MILAN POPOVIĆ PROGOVORIO O SVEMU: Severina neće ni na vrata da izađe kad dođem po dete, on je isfrustriran zbog svega!

Foto: e-stock/KOBRA

Milan Popović

Naime, Popovićeva najveća frustracija je što Severina neće da razgovara sa njim ni kada je u potanju njihov sin. Usprkos tome, o svojoj bivšoj partnerki nije rekao nijednu ružnu reč.

Dosadilo mu je, kaže, i da ga svi vide samo kao "Severininog bivšeg". On je ujedno i preduzetnik s veoma uspešnom karijerom. Vlasnik je Amalco grupe koja se bavi metalima. Karijeru je započeo kao taksist u Švajcarskoj, ali zahvaljujući svojoj sposobnosti i dobrim poslovnim idejama, ubrzo se obogatio i postao deo ruskog jet-seta. Danas je poznat kao "srpski kralj bakra".

U ponedeljak je u Opštinskom sudu u Zagrebu održano još jedno ročiste na kojem ste bili Severina i vi. Navodno je rasprava bila vrlo burna. U kakvom ste odnosu sa Severinom? Razgovarate li uopšte kada niste u sudnici?

Ne razgovaramo. Nažalost, Severina uporno odbija bilo kakav vid komunikacije sa mnom. Njeni uslovi za uspostavljanje komunikacije su za mene neprihvatljivi i nemaju nikakve veze s detetom. Da je rasprava bila burna, bila je, i nastaviće se u tom pravcu zbog opstrukcije i metoda odugovlačenja koje Severinin tim uporno primenjuje u ovom procesu. Evropski sud je nedavno u jednom odgovoru na žalbu u procesu protiv Hrvatske naglasio da u sporovima gde se radi o dobrobiti deteta prioritet mora imati dobrobit deteta, a ne formalnosti u postupcima. U našem slučaju, nažalost, suprotna strana insistira na njima i koristi ih da odugovlači proces, što je protivno interesu deteta.

Foto: instagram.com/severina

Kako taj nedostatak komunikacije između vas i Severine utiče na Aleksandra?

Ako pitate bilo kog psihologa i onoga ko se bavi decom, pogotovo decom rastavljenih roditelja, čak i ako pitate našeg sina Aleksandra što bi najviše želeo, on bi vam odgovorio da bi najviše želeo da mama i tata budu zajedno. To je prva stvar koju bi svako dete rastavljenih roditelja želelo. Druga stvar je, ako to već nije moguće, onda da vidi mamu i tatu kako komuniciraju. Ako pođete od tih pretpostavki, dakle, ako mi već ne možemo biti zajedno ili nismo zajedno, onda barem da komuniciramo normalno pred detetom, da dete dobije barem malo užitka od onoga što je njemu kao malom detetu najvažnije u životu, što mu čini najveću radost. Za mene je neshvatljivo da majka svesno odbija bilo kakvu komunikaciju, iako zna da je to direktno protivno želji našeg deteta.

Rekli ste da primopredaju Aleksandra obavljate s trećim osobama. Što mislite o tome?

Tako je. Rekao sam već da je njegova želja, kada oni već ne mogu biti zajedno, da mama i tata razgovaraju. To je idealna prilika da on vidi kako mama i tata komuniciraju, barem na vratima, da se malo našalimo, ali uzalud. I pored svih preporuka stručnjaka i pričanja o tome, sve uzalud, majka uporno odbija da se pojavi na vratima toom primopredaje, nego se pojavljuju različite treće osobe. Ona ga pozdravlja gore sa stepenica, Aleksandar u tom trenutku bude sav rastrzan, hteo bi da otrči kod nje, a u istovreme i da se pozdravi sa tatom, pa se uvek još jednom vrati, pa me zove "tata, vrati se", zagrli me još jednom, poljubi, umesto da se majka spusti dole, da porazgovaramo pred njim.

Popović tvrdi da samo želi ravnopravnost, a ne da oduzme dete Severini.

Foto: instagram.com/igorkojic

Jeste li objasnili Aleksandru zašto mama i tata ne mogu da budu zajedno? Je li je on toga svestan?

Nije svestan jer on stalno o tome govori. Aleksandra kada pitate što bi najviše želeo u vezi mame i tate, on bi rekao da bi želeo da budu zajedno. Teško ćete moći da mu do nekog zrelijeg doba objasnite zašto mama i tata nisu zajedno. Ja preferiram priču da su se mama i tata tako dogovorili i da je to za sve nas tako najbolje.

Aleksandar sada zapravo ima i dve porodice jer i vi imate novu partnerku, Bojanu, i još jedno dete. I Severina ima novog partnera. Da li Aleksandar shvata da sada ima dve porodice?

Očigledno ne shvata čim je njemu u glavi da bi mama i tata trebalo da budu zajedno. To je normalno, to je kod sve dece rastavljenih roditelja tako. Svi ostali učesnici u njegovom životu su treće osobe, stranci, bez obzira koju titulu oni nosili.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Govorite i o Bojani i o Igoru kao o trećim osobama. Ne smatrate li da su i oni važan deo Aleksandrovog života?

Ne smatram. Mislim da bi oni trebalo da budu sporedna, pomoćna potpora roditeljima. Majka i otac moraju da budu prioritet. Aleksandrova privrženost ostaje njegovim roditeljima. Kada Aleksandar kaže da je gladan, kaže "tata, gladan sam", a ne "Bojana, gladan sam". Roditelj je taj koji uvek mora da bude tu za njega. Svi drugi su sporedni.

Kakav je odnos Aleksandra i vaše nove partnerke i drugog sina?

Mogu samo da kažem Aleksandar jedva čeka da vidi brata, da ga stalno grli, ljubi i da jedva čeka da se ponovno vide kada se rastanu.

Da li utiče vaš odnos sa Severinom na odnos s Bojanom?

Severina i ja nemamo nikakav odnos. Mi bi trebalo da budemo roditelji, da imamo roditeljski odnos u vezi sa našim detetom, ali mi nemamo ni taj odnos. Komunikacija koju Severina i ja imamo se održava samo putem e-maila i SMS-a i striktno je ograničena na naše dete, što je i u redu i trebalo bi da bude normalno. Šteta je što je ta komunikacija vrlo štura, s obziron an to ne možemo ni oko čega da se dogovorimo, uglavnom zbog majčinog odbijanja da odgovori na moje predloge i moje preporuke. Majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem našem sinu. Nedavno nije htela da odgovori na pitanje jesam li ja ravnopravan roditelj u životu našeg deteta. Ne želi da odgovori ni na jednu moju preporuku, pitanje ni predlog u vezi Aleksandra jer je pitanje smatra li ona uopšte da bih ja trebalo da budem ravnopravan u njegovom životu.

Aleksandar ove godine kreće u školu. Pre je bio problem njegov odlazak u vrtić. O čemu je zapravo bila reč, zašto niste hteli da Aleksandar ide u vrtić?

To je još jedna manipulacija njegove majke i njenog PR tima. Nije istina da ja nisam želeo da Aleksandar ide u vrtić. Majka ga je upisala u vrtić bez mog znanja i bez moje suglasnosti. Nazvao sam vrtić i pitao sam vaspitačicu kako je mogla da upiše dete bez saglasnosti oba roditelja. Pretpostavljam da je ona tada nazvala majku, a budući da je ona verovatno rekla da sam dao suglasnost, vaspitačica je zamolila majku da je donese. Majka je tada sama ispisala dete iz vrtića, od mene i dalje nije ni tada tražila suglasnost, nego je tražila od suda da on umesto mene da suglasnost. Ovo se sve povezuje u celinu: ako majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem, verovatno misli "zašto bih uopšte pitala njega za saglasnost, pitaću sud da mi da suglasnos". Sud je presudio da nije nadležan i da se roditelji sami dogovore, i tek ako roditelji ne mogu sami da se dogovore, tek onda da se obrate sudu. Zašto se ne bismo dogovorili? Ja bih ponudio nekoliko opcija, ona nekoliko, i tek tada kada se ne bismo usaglasili, OK, neka sud odluči. Ali ako mi ni ne pokušamo da se dogovorimo oko toga, nego idemo na sud, smatram da je to, kao prvo, opterećenje za sudski proces, drugo, majka izbegava to da mene uključi u proces roditeljstva, i treće, najgore, celu tu priču plasira kao da su ona i dete žrtve mog nepostupanja ili moje nesaradnje.

Što ćete sada kada je u pitanju škola?

Ni tu nemamo nikakav dijalog, iako ja uporno pokušavam da stupim u razgovor, ali mi ne ide. Majka uslovljava da se o školi razgovara tek kada rešimo neke druge stvari koje nemaju veze s detetom, kao što su moje tužbe za klevetu i za zaštitu privatnosti deteta. Trenutno se tumači da sam ja taj koji izbegava dogovor, s obzirom na to da ne prihvaćam njen predlog u vezi toga. Ona me zapravo ucenjuje sa stvarima koje nemaju veze s detetom. Rekao sam joj da sam spreman na dogovor oko deteta, spreman sam na dogovor i oko drugih stvari, ali daj da odvojimo te dve stvari: jedno je dogovor oko deteta, a drugo dogovor oko svega ostalog. Ne, ona je čak i u tom predlogu dogovora napisala da on vredi ako ja povučem sve tužbe i da ne podižem nove, što znači da ona može dalje slobodno da kleveta, a ja ne smem ništa da kažem jer ona može jednom porukom da poništi taj dogovor. To je za mene neprihvatljivo.

Navodno insistirate na tome da Aleksandar ide u privatnu školu, a ne u državnu, kao što želi njegova majka. Zašto?

Zato što je manjeučenika u razredu i profesor može da im posvetiti više pažnje. Mislim da će biti lakše zaštititi Aleksandra od toga da ga druga deca zadirkuju, odnosno, da će biti lakše postići da ga prestanu zadirkivati. Obratio sam se stručnjacima u vezi toga. Živimo u podneblju u kakvom živimo i postoji rizik da će deca zadirkivati zbog nekih majčinih postupaka iz prošlosti. Moja i majčina odgovornost je da pronažemo način kako to maksimalno da sprečimo. Dok smo još normalno komunicirali, dok je Aleksandar još bio jako mali, razgovarali smo o tome da bi Aleksandar, kada krene u školu, išao u školu u Švajcarskoj ili Engleskoj, baš zbog tog rizika, jer smo i tada bili svesni toga. Zašto njegova majka sada potencira neku državnu školu, kada je svesna tog rizika, ne znam. Mislim da je u ovom slučaju ponovno interes deteta sekundaran i da se radi o tome da bude kontra onoga što bih ja volio kako da bude.

Znači, čini se da nećete tako brzo zakopati ratnu sekiru?

Aleksandar raste, on je zreo mali čovek, mislim da već sam vidi neke stvari. Znate kako je, ako je pre, kada je bio mali, jeo sve vrste hrane, sada već ima svoj ukus, sada zna što hoće jesti, a što neće. Mislim da će tako i sam odlučiti u kojim situacijama želi da se nalazi, a u kojima ne želi, gde želi da živi, a gde ne želi i s kim želi da provodi  više ili manje vremena. Mislim da će to biti ključno u ovom postupku, a što je i ono o čemu stručnjaci sve vreme govore, da su na kraju deca ta koja odlučuju o svojoj sudbini i svom životu. Ja ne bih to nazvao ratnim sekirama, odbijam to tako da nazovem i borbom za starateljstvo, i dalje to zovem procesom pokušaja postizanja sporazuma. Jer, ovo sve što ja radim je u interesu toga da majka i ja sednemo i dogovorimo se.  Pitanje je samo koliko će to trajati, ali mislim da će ključnu ulogu u tome odigrati Aleksandar, kada izrazi svoju želju. Severina je inače ta koja je pokrenula prvi sudski postupak u 2013. i od mene tražila da se ja odreknem deteta.

Foto: Ilija Vukotić

Mislite li da je to za njega teška odluka?

Poenta bilo kakvog dogovora, čak i kad Aleksandar bude o tome odlučivao, je da mu se da mogućnost da on može da kaže "tata, hoću da živim kod tebe, ali želim da vidim mamu kad god to poželim". Poennta ovog procesa nije da dođemo u situaciju gde će sud ograničiti viđanje deteta s jednim od roditelja. 

Mislite li da će Aleksandar radije biti s vama?

Nisam to nikada rekao.

Bojite li se njegove odluke?

Ne, ne bojim se nikakve njegove odluke. Možda će Aleksandar reći nakon tri dana ili pet dana "tata, ja sada želim da idem malo kod mame". On meni stalno govori da govori majci da želi da ide kod mene, a ona mu to ne dopušta. I naravno da je dete tada frustrirano. Ali, nije važno ono što bih ja hteo. Ja bih želio da bude onako kako Aleksandar želi i da je on srećan. Jedna od bitnih stvari koje sam preduzeo kako bih olakšao Aleksandru prelaženje od jednog do drugog roditelja je to što sam dobio boravišnu dozvolu u Zagrebu. 

Prati vas glas da konstantno podižete nove tužbe protiv Severine i njoj bliskih osoba. Kako to komentirišete?

Često se spominje ta brojka od trideset i ne znam koliko tužbi. Tužio sam ih zbog objavljivanja Aleksandrovih fotografija jer želim da sačuvam njegovu privatnost i zbog klevete. Sve što ja kažem oni demantuju, ali ne mogu da me tuže jer govorim istinu. Tužio sam Igora zbog objavljivanja fotografija svoga sina, a sud je rekao da bismo, Severina i ja morali da tužimo treću osobu i zaštitimo interese deteta. Onda sam ja tražio da sud donese odluku prema kojoj mogu sam da zastupam Aleksandra kada je reč o zaštiti privatnosti deteta. Tu presudu sam dobio. 

Je li istina da ste u Srbiji podigli tužbu protiv Severine u kojoj tražite puno starateljstvo nad sinom?

To je isto jedna od konstrukcija koja se provlači po svim medijima i sudovima i dopisima koje pišu svim mogućim instancama. Radilo se o tome da je Severina ostavila dete trećim osobama u Beogradu. Meni nije rekla da je dete u Beogradu, nije mi rekla da ide na put i nije mi predložila da Aleksandar ostane sa mnom dok je ona na tom putu. Ja sam saznao preko trećih osoba da je Severina na putu, da je dete kod nekih meni potpuno nepoznatih ljudi i tražio sam da sud donese privremenu meru po kojoj bi mi bilo omogućeno da sam brinem o Aleksandru dok se majka ne vrati. Taj zahtev za privremenom merom je izgubio smisao onog trenutka kada se majka vratila i nastavila da brine o Aleksandru. Taj se moj zahtev zloupotrebljava i prikazuje kao da sam ja hteo za stalno Severini da  oduzmem dete. 

Prošlo leto se takođe brujalo o privremenoj meri, onoj po kojoj Severina ne bi mogla viđati sina 200 dana godišnje. Koja je vaša strana priče?

"I ja sam majka" koja je bila podrška Severini, ali kako je brzo nastala, tako se brzo i ugasila, jer je ideja žena koje su je pokrenule bila pomoći ženama koje imaju problema sa sastavom koji je prema njima nepravedan, a ubrzo je postala stranica za pljuvanje očeva njihove djece.

Foto: Ilija Vukotić

Smatrate li da je Severina dobra majka?

Nisam merodavan da o tome sudim. Mogu samo reći da neki njeni postupci nisu u Aleksandrovim interesima. Aleksandar je taj koji će na kraju najbolje presuditi je li Severina, odnosno, je li bila dobra majka.

Poštujete li je kao majku svoga deteta?

Naravno da je poštujem. U prvom redu poštujem je zbog našeg sina koji će uvijek jednako voleti i mamu i tatu.

Je li vam žao što je vaš odnos takav kakav je?

Opet govorim kao roditelj, žao mi je što je takav jer mislim da bismo detetu mogli mnogo više pružiti kada bismo se ponašali kao ravnopravni, odgovorni roditelji u odnosu na njega.

Šta mislite, zašto Severina ne želi da sarađuje s vama?

Ako mi verujete, ja još ni sada nakon četiri i po godine kako je sve ovo počelo ne znam ni naslutiti šta bi mogao biti razlog. Apsurdno mi je što ona sve vreme govori da sam se počeo suditi otkad je ona u vezi s Kojićem i pokušava predstaviti kao da sve činim iz ljubomore, a ne zbog sina. Proces se vodio i pre nego je ona započela vezu s Igorom Kojićem. Ja bih više od svega volio da ona bude sretna u braku jer bi moj sin tada imao srećno okruženje i sretnu i zadovoljnu majku. Volio bih i da oni imaju svoje dete kako bi se u Igoru javio očinski instinkt i kako bi Aleksandar imao još sestru ili brata.

Kakav rasplet ove situacije očekujete?

Neka sud presudi u skladu s Porodičnim zakonom i praksom i u skladu s mišljenjima struke. I, najvažnije od svega, neka presudi što pre. Ovaj proces se odužio mnogo više nego je to po Konvencijama predviđeno, a sve to već polako utiče i na dete.