NAŠA TIKTOKERKA DOŽIVELA STRAVIČAN UDES: Kombi u PUNOJ BRZINI udario u njen auto, OSTALA JE NEPOKRETNA, VEZANA ZA KATETER, A ONDA SE DESILO ČUDO! (VIDEO)
IZVOR: Milica CVETKOVIĆ - 15.04.2022 | 15:57
Milana Todorov ekskluzivno za Republiku otkrila sve potresne detalje nakon stravičnog udesa!
Tog kobnog 30. decembra 2020. godine, niko nije mogao da nasluti tragediju.Vesele devojke su se ushićeno pripremale za doček Nove godine na Tari, najuzbudljivije veče svake mlade osobe, na čelu sa tada dvadesetrogodišnjom Milanom Todorov i krenule put planine. Bezbrižan put koji je trebalo da se završi najsrećnijim ishodom se pretvorio u pakao, a ishod je bio tragičan. U trenutku se desio stravičan udes. Kombi brzinom od 100 km na čas je udario automobil u kome se Milana nalazila sa drugaricama, a ono što se dogodilo dalje nakon saobraćajne nesreće potreslo je celokupnu javnost.
Tiktokerka je nakon udesa preživela trnovit put, dijagnoza je bila stravična, povređena kičma, kičmena moždina i noge, rečeno joj je da će ostati nepokretna, da ceo život neće moći samostalno da mokri, kao i da će biti vezana za pelene i kateter. Tuga je zavladala njenim domom, suze i bol su bile osnovica svakog narednog dana. Borba za bolje sutra, vera u Boga i samu sebe je učinila da ova lepotica istraje do kraja i postane pobednik.
Foto: Privatna arhiva
Ovo je priča Milane Todorov ( 25) iz Novog Sada koja je ekskluzivno za Republiku ispričala potresne i dirljive detalje sa kojima se suočila kada se najmanje nadala.
- 30.decembra 2020 krenuli smo na Taru na doček nove godine, gde se negde između Ljubovije i Tare dešava udes, šleper koji je stao ispred nas, stao je da pokupi nekog dekicu i to se baš desilo ispred manastira, što je neverovatno. Mi smo bile u kolima i otpozadi nas udara momak koji je vozio kombi sa otprilike 100 km na sat, u trenutku sam izgubila svest, ali kad sam došla sebi, pogledala sam sebe da li je na meni sve ok i da li su devojke koje su sa mnom bile u kolima žive. Kada sam shvatila da sam ok, izašla sam iz auta misleći da mi nije ništa, međutim kada sam prevežena u prvu najbližu bolnicu, ustanovljeno mi je da imam neku povredu kičme. Kasnije sam prevežena u Loznicu gde su mi radili CT skener i videli su da mi je kičma u strašnom stanju, međutim pošto tamo nisu imali adekvatne uslove ni opremu u bolnici, prevežena sam u Klinički centar u Novom Sadu gde su mi radili magnetnu i ustanovili da imam povredu vrata, kičme, kičmene možde i noge. Saznanje posle par dana da sa mnom nešto nije u redu dovelo me je u situaciju da nisam tačno znala šta znači povređena kičma i saznanje da ne mogu da pomeram noge od stomaka prema dole, donje ekstremitete, shvatila ssam da je sa mnom nešto ozbiljno- započela je potresnu ispovest slomljena od bola Milana Todorov.
- U tim trenucima još nisam znala pravu istinu jer se niko nije usudio da nekome ko ima samo 23 godine, da kaže da će verovatno 90 posto ostati nepokretan. Nakon par dana na ortopediji su me pustili kući, sa sve kateterom, gde ne mogu ništa apsolutno da pomerim, a čeka me porodica. Krenem, da legnem na krevet, ispod dušeka je daska, na kojoj moram da ležim, samo u jednom položaju. Posle nekog vremenskog perioda sam izašla prvi put napolje i otišla kod urologa, jer kad se povredi kičmena moždina, tu se sve gasi, ni bešika, ne funkcioniše. Tamo su mi rekli, ja mogu da ti pričam bajke i izmišljam toplu vodu, ali surova istina je da verovatno nikada nećeš moći samostalno da mokriš, samo uz kateter- pa je nastavila jecajući i gušeći se u suzama na samu pomen bolne situacije.
- Nakon toga izašla sam napolje šokirana, odlazim kući i kreće pakao. Ne možeš da se pomeriš, mokriš, nosiš pelene, ležiš na dasci, gledaš jedu tačku. Tri meseca ne vidiš ni dan, ni mrak ni sunce, ne udahneš svež vazduh. Rekla sam sama sebi ok, moram uspeti, ja sam borac, neću odustati, moram da se borim jer život je preda mnom. Kad je terapeutkinja došla da vežba sa mnom, kada sam shvatila da ništa ne mogu, tada sam se zapitala kako ću dalje, ali sam bila svesna da mora da prođe, lekovi, terapije koje sam primala do tada i svaki dan sam vežbala, a rezultati su bili premali. Kada sam pomerila prst na nozi bila sam presrećna, stopalo to je već bio veliki uspeh, a kada sam podigla stopalo od kreveta, ne umem to da dočaram i taj osećaj. Patnja, ti bolovi, svaki dan menjaj, sklanjaj,žiga, boli, vrištim, doživela sam najgore moguće bolove, da je bilo pitanje da li će mi pući bešika i da li ću dobiti sepsu. Trenutak kada sam promokrila, u tom trenutku smo svi plakali, od sreće, tuge,pomešanih osećanja. Doktor ti kaže da nikada nećeš moći da mokriš, a ti to uspeš, pa makar i u peleni, nema cenu.
Foto: Privatna arhiva
- Prihvatila sam da je ovo trenutno stanje, iako verujem u Boga, ja ću uspeti da se podignem sa dna i da napravim prve rezultate i uspela sam.Kada sam posle tri mesec ležanja sela, to su mi najbitniji trenuci koje neću zaboraviti, svi su u kući bili ppresrećni i govorili "Možeš ti to Milana", uspećeš i uspela sam da stanem, da naravim korake, da sednem i na kraju da hodam. Jako mi je teško dok ovo pričam, jako je bolno, surovo, jako teško. Svaki dan se boriti se sa sobom u mojim godinama dok svi izlaze, provode se, druže, a ja ležim i viđam samo doktore. Svi me znaju kako lepu, vedru i duhovitu devojku koliko god da je crno, verovala sam u sebe- istakla je Milana da je ona sama zaslužna za ovaj uspeh danas i vera u Boga, te želi da i drugima bude primer, da se sve može, ako imaš dovoljno snage da se izboriš.
I dalje sam u toj borbi po bolnicama, uspevam da hodam, da napravim neverovatne uspehe, kada su me doktori videli, bili su u šoku. Želja mi je da budem nekome primer i da pomognem ako mogu da pomognem, da ljudi zaista veruju u sebe, u svoju intuiciju, ako ne veruješ u sebe, ako ne pomogneš sam sebi niko neće-zaključila je Milana za Republiku.
Milana je danas stala na svoje noge, ali i dalje ide na terapije, na koje će ići još izvesno vreme dok se u potpunosti ne oporavi.
BONUS VIDEO: