UDOVICA MARINKA ROKVIĆA PRVI PUT PROGOVORILA: Nakon sahrane potresnim rečima opisala prvo jutro bez supruga! (FOTO)
IZVOR: Republika - 12.11.2021 | 13:15
Slavica Rokvić oglasila se nakon sahrane Marinka Rokvića, a potresnim i dirljiv rečima opisala je prvo jutro bez njenog supruga.
Foto: instagram.com
Pevač Marinko Rokvić jučeje sahranjen na Novom bežanijskom groblju, a njega su na večni počinak ispratile mnogobrojne kolege sa estrade, ali i njegova porodica. Sinovi Nikola i Marko se nisu odvajali od majke Slavice Rokvić koja je jedva izdržala na nogama. Slavica je poslednjih dana Marinkovog života sve vreme bila uz njega, a budući da je medicinska sestra, znala je tačno kako da se postavi prema njemu i njegovoj bolesti.
Foto: Republika.rs
Podsetimo, Marinko je iznenada preminuo nakon duge i teške bolesti kancera pankreasa, sa kojim se intezivno borio prethodnih godinu dana. Njegova želja bila je da se o njegovoj bolesti ne priča nigde od dalje kruga porodice, što su oni i ispoštovali.
Slavica se sada prvi put oglasila na Instagram profilu nakon Marinkove sahrane. Rokvićka je objavila zajedničku fotografiju na Instagramu, a prvo jutro bez njenog voljenog opisala je potresnim i dirljivim rečima koje teraju na suze.
- Jutro, to sumorno subotnje jutro. Tišina, koja ne umiruje već razdire grudi. Srce koje od bola savija leđa, s mukom se ispravljam i mislim da pobedu nosim. A koga sam pobedila? Skrhana u trenu u meni puca svaki atom postojanja, ludilo koje preti da nadjača razum. Tuga koja me bez pitanja uvlači u svoje skute. Osećaj borbe jenjava i gubi se u daljini. Smiraj, a da li je? Samo na tren i on se gubi. Poraz, patnja, očaj, neverica, nedostatak vazduha…Svetlost koja podiže i plaši. Svest koju ne priznajem jer surovim grčenjem iskrivljuje i kvasi mi lice. Boli i odjednom znam da se sa njom nosim. Nije smrt kad umireš. Već kad voliš nekog, a bez njega ostaješ. Kad sve u tebi utihne, a ti i dalje dišeš, živiš,… Stid zbog slabosti koja nadjačava. Pred tobom zavezanih ruku stojim, nemoćna da priznam poraz. A ti u postelji uzvišen, veličanstven, dostojanstven sa osmehom na licu usnulog i slobodnog poput ptice sa likom svetačkih nijansi. Zagledan u daljinu do koje ne mogu da doprem. I onda kao da čujem tvoje reči: “Slavuju, ne tuguj radosna budi”. Pokušavam dušo, radost u bolu da tražim. Izvini, želela bih, ali je ne pronalazim - napisala je Slavica.