ACO PEJOVIĆ OTKRIO KAKO JE ŽIVEO U SIROMAŠTVU! Evo zbog čega je hteo da pobegne iz Beograda! Jedna osoba ga sprečila!
IZVOR: Dušan LUKIĆ - 04.04.2024 | 14:30
Folker nije uvek zarađivao kao danas...
Pevač Aco Pejović kaže da je nakon preseljenja u Beograd sa suprugom Biljanom Pejović imao vrlo težak period, kada su bili u siromaštvu i malom stanu koji su iznajmljivali. On je objasnio da je to bilo vreme kada je tek trebalo da se probije na estradi, pa je razmišljao da se nekoliko puta vrati u Prijepolje, gde je prethodno živeo.
Foto: ATA Images
- Jedno vreme smo supruga i ja živeli u iznajmljenom stanu. To je bio baš mali stančić, kada smo se doselili u Beograd. Trebalo je da se snađem, da prebacim posao i sve u Beogad, a to nije moglo tako lako. Hteo sam da se vratim u Prijepolje, nekako mi Beograd nije odmah legao i stalno sam razmišljao o tome da se vratim u moj grad - priča na početku pevač za Republiku, pa dalje otkriva ko ga je naterao da se predomisli:
Foto: ATA Images
- Imam puno kumstava u životu, a jedan me je ubedio da ostanem. Nije dopustio da mi to trenutno siromaštvo pokvari sve, pa sam tako rešio da ostanem, da stisnem zube i da se spojim sa ljudima sa kojima ću kasnije da poslujem. Rekao mi je: "Ako hoćeš da napraviš nešto od svog života i karijere, to treba da bude ovde u Beogradu. Nemoj se vraćati u Prijepolje. Tako sam ga poslušao i posle je tek sve pošlo uzlaznom putanjom. Posle sam se snašao i dalje već znate moj tok karijere.
Aco je ranije u emisiji "Preživeli" rekao da se najviše u životu uplašio kada mu je supruga završila u bolnici.
- Ona nije imala nikakvih zdravstvenih problema, bila je potpuno zdrava. Nije ni znala da ima te dve aneurizme na očnim aortama urođene. Tri dana je bolela glava, ali ništa nešto neuobičajeno. Taj dan sam je zvao na telefon i nije mi se javljala. U jednom momentu, zove me Andrija Milošević i kaže javi se, Biljani je pozlilo. Pala je u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i krenula joj je pena na usta. Odvezli su je u Hitnu i to iščekivanje je strašno. Svakih 20 minuta iznose po jedno telo u crnim kesama, nekog čiji se život ugasio. Kroz glavu mi je tada prolazilo, da će i meni saopštiti loše vesti. Zvao sam prijatelje koji su doktori i profesori, ali u tom trenutku ko za inat nekako se namesti, da se niko ne javi. U jednom momentu, dobio sam mog prijatelja doktora Zorana Remetića i on je odmah došao. Jedna mlada doktorka, koja je delovala neiskusno, zbog toga joj i ne zameram, rekla je da bi je trebalo ostaviti, kako bi ona do ujutru pratila njeno stanje, što bi bilo sigurna kobno po Biljanu. Zoki moj dobri, mi je namignuo i rekao, da bi on želeo da je prebace na neurohirurgiju. Tako je i bilo, pozvao je mog sada već velikog prijatelja i brata, kome sam beskrajno zahvalan, profesora Gorana Tasića. Oko ponoći, on je odmah došao, pregledao i krenuo da je vodi na operaciju. Pozvao je moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put. Šest i po sati je trajala operacija.
BONUS VIDEO: