Šok-ispovest Marije Bulat o borbi s teškom bolešću: Doktori su mi dali nekoliko dana života! Dobro je da sam živa zbog dece, makar i u kolicima!


IZVOR: Republika - 21.09.2023 | 23:59


Imam tešku anemiju nepoznatog uzroka, dva autoimuna oboljenja i limfadenopatiju, što sve izaziva moje anemično stanje. To je bolest krvi, koja predugo traje, priča folkerova supruga za medije.

Foto: Vladimir Lukić
Šok-ispovest Marije Bulat o borbi s teškom bolešću: Doktori su mi dali nekoliko dana života! Dobro je da sam živa zbog dece, makar i u kolicima!

Supruga pevača Marka Bulata Marija Bulat kaže da je srećna što je danas živa, pre svega, zbog dece i najmilijih, pa se prisetila situacije kad joj je doktorka rekla da ima još 72 sata života! Ona je progovorila o teškoj borbi s dva autoimuna oboljenja i stanjem koje se zove limfadenopatija, a koje uzrokuje anemija, pa je objasnila kako je provodila dane u kolicima i pod terapijom.


- Imam tešku anemiju nepoznatog uzroka, dva autoimuna oboljenja i limfadenopatiju, što izaziva moje anemično stanje. To je bolest krvi, koja predugo traje. Imala sam problem s kičmom, mnogo sam se gojila tokom trudnoće, a troje dece nije malo. Dok sam radila u policiji, radila sam posao u položaju koji nije baš pogodan za kičmu, trenirala sam tenis dugo i to je ostavilo posledice na leđa. Zašto koske same pucaju, to je nešto strašno.

Foto: E-Stock/Nataša Rajaković

Marko i Marija Bulat

 

Trpeći taj bol, došlo je do deformiteta tela, odnosno skolioze i kifoze. Sama činjenica da ti je kost sama pukla i prelomila se i da može da naprsne i druga i treća, to je znak za uzbunu da nešto nije u redu. Sada se borim da se osposobim. Kada mi je prijateljica, koja je doktorka, rekla: "Ne znam šta da ti kažem, naredna 72 sata su neizvesna", to mi je bilo najteže. Kod njih postoje samo dve reči - stabilno i nestabilno. Nisam svesna šta sam prošla - počela je Marija u ispovesti, pa je dalje objasnila šta ju je navelo da se u tim teškim trenucima bori umesto da odustane:


- Deca i oči moje majke su me terale da se borim. Bitno mi je da sam im živa, makar i u kolicima. Njena tuga kad mene vidi takvu mi je bila baš emotivna. Momenat kad smo vozili decu u kolicima, kao da ih zabavljamo na moru, takođe je za mene ličan i emotivan. Kad je sin krenuo da mi pada na ivičnjak, a moje telo nije moglo da reaguje bio je šok za mene. Kao da sam bila paralizovana. Nisam mogla da se savijem i da mu pomognem, mislim da se nije povredio samo zato što je gledao u mene i dočekao se na laktove. Sva ta želja da idem s njima u park, da treniram, da se bavim sportom, da izađem s mužem, da osvanem i kažem mami da sam dobro, da mi nije ništa... To me je nateralo da se borim i u tome sam istrajna.

Foto: Republika.rs

Marko i Marija Bulat

Nikad nisam htela da dignem ruku na sebe 


Marija kaže da nikad zbog svog stanja nije padala u depresiju, te i da samoubistvo nikada nije dolazilo u obzir.


- Bilo je trenutaka kad sam se slamala i padala u teška psihička stanja nalik depresiji, ali samo kad sam trpela bolove. Nikad nisam bila depresivna niti sam pomišljala na samoubistvo. Volim svoj život i guram dalje. Tek treba da dođem do pravih terapija, biće to mukotrpno, ali nisam ni prva ni poslednja koja je ovo doživela - rekla je Bulatova supruga. 

BONUS VIDEO: