TUKAO JU JE I ŠIŠAO! Milica Dabović ne zaboravlja ove scene ni sada, detalji će vas NAJEŽITI!
IZVOR: Republika/M. I. - 17.11.2024 | 12:00
Neverovatna ispovest bivše košarkašice!
Bivša košarkašica Milica Dabović otvorila je dušu i ispričala o teškoj ranoj mladosti, naglašavajući da je često bila podvrgavana strogoj kazni od strane svog oca. Ona ističe da je sve te batine pamtila i pokušavala da ih potisne iz sećanja, ali uzalud. Posebno bolno sećanje vezano je za situaciju kada je, kao dete, nenamerno povredila mlađeg brata, Miću, zbog čega je bila kažnjena. Milica ističe da je često osećala strah, ali istovremeno otkriva da je imala divnu majku koja nikada nije podigla ruku na nju.
- Pamtim sve batine koje sam dobila! Želela sam da ih zakopam u svom sećanju, da zaboravim te uspomene, ali nisam uspela. Dobila sam strašne batine kada sam opekla mlađeg brata Miću. Imala sam devet ili deset godina, i vrelu kašiku sam mu slučajno zalepila na obraz. Tata je bio veoma ljut na mene. Bila sam dete, u šoku, nisam ni bila svesna šta sam napravila. Često sam dobijala batine "kako mi se greške ne bi ponavljale". Dobro pamtim osećaj straha - iskrena je Dabovićeva.
Foto: TV Pink/printscreen
- Ona je za mene heroj! Obožavala sam je jer se kao lav borila za nas. Ali nikako nije mogla protiv tate, a kada razmislim, nije ni trebalo, jer bi verovatno samo pogoršala situaciju. Mi smo porodica, i kao i svaka druga, imamo prošlost, bolne trenutke, greške, ali isto tako i ljubav. S vremenom smo sazreli, spakovali sve na svoje mesto i nastavili dalje.
Milica je još kao dete, sa svojih šest godina krenula da trenira košarku, i to kod svog oca koji je bio trener. Godinu dana kasnije krenula je u prvi razred osnove škole "Milan Vuković".
- Nisam ponosna na tu činjenicu, ali nisam volela školu. Danas govorim deci da treba da uče čak i ako imaju talenta za sport. Bila sam vrlo dobar đak, ali sam učila na silu. Nisam bila miljenica nastavnika jer sam često izostajala sa časova zbog košarke. Ni roditelji me nisu forsirali da učim, niti su me terali da budem nešto što nisam i hvala im na tome. Tata je čak razmišljao da me ne upiše u srednju školu, jer mu je bilo važno samo da treniram. I zaista sam bila dobra u sportu. Sa 14 godina su me zvali Džordanka sa Savine - priča Dabovićeva.
Otkriva takođe da joj osam godina starija sestra, nije nikad bila uzor, šta više bila je veoma takmičarski nastrojena prema njoj.
Foto: printscreen/Magazin In
- Jelica je bila najbolji strelac u SFRJ, a ja sam je doživljavala kao nekog od koga moram da budem bolja! Takmičarski sam nastrojena. Kada igram karte ili "Ne ljuti se, čoveče", ja se derem, vrištim, ometam protivnike... Bitno mi je da pobedim, a ne samo da učestvujem. Na kraju sam i bila bolja od Jelice, kao što je Ana od mene. Normalno je da svako od nas napreduje više. Ponosim se sestrom Anom. Osvojila je sve što se osvojiti može, a ja nisam uspela.
- Kada sam bila mala, tata me je šišao veoma kratko. Ne znam zašto! Dok je to radio, plakala sam, pitala sam se zar mora tako? Ne sećam se da je Jelicu i Anu tako šišao, samo mene, možda je žarko želeo sina. U srednjoj sam počela da puštam kosu, ali sam sa 17 godina videla jednu devojku koja je bila ošišana na keca i svidelo mi se kako joj stoji. To sam uradila i ja. Kada sam došla kući, otac mi je rekao: "Šta učini od sebe?" A ja njemu: "Pa tata, uvek si želeo da imam kratku kosu!" I danas imam traume od frizera. U depresiju padam jedino zbog kose - priznala je Milica za Kurir.
BONUS VIDEO: