TOMI ZDRAVKOVIĆU JE ŽIVOT VISIO O KONCU, MOGAO JE DA PREŽIVI, ALI JE ODUSTAO: Pored Ivana, postoji još jedan brat sa TRAGIČNOM SUDBINOM! (FOTO)

Foto: Facebook.com/Printscreen, Instagram.com/Printscreen, Republika.rs

 

Napoznatiji boem i pevač narodne muzike Toma Zdravković ušao je u legendu svojim životnim iskustvom i teškom životonom pričom. Za Tomu retko kada ćete čuti neku lošu reč i ako čujete, sigurno treba da se zapitate ko je osoba koja to izgovara. Njegovi prijatelji voleli su da budu u njegom društvu, da vreme provode baš sa njim, a kako je bio kafanski boem, voleo je provod i noćni život. 

O njegovom životu sigurno ste čuli razne priče, da je bio ovakav ili onakav, ali jedno je sigurno, Tomu uvek opisuju kao nesrećnog čoveka sa velikim žarom u srcu i tugom u duši. Pevao je čistom emocijom, a mnoge žene dobile se baš od njega pesmu, koje su i danas hitovi, bez kojih ne može da prođe nijedno slavlje. 

Aleksandar Zdravković, najstariji brat u porodici skoro nikada nije spomenut u medijima, a kako je izvor za naš portal otkrio, bio je izuzetno nadaren za muziku, kao i Toma i Novica. Živeo je skromno, sa svojom suprugom u gradu Negotin, gde je i radio u fabrici ,,Prahovo". Odgajao je decu i žalio za mnogim stvarima koje nije uspeo da ostvari. 

- Aca je najstariji brat, on je bio dobar prijatelj, voleo je sve ljude, kao i Toma, samo što je velika razlika bila između njih dvojice u ponašanju. Dok je Toma nosio neku tugu u sebi, Aca je bio nasmejan i uvek spreman za priču. Nikada niko nije uspeo da ga vidi u lošem izdanju, svi su oni voleli kafanski život, pa smo znali tako da za jednu noć obiđemo sve kafane u Negotinu, a onda odemo na autobusku stanicu, jer je tamo kafana radila celu noć. Aca se potom oženio, dobio ćerku i sina, pa je vremenom dobijao sve više i više problema. Sin mu je bio izuzetno problematičan, imao je razne muljatorske poslove, pa je završio i u popravnom domu, a posle i u zatvoru u Valjevu. Nemojte me držati za reč, ali koliko se sećam, njegov sin je imao baš ozbiljnih problema sa zakonom, ali Aca nikada nije hteo da priča o tome, nije voleo da ga ljudi pamti kao namćora, uvek je to čuvao u sebi. Kasnije se i razboleo, pa je i umro, dotuklo ga je to sa sinom kada je poginuo - priča Dragoslav, koji je poznavao braću Zdravković i nastavlja:

Foto: Instagram.com/Printscreen, Facebook.com/Printscreen, Republika.rs

 

- Sin mu je poginuo sa još jednim drugom u kolima, vozili su se i sleteli su sa jednog mosta, na licu mesti su ostali mrtvi. Mislim, bio je problematičan momčić, znate, pravio je probleme, niko mu nije mogao ništa, to je Acu sve dotuklo.

Aca Zdravković bio je izuzetno vezan za brata Tomu, voleli su da se druže i pevaju zajedno u kafani. Iako ni Ivan, ni Aca nisu spomenuti u filmu ,,Toma", naš sagovornik otkriva detalje koje nikada nisu spomenute u javnosti. Toma Zdravković imao je karcinom, zbog čega je hitno trebao da bude operisan u Čikagu, ali je on to odbio. Naime, razlog zbog čega je odbio jeste to što je polni organ trebao potpuno da mu se otkloni.

- Ne znam zbog čega je sve to nastalo, ali znate i sami kakav je život živeo Toma, kocka, kafana, razne žene, problemi, ali uglavnom, morao je da se polni organ odstrani da bi ostao živ, on nije hteo to da radi, ne znam zašto, to je trebalo da se odradi u Americi, u Čikagu, ali je on to odbio, posle se vratio za Srbiju, bio je po bolnicama i tako - priča izvor za Republika.rs i otkriva anegdote iz kafane sa braćom Zdravković:

- On je bio, kako da vam kažem, pun neke tuge i dobrote u istom trenutku, on je bio za sve dobar. U kafani ,,Narcis" konobar prođe pored njega, on kaže da dođe da naplati, a pre toga je već naplatio, nije cenio dinar, njega su i žene pljačkale. On je imao Volvo kada niko nije imao kola, crveni Volvo. U Negotinu smo se nalazi, išli smo po kafanama, išli smo iz kafane u kafanu, menjali smo, sedeli smo u kafani, popili pića, pa onda odemo na Dunav, pa odatle odemo u Negotin i kad se sve kafane zatvorile, mi smo otišli na autobusku stanicu, gde kafana radila celu noć, mi smo sedeli pijani. Njega su svi voleli, jer je bio dušan od čoveka, spreman da pomogne, da učini, da da, da se žrtvuje. Nije bio tip koji se tuče, kao ni Aca. Aca i ja smo stanovali u istoj zgradi, u Negotinu, Aca je radio sa mnom u firmi ,,Prahovo", on je bio po struci mašinski tehničar. Njega je dotukla ta nesreća njegovog sina, što je poginuo u saobraćajnoj nesreći, bio je sklon da popije, ali je na poslu bio veoma disciplinovan, cenili su ga i voleli ljudi. Uvek je bio nasmejan, za razliku od Tome, spreman za zezanje, mene je zvao Gringo, tad je bio aktuelan neki strip, koji je imao dugu plavu kosu, a ja sam nosio dugu plavu kosu. 

Poznat kao kafanski boem, koji je voleo kocku i bio je poročan čovek, Toma Zdravković sa druge strane je bio izuzetno darežljiv čovek. Prilog u tome govori priča koju nam je ispričao sagovornik o susretu malog dečka romske nacionalnosti u kafani sa Tomom.

- To je bilo u Leskovcu, sedeo je u kafani, ulazi cigančić bos, a hladno vreme je bilo, došao je za njihov sto i tražio neki dinar. Toma skine cipele i damu i ostane u čarapama i damu dosta novca za njega. On je to nama pričao, on nije cenio novac, lako je zarađivao i mnogo, mnogo trošio, mnogo su ga drale te žene i društvo.