Potresna ispovest Gruovog druga: U čamcu smo započeli reanimaciju, nismo prestajali da mu masiramo srce!

Foto: instagram.com/gru.fanpage

Dalibor Andonov Gru

Dalibor Andonov Gru, Aleksa Mašić i još nekoliko njihovih prijatelja juče su se uputili na Dunav kako bi vozili kajt.

- Na početku je sve bilo divno, krenuli smo od Lida gde smo uhvatili malo vetra. Išlo je sve lepo i vozili smo dva do tri sata. Zatim je pao vetar i svemu je bilo kraj. Hteli smo da uđemo u čamac jer se sve završavalo, svoj kajt sam spustio, a potom ušao u čamac. Došli smo do Grua, a on nam je rekao: “Uzmite mi dasku”, jer je ostala dalje od njega, nekih 10 do 15 metara. Krenuli smo čamcem do daske i uzeli smo je. U tom trenutku naišla je oluja i drugi pravac vetra, potpuno drugi. Najjači vetar koji sam video u toku vožnje za sve ove godine i upravo taj nalet ga je odneo brzinom od 40-70 kilometara na sat - priča Aleksa.

 

 

- Čim smo videli, posle pet sekundi krenuli smo prema njemu, vetar ga je nosio tom brzinom da narednih 20 sekundi nismo mogli da dođemo do njega. 20 sekundi ga je vetar udarao o vodu, dva do tri puta. Između 300 i 500 metara je leteo u dalj. Toliko je brzo išao da čamcem nismo mogli da stignemo ni njega ni kajt. Videli smo da se kajt otkačio i da više nije vezan. Gledali smo gde je i pronašli smo ga. To je sve trajalo 30-ak sekundi jer smo imali brz čamac. Čim smo stigli, ubacili smo ga u čamac, bilo je malo teže jer je krupniji čovek. Skoro dva minuta nam je trebalo da ga ubacimo u čamac. Počeli smo reanimaciju, a za to vreme je čamac išao najbrže što je mogao do obale. U svim tim trenucima nismo prestajali da mu radimo masažu srca, a potom smo na obali sačekali Hitnu pomoć koja je došla ubrzo. Čim su došli konstatovali su smrt. Lekari koji su došli na lice mesta, rekli su da je smrt verovatno nastala tokom tih nekoliko udaraca u vodu jer su po zenicama videli da nema moždane funkcije duže vreme - od samog početka udaranja pa do dolaska Hitne pomoći - kaže Aleksa.

Kada su se juče uputili ka reci, Aleksa i ostali Gruovi prijatelji nisu ni slutili da bi mogla da se dogodi ovakva tragedija.

- Sve je izgledalo prelepo, bili smo kao mala deca. Presrećni. Bacali smo koske jedan drugome, skakali, pokazivali ko može više da skoči. Prelep dan, ali vetar nije bio lep i konstantno je već duvao u naletima, ali je nama bio dovoljan za lepu vožnju. Želeli smo što pre da krenemo, nismo silazili sa daske sigurno dva sata. Gru je to radio 20 godina, kao malo dete je bio kada počeo sa vožnjom - s tugom u glasu završava Aleksa.