ZBOG KAFANE JE MUŽ JURIO NOŽEM! Teška životna priča Mice Trofrtaljke, prodavala na HILJADE ploča, kod kuće MUZLA krave!
IZVOR: Republika - 10.01.2023 | 15:55
Mica Trofrtaljka nailazila je na brojne predrasude.
Pevačica Mica Trofrtaljka preminula je 2020. godine i ostala je upamćena po svojim zanimljivim pesmama koje su imale prikrivenu erotsku tematiku. Takođe, ostala je upamćena i po epizodnim ulogama u filmovima "Mi nismo anđeli" i "Lepa sela lepo gore".
Neretko je nailazila na reči osude zbog svojih provokativnih stihova, da bi kasnije imala prilike da vidi polugole pevačice sa još provokativnijim stihovima, o čemu je govorila 1994. godine za časopis ''Sabor''.
- Mnogim ljubiteljima muzike, posebno onim nešto starijim, učinila se isuviše poznatom majka jedne devojke u filmu "Mi nismo anđeli". Lik Mice Ostojić, inače u svetu estrade poznatije kao Mica Trofrtaljka, nije ni mogao tako brzo da izbledi. Njena pojava na estradi pre dvadeset pet godina odjeknula je, maltene, kao bomba. Pevajući vrcave i šaljive pesme: "Turam, guram, pa neće da uđe, moja noga a cipele tuđe", "Imam nešto, 'al ne dam", "Moja roba, moj duđan", "Predem vunu i kučinu", "Uteraj mi, uteraj kola u garažu" i još mnoge druge koje je izvodila u mini suknji, po kojoj je i dobila nadimak, oduševila je narod, a istovremeno zabezbeknula urednike radio-stanica i muzičke kritičare. Za vrlo kratko vreme sa takvim repertoarom postala je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina jedna od najtraženijih i najpopularnijih pevačica jugoslovenske estrade.
Foto: youtube.com/Black Wolf
- Ali kako je vreme prolazilo euforija oko nje se stišavala, a u međuvremenu su se pojavila mnoga nova lica koja su počela da je imitiraju. Ipak, ona je po mnogo čemu bila i ostala jedinstvena i neponovljiva. Poslednjih godina je vrlo malo ima u javnosti. Živi u svom selu Milićevci, osam kilometara udaljenom od Čačka, mirno i povučeno. Uvek predusretljiva i dobro raspoložena rado je pristala na razgovor za novine posle višegodišnje pauze, prisećajući se sa nostalgijom dobrih, starih vremena.
Njenoj želji da bude pevačica se najpre usprotivio otac, a kasnije i suprug. Ipak, ona je uspela da se izbori sa ono što je želela.
- Otac nije mogao ni da zamisli da budem pevačica, a kamoli da mi dozvoli. I sa mužem sam imala krupnih razmirica. Doživljavao je teške trenutke, jer mu je svet svašta pričao o meni. Nagovarali su ga da me otera pošto ću mu, navodno, prodati imanje, rasturiti kuću, i slično. Nikada neću zaboraviti te tri godine provedene u kafani kada su razmirice bile i najžešće. Čak me je muž zbog ogovaranja okoline i ljubomore jurio sa nožem. Pretio je da će sa njim doći u kafanu gde ja pevam i napraviti rusvaj. Rekla sam mu: "Ako se sa nožem pojaviš u kafani svi će da se dignu na tebe i izgubićeš glavu bez veze. Otkud će oni da znaju da si mi muž. S druge strane, mene obožavaju i ne daju da mi bilo ko nanese zlo. Zar ćeš da dozvoliš da nam deca postanu siročad". Sve se to, ipak, lepo završilo.
Kako je tada rekla, i mnoge koleginice su joj pravile probleme zbog njenog privatnog života.
- Dovedem jednu koleginicu u vreme svoje najveće slave ovde kod mene u selo, a ona počne da me nagovara da sve to ostavim i odem u grad. Međutim, meni to nije padalo na pamet, na prvom mestu mi je uvek bila porodica. A pogledajte ove današnje pevačice se razvode za pet minuta. Ja da sam htela mogla sam da udam pet puta, ali to nije to. A većina mojih koleginica ne misli tako. Evo, recimo, Zorica Brunclik od četiri muža po jedno dete. Doduše, ima i kod njih izuzetaka. Vera Matović, na primer, uspela je da sačuva stabilan brak i da postane vrhunska pevačica. Sećam se i danas kako mi se narod čudio što posle "tezge", dođem kući pa kopam kukuruz, uređujem baštu, muzem krave, a ploče mi se prodaju u stotinama hiljada primeraka. A bila sam u prilici da obiđem ceo svet. Sedam godina sam živela i pevala u Nemčkoj, ali nikada nisam došla u iskušenje da ostavim selo, muža, i decu - pričala je ona tada, pa istakla i kako su joj i novinari zagorčavali život, a posebno se prisetila jednih zagrebačkih medija.
- Došli su jednom prilikom kod mene čak iz Zagreba, nenajavljeni. Prihvatila sam ih ljudski, od srca, dočekala domaćinski, primila ih i na konak. Naprave sa mnom intervju, a na polasku me zamole da im dam svoje ploče kako bi ih kući preslušali natenane. Izađem im u susret. Kad ono uskoro se pojavi veliki članak o meni u kome me dobro izblamiraju. Napišu kako sam ja izjavila da prodajem više ploča i kaseta nego Betoven, a ja ga nisam ni spomenula u razgovoru, i još niz gluposti i izmišljotina. Želeli su da me potcene što više. Nisu mi nikada vratili ni ploče koje su mi odneli, a to su mi bili jedini primerci. Jedva sam uspela kasnije da dođem do tih svojih izdanja. I dan-danas nemam jednu ploču.
Muzički urednici su njene pesme čak proglasili za kič i šund.
- Govorili su mi da su mi pesme kič i šund. Ja ih pitam da mi objasne šta im to znači, a oni ne znaju. Jedino su me stalno puštali na Radio Vrnjačkoj Banji i Radio Valjevu. Na sreću, bojkotovanjem mojih ploča nisu mogli ništa da postignu. Narod je čekao u redu kao danas za hleb kako bi kupio moja izdanja. Šezdeset osme godine "tresla" se zemlja od mene i Meha Puzića. On je snimio ono "O majko, majko", a ja "Davorike, dajke" i prodali smo po 400.000 primeraka. I kasnije sam beležila visoke tiraže, ali mi se nijedna ploča nije prodala toliko. Doduše, počeli su mnogi da me kopiraju. Pojavili su se "Rokeri s Moravu", pa Lepa Brena, itd. Za sve njih je bilo mesta na radiju i televiziji samo za mene nije. Probilo mi je uši ono od "Bjelog dugmeta" - "Vidi guzu moje curice" ili, pak, sada ovo od DŽeja "Seksi ritam". To za njih nije šund, a ono što sam ja pevala jeste. Ma, znam šta je u pitanju? Para vrti gde burgija neće.
Kako je tada rekla, vremena su se promenila u međuvremenu, te je naišla era konfuzije i javašluka, kao i da su se izgubili i fini maniri pevača koji su smatrani gospodom.
- Sada je erotika preplavila estradu. Svaka koja se dočepa mikrofona prvo što uradi dobro se razgoliti, a to nije to. Bitan je glas. Više to nikoga ne uzbuđuje. Narod je prezasićen. Nisam se ni ja mnogo otkrivala. Nosila sam miniće, ali je to sve bilo sa ukusom. Publika me po njima prepoznavala. Zbog trofrtaljke nikada nisam imala problema sa publikom. S druge strane, kako smo se mi pevači poštovali među sobom. A ovo sada, ne daj bože. Niko nikom da pomogne, niko nikog da razume, svađaju se među sobom, tuku, druže se sa ološima. A ni publika nije kao nekada, ne zna da ceni prave umetnike.
Marinko Rokvić je bio i ostao njen ljubimac do smrti, a od novih snaga tada je izdvojila Indiru Radić.
- Zapazila sam je nedavno na televiziji, mislim da se ona zove Indira Radić. Kako ona ima "zdravo" grlo. Može čuda da napravi. Međutim, nema je često na televiziji. Verovatno nema para da plati.