ZBOG BORE ČORBE 12 VOJNIKA U SPAVAONICI LILO SUZE: "Poslao je pismo... Ja sam čitao i plakao, kad sam pogledao - cela kasarna je plakala!"
IZVOR: Republika/M. K. V. - 14.09.2024 | 08:00
Đorđevićev najbolji prijatelj je ovu scenu utkao u večnost.
Članovi legendarne rok grupe Riblja čorba Bora Đorđević i Miša Aleksić pune 43 godine bili su nerazdvojni, a basista ovog muzičkog sastava je u uzbudljivoj autobiografskoj knjizi Uživo govorio kako je njihovo druženje izgledalo na početku karijere.
Naime, on je opisao, kako su neposredno po formiranju benda muzičari išli na odsluženje vojnog roka, ali su sve vreme bili u kontaktu putem pisama koja su međusobno slali u kasarne u kojima su bili raspoređeni.
Jednom prilikom Miši je od Bore stigla nova pesma, koju je on naglas pročitao pred ostalim vojnicima, koji su grcali u suzama, zbog Đorđevićevih stihova.
- U tek oformljenoj grupi su tada svirali Rajko Kojić, Vicko Milatović, bas sam svirao ja, a Bora je hteo da, pored pevanja, svira i akustičnu gitaru - navodio je Miša u autobigorafskoj knjizi, pa dalje otkrio:
- Singl "Lutka sa naslovne strane" prodat je u 100.000 primeraka, isto koliko i naredni "Rokenrol za kućni savet". Iz PGP su nam onda rekli da imamo studio za neograničeno snimanje prvog albuma. Tad smo uradili "Kost u grlu" i odlučili da svi odemo u vojsku da bismo mogli da nastavimo da radimo nakon toga. Kad sam stigao u Koprivnicu na služenje vojnog roka, ponesem i album, naravno, i namesti se prilika da kažem svom vodniku, onako sve po propisu, reko': "Druže vodniče, ja sviram u jednom bendu." On me gleda i pita: "Riblja čorba? A koji si ti?" Ja se predstavim, pokažem mu, a on okrene dvadeset telefona i u kancelariju dođe masa ljudi! Haos! Odmah je tu bila rakija, brendi, klopa... Svi su došli da me vide, jer nisu mogli da veruju da je u njihov vod došao basista Riblje čorbe!
Foto: Tanjug
Onda je opisao jedan od najdirljivijih momenata koje je doživeo na odsluženju vojnog roka.
- Vojska mi je prošla bezbrižno. Bora je za to vreme pisao stihove i slao mi ih. Jednom mi stigne pismo i u njemu tekst "Dva dinara, druže". Sedeo sam u spavaonici među 12 vojnika i kažem im šta mi je Bora poslao, a oni hoće da im pročitam... Čitaj, čitaj! I ja krenem: "Dečurliji našoj smišljasmo imena, voleh je sve više svaki božji dan..." Polako sam, čitao i, kad sam na kraju pogledao vojnike, svi su plakali. Ali svi - zaključio je Aleksić.
BONUS VIDEO: