ISTINA O NAJTUŽNIJOJ SEVDALINKI: Evo šta se krija iza pesme "Moj dilbere"
IZVOR: Baštabalkana, Republika - 21.08.2020 | 07:14
Jedna od najpoznatijih narodnih pesama ovih prostora, "Moj dilbere", u sebi sadrži osećaj patnje ljubavnice koja svog vojnika-odmetnika ispraća na put.
Njemu je vreme da krene dalje, a ona ostaje u plaćenom ropstvu, kroz pesmu se sećajući trenutaka provedenih sa svojim delijom.
Mladi krdžalija uživao je i u lepoj pesmi, a u pijanom veselju svoju naklonost iskazivao je i prema lepim ženama. To su, kao po pravilu tog doba, bile mlade pevačice ili igračice.
Njih su krdžalije uzimali za ljubavnice, da im se "nađu" u svakom njihovom privremenom boravištu. Takvom jednom krdžaliji, kao svom dilberu (ljubavniku), predala se negde u nekom gradu balkanskom, neka igračica. On joj je postao sva ljubavna čežnja, za nju je on bio pravi gospodin, u njega se isuviše zaljubila i uzdišući patila.Nudili su se ovoj lepotici za dilbere i drugi, bogate čaršilije - "bazerdžani" (trgovci), kod kojih bi mogla da živi kao gospođa u čaršiji. Ali je ona volela samo svoga "deliju".
Foto: printscreen/instagram.com/toseproeski_
Neminovno, dođe i čas rastanka. Krdžalija će, danas-sutra, krenuti u neki drugi daleki grad. I ona bi s njim, ali ne može. Da bi mu se odužila za provedene "slatke časove", nudi mu se da je proda kao robinju nekom bazerdžanu, a da za dobijeno zlato njen voljeni "pozlati vrat" svom doratu (konju).
To je značilo da se u konjsku grivu upletu biseri, zlatne i srebrne žice, pa da ga takvog "delija protera kroz čaršiju", da grad na taj način sazna kakav je on junak. A ona će, kao robinja bazerdžanova, skrivena iza rešetaka na prozoru što gleda u čaršiju, pratiti pogledima i uzdasima svog deliju, tiho mu pevušeći sledeće stihove:
"Moj dilbere, kud se krećeš?Što i mene ne povedeš?Povedi me u čaršiju,Pa me prodaj bazerdžanu.Uzmi za me oku zlata,Pa pozlati Doru vrata. Proteraj ga kroz čaršiju,Da te vidim k'o deliju…"
Pesmu su prepevali i snimili mnogi pevači, uključujući Silvanu Armenulić, Esmu Redžepovu, Tošeta Proeskog, Safeta Isovića i Vasiliju Radojčić.