Nadi nedostaju najmiliji za Praznik rada: Umreću od tuge, fale mi moji unuci!
IZVOR: Goran DOLJANČEVIĆ - 01.05.2020 | 03:25
Folk zvezda Nada Topčagić ove godine proslavlja 1. maj daleko od Beograda, ali daleko i od svojih najmilijih, i to prvi put u poslednjih 10 godina.
Ona se nalazi na planini Tara već više od mesec dana, otišla je čim je objavljeno vanredno stanje. Pevačica nam je otkrila kako ona provodi Praznik rada, te se rastužila što unuke nije odavno videla.
Ove godine Praznik rada proslavlja u miru i tišini, zajedno sa mužem Zlatkom Đorđevićem, u njihovoj vikendici na Tari.
- Ovo je prvi put da ovako mirno proslavljamo 1. maj. Nema buke ni haosa. Umreću bez mojih unučića. Fale mi mnogo, fali mi i sin i snaja. Tuga me obuzme kada pomislim na njih i što nas je ova situacija sprečila da budemo zajedno. Onda se trgnem i kažem: "Biće sve u redu, ovo prolazi". Zlatko i ja spremamo onoliko koliko nam treba. Malo roštilja, sokova, kolača i dobrog crnog vina. Nema rasipanja, bespotrebno je. Bićemo sa unučićima preko video-poziva. Njima je neobično što baka i deka nisu sa njima. Stalno pitaju za nas. To je jedina tuga za nas. Inače, ne fali nam ništa ovde.
Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ
Nada nam je otkrila i kako je izgledao njen 1. maj kada je, kao jako mlada, došla u Beograd da krene sa muzičkom karijerom.
- Ti dani za mene nisu imali praznike, nisam razmišljala o tome. Gledala sam kako da opstanem i ostanem u Beogradu. Tek kada sam stala na svoje noge, onda sam počela da živim i slavim. Kada sam počela da pevam i da nastupam, onda sam sve moguće praznike radila. Pevala sam, zarađivala novac i slavila sa nepoznatim ljudima. Prvi maj sa ljudima koje ne znam, ali se srodim na kraju.
Nada ima sreće jer se na vreme skućila. Kada je harala Jugoslavijom, iskoristila je da kupi kuću na moru u Crnoj Gori, ali i vikendicu na Tari...
- Neki kažu, Nado, ti si bogata, imaš silne kuće i stanove. Ja sam krvavo radila za svoj mir. U vreme kada su se neki rasipali, ja sam štedela u kupovala za stare dane. Bilo je dana kada smo za 1. maj bili u kući u Crnoj Gori. Cela estrada je bila kod mene. I Brene i Ceca, jako mlada, Miloš Bojanić, Saša Popović. To su bili dani kada se zaista slavilo. Ma to je bilo neponovljivo, šteta je što tada nismo imali telefone da to snimimo.
Špijunirala sam sina po šumiNada je otkrila kako je izgledao Praznika rada kad je njen sin bio tinejdžer, pa nam je otkrila da ga je špijunirala. - Kada je Mikica postao tinejdžer, normalno je da je želeo da ide da proslavlja 1. maj sa drugarima. To je bilo nešto veliko za njih. Košutnjak je bila njihova oaza, baš kao i mladima danas. Znam da su veče pre proslave odlazili na uranak da čekaju 1. maj. Kada pređe prag i ode, nisam imala mira. Uvek sam brinula da se nešto ne desi. Mladi su bez kontrole. Jednom sam čak otišla da špijuniram mog sina i njegove prijatelje, da vidim šta to oni rade za 1. maj. Šunjala sam se po žbunju i šiblju, maskirana, da me ne prepoznaju, kada sam se uverila da je sve u redu, odlazila sam mirna put svojih obaveza. |