju: Velika životna ispovest Svetlane Cece Ražnatović o pokojnom suprugu!
IZVOR: Milena VIDENOVIĆ - 01.01.2019 | 19:50
Najveća balkanska muzička zvezda Svetlana Ceca Ražnatović u razgovoru za Srpski telegraf otkriva do sada nepoznate detalje bračnog života sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i perioda koji je usledio nakon njegovog ubistva, koje se dogodilo pre skoro 19 godina u holu beogradskog hotela "Interkontinental".
Foto: Privatna arhiva
Balkanska zvezda prvu put za novu 2019. godinu progovorila o ljubavnom životu sa komandantom Srpske dobrovoljačke garde.
Foto: Privatna arhiva
Početak ljubavi
Ceca otkriva kako je izgledao njen prvi susret sa Željkom Ražnatovićem Arakanom, ali i na koji način je shvatila da je upravo on muškarac njenog života.
- Željko i ja smo se poznavali od 1993. godine, a dve godine kasnije smo se venčali. Naš prvi susret je bio u Erdutu na proslavi Srpske dobrovoljačke garde. Nakon što smo se upoznali, Željko me je pozvao da sa Oliverom Mandićem i Džejom Ramadanovskim nastupim na promociji Stranke srpskog jedinstva. Na turneji za koju je Željko angažovao moje kolege i mene smo se jako zbližili. Ubrzo se rodila ogromna ljubav. Sve se dogodilo krajem '93. Osvojio me je muževnošću. Odmah sam znala da je Željko čovek mog života, a on je to malo kasnije shvatio. Tačnije, posle dva, tri meseca. Godinu dana nakon venčanja rodila sam Veljka, a nakon dve i po i Anastasiju. U njemu sam imala prvenstveno prijatelja, partnera za ceo život, ljubavnika, roditelja, savetnika i podršku. Bio je izuzetno pažljiv suprug i vrlo nežan i posvećen otac. Među nama je vladalo potpuno poverenje. Najbitnija Željkova rečenica, koja me je stalno vraća u život kada dođu teški dani jeste: "Ništa materijalno u životu nije bitno kao dva lojalna prijatelja."
Foto: Privatna arhiva
Karijera tokom braka
Folk zvezda tvrdi da je brak sa Željkom dao poseban pečat njenoj karijeri iako je ona bila vrlo uspešna i pre velike ljubavi, koju je doživela sa njim.
- Željko je bio infiltriran u moju karijeru onoliko koliko čovek može da obožava jednu ženu. Nikada mi se nije mešao u izbor pesama, ali mi je pomagao oko sitnih detalja budući da sam bila jako mlada. Organizovao mi je spotove, davao ideje i sve njegove sugestije su urodile plodom. I dan-danas ti spotovi izazivaju pažnju. Radio ih je Dejan Milićević, koji je sa Željkom non-stop bio u kontaktu. Mi smo bili jako kompatibilni! Potpuno sam verovala u njegovo iskustvo i svaku njegovu reč sam bukvalno upijala. Najviše je voleo da mu pevam "Zajdi, zajdi", "Vranjanka" i "Đurđevdan". Od mojih pesama je najviše voleo "Kad bi bio ranjen". Nikada neću zaboraviti kada sam uradila tu pesmu. Željko je nasnimio na kasetu svih 90 minuta samo tu numeru. On je čovek koji nikada nije okusio alkohol, nikada nije zapalio cigaretu, nikada nije probao kafu. Vodio je sportski život, a uz tu pesmu se veselio kao ljudi kad malo popiju, pa se opuste.
Foto: Privatna arhiva
Snovi o bivšem suprugu
Ceca tvrdi da često sanja pokojnog supruga i otkriva da je primetila da joj Željko dolazi u san najčešće kada je more problemi.
Foto: Privatna arhiva
- Vrlo često sanjam Željka. Neverovatno, ali kad god mi je teško, sanjam upravo njega. On je uvek u mom snu nasmejan, a ja to doživljavam na svoj lični način. To je deo moje intime.
Foto: Privatna arhiva
O porocima u braku
Folk diva navodi da je njenom pokojnom suprugu jako smetalo što ona ne može da ostavi cigarete.
- Željko mi je stalno govorio da je nikotin loš za moje zdravlje i non-stop je gunđao zbog mog poroka. Svim sredstvima se trudio da me spreči, a ja sam bila uporna, kao i u svemu u životu. Na kraju je odustao i rekao: "Ma baš me briga, konzumiraj cigarete i ovako si mlađa od mene 20 godina, pre ćeš da me stigneš."
Foto: Srpski telegraf/Blic
Period nakon ubistva supruga
Ceca otkriva kroz šta je prolazila prvih meseci nakon što je njen suprug Željko Ražnatović Arkan ubijen pre 19 godina.
- Željko i ja smo za šest i po godina zajedničkog života jako lepo funkcionisali. Mi smo se bukvalno pogledom dogovarali. Jednostavno, ljudi se sretnu ili se ne sretnu. To je i stvar božje volje i hemije i sudbine, srećnih okolnosti. Kada pričam o njemu isključivo, smatram to najlepšom srećnom okolnosti u životu. Željko je bio meni apsolutna podrška i zaštita. Onda se desilo da igrom nesrećne sudbine izađem iz kuće sa voljenom osobom i da se vratim bez nje. Željko nikada nije nosio pancir niti je znao šta mu se sprema. Ni ja nisam imala apsolutno nikakav predosećaj da će se nešto dogoditi. Trebalo je pomiriti se s tim, da tu osobu nikada više neću sresti i da od te osobe neću doživeti ni ljubav ni pažnju, podršku, osmeh, ni pogled. S tim je trebalo da naučim da živim. To je ogroman hendikep. Kao da mi je neko amputirao deo tela, ali sam preživela. Nisam imala drugi izbor. Imala sam dve bebe, Veljko je imao tri godine, Anastasija godinu i po. Nisam imala pravo da razmišljam o sebi i svojim osećanjima. Nijedne sekunde nisam imala pravo na sebičluk. Svesno potiskujem scenu kada je Željko ubijen jer i da je oživljavam svaki dan, ništa ne mogu da promenim. Mogu samo sebe da čašćavam bolom i neprijatnim slikama. Reče Đorđe Balašević u pesmi "Lepe slike potiskuju ružne". To je čovekov odbrambeni sistem. Ne zato što želimo da zaboravimo, nego zato što se branimo od lošeg.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">https://www.profimedia.rs/</a>
O Arkanovim ubicama
Ražnatovićeva je istakla mišljenje o tome što ubice njenog supruga posle skoro dve decenije još nisu izručene Srbiji.
- Devetnaest godina sa mojom porodicom čekam da se ubica izruči Srbiji. On je osuđen na 30 i nešto godina. Ne znam zašto je smanjeno sa 40 jer je u pitanju trostruko ubistvo. Ne znam koja je to olakšavajuća okolnost postojala. Devetnaest godina će biti 15. januara da ja čekam da se mojoj zemlji izruči čovek koji je kriv za trostruko ubistvo, jednog pukovnika policije, mog pokojnog supruga i Milenka Mandića. Ja sam mogla svih 19 godina da galamim i pričam na tu temu. Niti znam ko je kriv niti mogu da isterujem pravdu. Kažu: "Pravda je spora, ali dostižna." Ovoj zemlji plaćam ozbiljan porez. Ja sam jednaka kao i svi ostali građani. Očekujem od moje države da samo sprovede pravdu, a od moje galame nema ništa. Verujem da će sve izaći na videlo i doći na svoje mesto. Ne znam ko su ljudi koji opstruiraju proces izručenja. Da znam ko su, lično bih ih pozvala, ne bih koristila medije. Meni mediji nikada nisu služili za obračunavanje. Ja znam koliko hrabrosti imam u sebi i da nisam kukavica. Nikada nas niko nije nazvao i izvestio o bilo čemu. Sve što smo saznali o Željkovom ubistvu, znamo iz medija.
Foto: Privatna arhiva
O uvredama na račun pokojnog supruga
Pevačica uverava da joj jako teško pada kada u javnosti isplivaju priče da njen pokojni suprug nije bio hrabar kao što ga ona pamti.
- Ne može čovek da ostane imun na laži. Jednostavno, ako je Željko umro, nisu poumirali svi koji ga poznaju. Postoje ljudi koji su egzibicionisti, koji su psihički bolesni, kojima treba minut slave po bilo koju cenu. Ja sam toga svesna jer egzistiram u javnom životu 30 godina. Ne mogu ja s tim psihopatama, egzibicionistima, ljudima koji su bez karaktera da se svađam i prepucavam preko medija. Oni su zaboravili da sam ja, bogu hvala, živa i zdrava i da sve znam i ko je kako dolazio kod Željka i ko je kako s njim razgovarao. Sve je dijametralno suprotno pričama koje se pojavljuju. Za mene su te priče najobičniji vic ili humoristička dela. Veljko i ja se smejemo njima. Naravno da me je Veljko pitao za mnogo stvari jer čuje svašta. Ja mu objasnim jer ni on ni Anastasija nisu imali priliku da odrastaju uz oca.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Ispraćaj u rat
Pevačica ne krije da se i danas naježi kada se seti na koji način je njen pokojni suprug otišao na ratište u Republiku Srpsku.
- Sedeli smo kod kuće moja sestra Lidija, Željko i ja i gledali vesti. On je samo počeo da se preznojava. U jednom trenutku je ustao, a ja sam pomislila da je otišao da se odmori u spavaćoj sobi. Međutim, on je sišao posle pola sata obučen u ratnu uniformu, a ja sam bila šokirana. Pitala sam ga: "Šta je sa tobom, gde si ti krenuo?" On mi je odgovorio: "Ja idem da branim svoj narod! Kolju mi narod!" Ja sam rekla: "Čekaj, čoveče, tek smo se venčali! Ne kolju ga samo tebi." Željko mi se potom obratio: "Ti to ne razumeš, mlada si! Ja ne mogu da sedim u toploj sobi dok mi kolju narod." Potom je otišao da brani Republiku Srpsku. To je cela istina. Bila sam jako mlada i nisam imala razvijenu svest o patriotizmu na pravi način. Niti koga mrzim niti imam potrebu da nekoga mrzim. Svakog uvažavam i ljude ne gledam ni kroz nacionalnost ni kroz veroispovest. Bitno mi je samo ko je kakav čovek, to sad govorim i zauvek ću tako govoriti.
Foto: Privatna arhiva
O ratnom profiterstvu
Svetlana Ražnatović konstatuje da su joj nakon raspada Jugoslavije najteže padale priče da je njen suprug Željko pljačkao kuće i profitirao od rata.
- Priče o ratnom profiterstvu mnogo bole. Svaka nepravda me boli. Željko je mrtav i ne čuje šta se priča o njemu, a ja sam živa i sve to preživljavam. Istim intenzitetom preživljavam te priče 19 godina. Zar čovek koji je imao sređenu egzistenciju, sređen život da ide da pljačka? Niti su mu bili potrebni tuđi polovni frižideri, niti šporeti, mikrotalasne, nakiti i čuda... Nakit je mogao da nađe gde god je hteo! Te gluposti i nebuloze ne mogu ni da demantujem jer mi je ispod časti. To je primitivno i jadno da nemam reči. Na primer, živi svedok mi je Savo Milošević, koji je iz Bijeljine. Dovoljno mi je da svaki put kada mi Savo kaže koliko ljudi u Janji, koje je muslimansko mesto, veličaju mog pokojnog Željka, kao i cela Bijeljina. Tamo metak nije opaljen i Željko je sprečio da ne dođe do krvoprolića. Kod nas je problem što mi sve gazimo, a tuđe nam je slađe i sve tuđe veličamo. Nažalost, nadam se da će doći neka lepša vremena, pa će neko ispisati istoriju po novom, ali sa činjenicama i detaljima, a ne da mi pojedinačno demantujemo ljude koji nisu među nama i da ih branimo od kleveta.
Foto: Promo foto Foto: Srpski telegraf/Blic
O povratku na scenu nakon tragedije
Pevačica otkriva da je godinu dana nakon ubistva supruga živela u totalnoj ilegali, a onda je odlučila da promeni život.
- Godinu dana sam bila potpuno povučena iz medija i to je bila moja odluka. U oktobru 2001. sam snimila album "Decenija". Morala sam da se vratim na kolosek! Znala sam da moram da izvedem decu na pravi put. Da moram da budem jača nego što jesam i da se borim kako znam i umem. Hvala bogu da mi je dao talenat. Ja sam i pre Željka imala karijeru i posvetila sam joj se. Na Marakani je 2002. bio koncert, to je bila Željkova želja. On mi je za života sve vreme govorio: "Meni je životna želja da ti napuniš Marakanu! Ti moraš da je napuniš"! Ja sam mu odgovarala: "Pa, znaš li ti kolika je Marakana! Ona je ogromna, prima 100.000 ljudi!" Željko me je ubeđivao: "Znam, ali ti ćeš napuniti Marakanu!" Ja sam mu potom govorila: "Pa kako da je napunim?" Željko me je zaista dugo uveravao da treba da zakažem koncert. Ipak, na kraju nije doživeo da uživa u mojoj muzici na Marakani. Kada je konačno trebalo da odlučim da organizujem koncert, setila sam se da je to bila Željkova životna želja u vezi sa mnom. U sebi sam rekla: "E sad Željko neka ti bude! Pevaću na Marakani!"