Marina Tucaković na ivici egzistencije: Pevači me ne zovu, nemam ni za lekove

Foto: youtube.com/ Tv Arhiva

Marina Tucaković

U njenoj borbi za život situacija sa koronavirusom predstavlja dodatni problem, pa je progovorila o trenutnom zdravstvenom stanju i kako se leči u vreme epidemije, kada bi kao rizična grupa morala da miruje kod kuće.

- Zdravlje mi varira, gore-dole. Moje zdravstveno stanje nije idealno, ali je 100 puta bolje nego na početku. Što se tiče finansija, osim penzije, neka dodatna primanja nemam. Najviše mi je frka oko terapija i lekova koji mnogo koštaju. Iako je situacija onakva kakva je i ja ne bih smela iz kuće da izlazim, moram da idem po bolnicama na terapiju, šta ću kad moram - rekla je ona nedavno za medije i dodala:

- Što se posla tiče, slobodno mogu da kažem da ništa ne radim. Niko od pevača me ne zove, ali bukvalno niko. Niko ne juri tekstove jer niko ništa ne snima sada kada je kriza i kada nemaju gde da promovišu i plasiraju te pesme. Kako je krenulo, ko zna koliko će još ovo potrajati.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Marina Tucaković

Priznala je da joj najteže pada to što joj je lečenje veoma zahtevno i skupo, ali da uz prihode koje trenutno ostvaruje od autorskih prava nekako uspeva da ispliva na površinu.

- Zbog korone sam stopirala terapiju u inostranstvu, lečim se na onkološkom odeljenju u Beogradu. Sada sam na biološkoj i hormonskoj terapiji. Nešto dobijam na onkologiji, nešto na privatnoj klinici. Uzimam tablete i dobijam injekciju jednom mesečno... Nije naivna terapija, utiče na krvnu sliku, ali na duh ne, to je najbitnije - zaključuje Marina.

Ponekad mi nedostaje optimizma Samo oni koji su preživeli borbu sa malignim oboljenjem znaju koliko taj proces može da utiče na psihu, a Tucakovićka je jedna od njih. - Ne razmišljam o tome kako se osećam u psihološkom smislu, nekada sam optimista, ali nekad i nisam - rekla je Marina za medije i priznala da ima momenata kada joj ničija podrška ne pomaže. - Podrška porodice jeste važna i čak poželjna, može da pomogne, ali kad se osećate loše, onda ujedno osećate da vam niko i ništa ne pomaže. To je sve valjda proces koji mora da se odvije.