Jovana Grgurević: Ljudi danas traže iskrenost i emocije

Foto: Promo foto

Jovana Grgurević

Šta su za Vas najveći izazovi emisije "Posle ručka"?

- Najveći izazov je ispred Marije Kasalović, urednice. Njen posao je da nađe šest tema nedeljno pa puta četiri gosta po emisiji koji imaju odgovore i dovoljno su zanimljivi. Moj izazov je da odgovorim Marijinim očekivanjima. Kada sam u Jutarnjem programu, izazov je da ne nasednem na Marićeve provokacije - i to mi je dovoljno.

Da li vam je neka emisija posebno ostala u pamćenju?

- Najemotivnija emisija je bila na temu izvršitelja. Gosti su bili izvršitelji i dužnici. Neverovatno, ali ta emisija je sadržala emocije, statistike i biografije koje mogu komotno da se nazovu dnevnikom današnjice. Pozivalo se na prošlost, religiju, pričalo o budućnosti, borilo sa najvećim izazovom sadašnjice. Pričajući o izvršiteljima dobili smo poruke o moralu, časti, poštenju, mukama, precima, greškama i potomcima.

Šta radite kada diskusija preti da izmakne kontorli?

- Nemam nameru da držim kontrolu. Ljudima je dosta kontrolisanih izjava i emocija. Traže iskrenost, a to je deo nakon "izmicanja kontroli".

Foto: Promo foto

Koji deo svog posla najviše volite?

- Najviše volim da radim u redakciji, pre priprema i ulaska u studio. Redakcija Hepi televizije ima šarm, pa i sastav redakcije sa početka moje karijere. Inteligentan humor nekadašnjeg urednika TV Politika, čuvenog Nikice Lopičića, lucidnost moderne Marije Kasalović koja nas “obučava” šta se danas sluša i nosi, voditeljka Telemastera Slađana Letinčić  je neshvatljiva mešavina beogradskog asfalta i drvenog poda prastare kafane, autoritativni Trifunović kojeg iza leđa zovemo "razredni", Meri Lazarević koja ima odgovor na sve... Ovo je tema za zaseban intervju. Atmosfera koja ne postoji ni u jednoj TV kući u kojoj sam radila u poslednjih desetak godina. Dve godine se iznenađujem činjenicom da ovde nema sujete. Redakcija TV Hepi može da posluži kao primer grupe ljudi koji ne osuđuju druge, mešavinu rijalitija i informative koja bez trunke licemerja sarađuje, i još neverovatnije - grupa koja iskreno prezire svaki vid snobizma.

Koliko se novinarstvo promenilo od vremena vaših početaka i kako vidite budućnost novinarstva?

- Ne znam šta je danas novinarstvo. U početku sam obilazila arhive i pamtila imena i likove poslanika. Danas je internet moje znanje, a na meni je samo da donosim zaključke.  A nisam analitičar.

Šta za vas znači Mediteran, pošto ste jedno vreme živeli u Kotoru?

- Mediteran je mesto i vreme. Domaća hrana, čista kuća, vaspitana deca i zaokružen brak. Tri godine u Kotoru nisam radila a znala sam i razumela bolje i više nego danas.

Da li biste se ponovo preselili u manje mesto?

- Niti bih propustila period koji sam provela u manjem mestu, niti bih ga ikada ponovila. Za moj život, manje mesto je pauza. Posle te pauze, moram da pomeram sebe kako bih popravila uslove za decu, naučila decu realnom životu, podržim muža da iskoristi svoje kapacitete, da pomognem roditeljima i da roditelji pomognu meni. Ta pauza je bila i vrlo loša s obzirom da sam bila odvojena od mog društva i porodice. Malo mesto nije moj rodni kraj, to mu je najveća mana.