TEŠKO JE BITI MOJA DEVOJKA! Aca Sofronijević šokirao priznanjem: DVA DANA SAM SA NJOM, A PET SA DRUGIMA!
IZVOR: Marko PANTIĆ - 08.08.2021 | 04:30
Aca Sofronijević jedan je od naših najpoznatijih harmonikaša, a put do te titule nije bio lak, zahtevao je puno odricanja, pa i problema u emotivnim odnosima, ali sada je konačno našao svoju mirnu luku i uživa u ljubavi sa lepom Sanjom Ćulibrk. Aca se dotakao i svojih poslovnih poduhvata i otkrio sa kim je najviše voleo da radi, a sa kim mu je bilo najteže.
Foto: Privatna arhiva
Harmonikaš Aleksandar Sofronijević sa svojim orkestrom prati na koncertima najveće zvezde poput Svetlane Cece Ražnatović, Ace Lukasa, Lepe Brene, Ane Bekute, Snežane Đurišić, Saše Matica, Aca Pejovića i mnogih drugih folkera do najpopularnijih pop izvođača kao što su Željko Joksimović i Marija Šerifović. Ovaj muzički obrazovan virtuoz na harmonici ističe da mu je privatni život često trpeo zbog posla. Čak je raskidao veze zbog toga što zbog životnog poziva nije uspevao dovoljno da se posveti devojkama. U razgovoru za Srpski telegraf priznaje da je došlo vreme da konačno uplovi u mirnu luku, te se trudi da prema voditeljki Sanji Ćulibrk, s kojom je nedavno i u medijima potvrdio vezu, bude pažljiviji i posvećeniji.
Foto: Privatna arhiva
- Moram priznati da je teško biti moja devojka, nije nimalo lako. Dva dana sam sa njom, pet nisam. Stalno radim, nikad nisam tu. Stvarno se sada trudim da i to malo vremena što imam posvetim Sanji, ali, opet kažem, nije lako sa mnom. Dosta vremena provodi sama, ali me razume pošto je i ona poslovna žena.
Miljenik ženskog dela publike ne krije da je muzika njegov život, te da je od malih nogu imao viziju da će imati svoje mesto na javnoj sceni.
- Oduvek sam znao da ću biti ovde gde sam danas, i sada jasno vidim sebe za deset godina. Jednostavno, učim na tuđim greškama, gledao sam gde tačno greše moje starije kolege i trudio sam se da ne napravim te greške.
Sofronijević, uprkos neospornom talentu, naglašava da je zahvalan što je u životu dobio priliku da sarađuje s najvećim imenima na estradi. Mnogo je voleo da radi s legendarnim Šabanom Šaulićem, najzahtevnija od svih mu je, priznaje, bila Đurišićka, dok je poverenje Saše Popovića, kako kaže, osvajao na kašičicu.
- U "Grandu" sam za dve decenije imao razne zadatke koje mi je poveravao Saša, ali mi ih nije davao sve odjednom. Već tek kad se uveri da sam u stanju da završim nešto što je zamislio, davao bi mi nešto sledeće i još zahtevnije. U početku su to bili novi aranžmani starih pesama, kasnije smo radili razne i mnogo veće projekte. Bilo je nekih mojih starijih kolega koje su govorile: "Šta će ti ovaj mali", ali ja sam na sve što mi je bilo povereno i kad nemam pojma kako ću to da realizujem, samo klimnuo glavom. Onda bih kod kuće razmišljao kako da to uradim i vežbao dok to ne bih i postigao - priznaje Aca da nije uvek bilo lako, ali da je uvek uživao u svim čarima svog posla:
- Najviše sam voleo da radim s pokojnim Šabanom. Najteži trenutak je bio kada smo ga na večni počinak ispratili njegovom omiljenom pesmom "Ne plači, dušo". Na svirkama sa Snežanom Đurišić je bilo najteže. Ona ima taj neki svoj način i hoće da je muzičari prate, a ja sam navikao da sviram onako kako pesma zvuči u originalu. Ali hvala i Sneži na tome, veliko je iskustvo naučiti i tako.
Na jednoj svirci ga je atmosfera toliko ponela da je, umesto "čaša od kristala", kako u pesmi kaže, polomio sopstvenu harmoniku.