PREŽIVLJAVAO! Reper o počecima i životu u nemaštini: Sa 13 GODINA sam počeo da DILUJEM da bih kupio četvrtinu bureka!

Foto: youtube.com/ClipRijaliti

Ivan Ivanović Đus

Reper Ivan Ivanović Ðus otvorio je dušu za Srpski telegraf i pričao o mučnom detinjstvu i tome šta je sve morao da učini da bi pojeo koricu hleba. Osim jezivog preživljavanja, reper nam je rekao kako se izdigao iz takve situacije, ali i koje kolege sa estrade danas poštuje. U dokumentarcu o njegovom životu "Hiphopium" vidimo životni put umetnika, pa smo priču počeli s tim da li je on i danas neshvaće

- Ne, mislim da je hiljadu godina bila ista situacija, što bi rekli Partibrejkersi, vodi se parolom "hoću sad i hoću sve", neki to broje hiljadama godina, a neki hiljadama sekundi. Taj dokumentarac u režiji Galeba Nikaćevića je veoma dobro došao publici. Ne doživljavam ga kao dokumentarac o svom životu, nego o životu svih ljudi koji su uključeni u moj život od prvog dana do dana današnjeg.

*Što se tvog života tiče, a i onoga što je opisano u filmu, najinteresantnije su priče o tvojim počecima, kada ti je bilo najteže u životu u nemaštini?

 

 

- Drugari i ja smo na svakom odmoru u osnovnoj školi žickali po 10 para, tada je bilo 10 feninga, da ne pričam sad opširno šta smo sve radili da bismo došli do jednog dinara, da bismo imali da se prehranimo za jedan dan. Bilo je svega, od skidanja znakova sa automobila do prodavanja opijata da bismo imali da jedemo, a ne za nešto veće. Dilovao sam drogu kad sam bio klinac, imao sam jedno 13 godina, sada to ne bih sebi dozvolio u mojim četrdesetim godinama. Žickao sam pare da bih imao za osminu četvrtine bureka. To može da bude pojmljivo ljudima koji su imali tešku sudbinu ili su možda dolazili iz unutrašnjosti u glavni grad. U jednom trenutku života sam odlučio da takav način preživljavanja ne prihvatam i izborio sam se za sebe. Mislim da danas i pored sveg novca koji sam zaradio i potrošio vrlo skromno živim i mislim da sam ostao i dalje pri nekom nivou svesti koju sam imao tada, kada nisam imao ništa. Tome su me prvenstveno učili otac i majka, a na kraju cela moja ekipa na Voždovcu.

 

Foto: youtube.com/ Emisija Premijera Nisam Rastin advokat da mislim o njegovom hapšenju *Šta misliš o hapšenju Stefana Đurića Raste i da li ga ceniš kao umetnika? - Rasta ima advokata, ja mu nisam advokat. Mislim da je kao umetnik veoma talentovan u muzičkom pravcu u kojem vidi sebe.

 

 

 

 

 

 

*Da li si nekada dolazio u životnu opasnost zbog dilovanja u tinejdžerskom dobu?

- Ma kakvi, u to vreme bilo je šest bosova, 10 njima potčinjenih likova, 30 njihovih pulena i znalo se u celom gradu od Novog Beograda, Zemuna do cele teritorije Beograda ko se bije rukama, ko puca, ko se bode, tad je bilo 150 registrovanih narkomana u Beogradu. Znalo se ko se drogira, ko je roker, reper, je*ač, sportista.

*Koji momenat je bio preloman kada si rekao sebi da ti je muka od teškog života i da želiš nešto da promeniš?

- Bilo mi je, na primer, najteže što nisam imao očevu podršku jer za to vreme od Ante Markovića pa do 1999, to jest i do bombardovanja, dakle jedno 11 godina, bilo je teško preživeti. Moj otac je bio pošten čovek do zadnjeg dana života i želeo je da budem zanatlija. I ja sam to isto želeo, ali sam ušao u muziku i posle sam želeo da se bavim time. Bio je posle period vlasti Ante Markovića, pa čekovi, pa bonovi za hranu, pa zovi onog za brašno, ovog za benzin, ulje. Prazne prodavnice, krečimo školu, pa na Dušanovcu 1.000 novina okolo, ubijanje Kneleta. Ti više ne znaš šta se dešava, pa ti ćale na ratištu, majka se bori, oko nas pejdžeri, ubistva, pištolji, kriminalci. Stariji komšija odlazi na autobus, kreće u grad, na sledećoj stanici izlazi go, u gaćama i čarapama, skinuli mu patike, trenerku, sve živo. U tom vremenu gledaš gde si, ne znaš da li si u Alžiru.

*Kada si počeo da zarađuješ veoma dobro?

- Od 13. godine sam sebe izdržavam, hranim, oblačim se, izlazim, kupujem automobile, plaćam svoje troškove. Pomažem porodici, izdržavam decu. Zarada nije krenula da raste od pesme "Keš kolica", to je momenat kada shvatiš da nemaš šta da tražiš na ulici. Ulica je veliki životni učitelj, ja sam tamo naučio milijardu stvari zbog kojih sam i danas takav kakav jesam.

Foto: ST/D. KADIĆ Bilo me je sramota kad je ispalo da muvam Cecu *Da li si imao priliku da saraduješ sa Cecom Ražnatović? - Stvarno igrom slučaja se pojavio snimak "Paparaco lova" na Pinku 2013. Mene je čak i bilo sramota jedno vreme da neko ne pomisli da je to bilo namešteno. Ja sam stao autom da kupim cvet Ceci i u tom momentu zbog konstantne gužve na Autokomandi u onom nizu automobila se stvarno zatekao auto sa ekipom "Paparaco lova". Oni su mene primetili pošto je bilo veče i krenuli za mnom. Ispalo je da muvam Cecu, a to nije istina. Ona je žena koja je uvek 20 koraka ispred svakog ko je sretne. Kada kroči negde, u krugu od 100 metara zna tačno ko je potčinjen, ko je iskren. Ja sam njoj poslao poruku i pitao je: "Ceco, šta radiš, hoćeš da pijemo piće?" To je pitanje koje niko nema hrabrosti da postavi Ceci od kolega. Ja sam video dosta puta kada se ona pojavi kako koleginice gledaju u pod od strahopoštovanja. Ona mi je rekla: "Pa kad hoćeš, kada si slobodan, hajde sutra dođi kod mene." I ništa, ja seo u kola, kupio cveće, flašu pića. Ispričao sam se s njom, popili smo po piće, znači jedna najnormalnija priča i druženje, a ljudi misle ono u fazonu da je muvam.

 

*Šta misliš o Aci Lukasu?

- Izdržljivost tog čoveka. Nadam se da ću naslediti barem 30 odsto. Setite se Lukasovog nastupa na stadionu Marakana, pa kad on zasvira klavijaturu, pa kad krene da je*e majke svima. Vokalno i instrumentalno je izdobijao naciju. Šta on vozi, koliko troši, koji fazon fura, u to se ne mešam. Upoznao sam njegovog sina Andreja i dečko je toliko na mestu. Andrej je bio gost i u mojoj kući i kuvao sam mu klopu. Dečko ima tako neke lepe manire, velika je duša.

*Koga si još od dece poznatih sa estrade upoznao?

- Veljko Ražnatović je bio gost kod mene u studiju, vrlo vaspitano dete, repovali smo zajedno u studiju. Mirko Šijan me je kupio jednim gestom. Njegova majka Goca Božinovska bi se ponosila njim da ja ovo spomenem, bilo je tu celo društvo, jedan moj brat je njihov drugar, pa su se tako Šijan i njegovi drugari zadesili kod mene. Uglavnom, bilo je oko 10 ljudi u stanu i svi su izjurili, kao, idemo, a Mirko Šijan je ostao da mi pomogne da raspremimo stan. Tu me je kupio jer tih dana fazon čitaš u medijima "Mirko pravio sranje ovde, onde", a on bio kod mene i pomogao mi da počistim s*anje. Nije lako nositi prezime i nositi sa sobom to breme njihovih očeva.

 

Foto: youtube.com/Pink Vera Matović me zvala u pola četiri ujutru da me pita da snimimo pesmu! *Gest koje pevačice te je oduševio najviše u tvojoj karijeri? - Najjače mi je bilo kada mi je u pola četiri noću zazvonio telefon, ja sam tada blejao u studiju i pogledam na ekran, kad ono piše Vera Matović. Ja kažem sebi: "Ma daj, neko je drmnuo Veri telefon i našao moj broj i sada me drnda." Javljam se i čujem: "Pile, pile ljubi te Verka, evo me sa Erom Ojdanićem, vraćamo se s nastupa, hoćeš da jedeš nešto, pljesku." Vera je neizmerno skromna žena, najobičnije obučena, vozi najnormalniji auto, nikad se nije razbacivala ni sa čim. A ovi ostali pričaju kako imaju milione, a nemaju ništa. Nemaju ni 100 evra. Meni se takvi smeju, a ja se njima smejem.