NAŠA PEVAČICA DVAPUT HTELA DA SE UBIJE: Nakon pokušaja samoubistva upala u KOMU! Zamalo umrla zbog BOLESTI - da se naježiš!
IZVOR: Republika/P. R. - 24.02.2024 | 19:00
Doktor joj rekao da neće moći da hoda i govori!
Pevačica Dunja Ilić, koja se sada predstavlja kao Ajla Begović, otvorila je dušu i ispričala kako već sedam godina vodi borbu sa mentalnim problemima. Nakon višegodišnje medijske ilegale, stala je pred kamere i progovorila o najtežem periodu svog života. Svoju borbu opisuje kao izuzetno tešku, ističući da redovno posećuje psihijatra i psihoterapeuta.
Naime, Dunja je podelila svoje teško iskustvo kada je dva puta pokušala da izvrši samoubistvo. Nakon jednog od pokušaja, upala je u komu, a kada se probudila, suočila se sa prognozama lekara koje su predviđale da možda neće moći ni da hoda ni da govori. Međutim, Dunja se izborila sa tim izazovima i uspela da prevaziđe svoje probleme.
Foto: printscreen/instagram
- Alkohol sam krenula da konzumiram kada sam imala 13 godina. Kao dete sam imala poremećeno ponašanja. Bila sam jako problematična i buntovna. Sa 15 je to prešlo u granične poremećaje i kasnije je to prešlo u taj afektivni. Ljudi koji boluju od toga znaju da je to usko, uglavnom, povezano sa zloupotrebom zabranjenih supstanci. Pokušaji samoubistva su kod pojedinih ljudi koji boluju od te bolesti (bipolarnog poremećaja), nažalost, vrlo česti. Bolest se vrlo često, nažalost, tako i završava. Ukoliko se ne tretira kako treba, ukoliko terapija nije kako treba, ukoliko lekar nije kako treba. Da, ja sam se, naravno, pokajala i zaista nisam imala suicidalne misli otad više nikada. Meni se to dogodilo dva puta. Jednom ne znam ni kako sam ostala živa. To se dogodi u toj psihotilnoj epizodi - tvrdi pevačica koja svojevremeno harala našom estradnom scenom, prenosi Kurir, te nastavlja:
Foto: instagram.com
- Postoji u psihijatriji jedan termin koji objašnjava da postoji period najavljivanja samoubistva, kao skretanje pažnje. Kod mene toga nije bilo. Kod mene je to bilo odjednom, normalno sam se ponašala i... Pronašli su me i spasili. Bila sam u komi, doktor je rekao da ću verovatno ostati retardirana, da neću moći da hodam, govorim, da ću morati sve od nule da učim, međutim Bog me je pogledao. Za sve postoji neki razlog. Redovno da odlazim kod psihoterapeuta, kod psihijatara, da se bavim tim problemom, da vrlo ozbiljno shvatim kada mi se desi recidiv, kada popijem ponovo, da to shvatim ozbiljno i da se to ne ponavlja. Tako da negde od 25. godine traje ta borba, već sedam godina. Svako ko se bori sa istim ili sličnim problemom, nije sramota tražiti pomoć, sramota je sve ono što se radi pre toga.