TRI KLINIČKE SMRTI DEE ĐURĐEVIĆ! Život je nije mazio: Ja sam mrtvorođeno dete, nisam disala kad sam se rodila!
IZVOR: Republika/M. P. - 21.11.2024 | 14:00
Voditeljka je svojevremno ispričala svoju tešku životnu priču!
Popularna voditeljka Pinka Dea Đurđević ima tešku životnu priču. Dea, koja je nedavno raskinula vezu sa Mladenom Mijatovićem, svojevremeno je ispričala kako je tri puta bila klinički mrtva, a prvi put kad se rodila, 19. jula 1991. godine.
- Ja sam mrtvorođeno dete u GAK "Narodni front". Majka me je nosila 10 meseci. Kada sam se rodila, nisam plakala, nisam disala niti pravila ikakve pokrete. Pokušali su da me ožive, ali nije bilo uspeha. Rekli su mojoj mami da taj 19. jul izgleda neće biti najsrećniji dan u njenom životu niti dan mog rođenja. I taman, kako ja umem da kažem, kad su hteli da me bace u kantu - ja sam oživela! Izgleda da sam imala zakasnelu reakciju. Posle toga je sve išlo kako treba. Čak sam bila i napredna. Sa deset meseci sam prohodala i propričala - u dahu je pričala hrabra Dea, pa nastavila:
Foto: ATA Images
- Uvek sam volela da se igram s dečacima. Išla sam na tekvondo, igrala se bagerima, vojnicima i pištoljima. Išla sam i na Zvezdine utakmice i navijači su me naučili šta je lojalnost i hrabrost. Iako me smrt juri od rođenja, imala sam srećno detinjstvo. Nakon Prve ekonomske škole upisala sam Fakultet političkih nauka, a dok sam studirala, leti sam radila kao šanker na Bir festu, a zimi kao košarkaški sudija. A onda me je put naveo na televiziju Pink.
Tamo je, kaže ona, živela svoju magiju sve do tog kobnog februara 2019. godine, kad je doživela saobraćajnu nezgodu.
- Tog jutra, 7. februara, ništa nije ukazivalo na nesreću. Bila je zima, poledica... Usporila sam, ali tom prilikom devojka iza mene je izgubila kontrolu i udarila me otpozadi. Završila sam na trotoaru. Dok smo gledale šta ćemo, meni je najvažnije bilo da ne zakasnim u Jutarnji program. U trenucima dok zovem našu Mašu, organizatorku, da joj javim da kasnim, čujem samo: "Pazi!", i vidim kako me udara autobus. U trenutku sam se našla između njega i zida, a refleksno sam ga gurala rukom od sebe. Bila sam svesna. Pala sam na ulicu, sve je počelo da me boli. Glava najviše. Lice mi je bilo krvavo, puno stakla. A onda sam pogledala dalje od sebe i videla svoju ruku na ulici. Nisam mogla da se pomerim. Ljudi su odmah pozvali pomoć, a i devojka Marija Dimitrijević pritrčala je da mi ukaže pomoć i držala mi deo ruke da ne iskrvarim. U takvom stanju tražila sam njen telefon da javim mami i Mladenu da me je udario autobus - prisetila se za Informer svojevremeno, pa nastavila:
Foto: ST/Dragan Kadić
- Prva operacija je trajala pet i po sati, a onda je usledila još 21 intervencija i 200 uspavljivanja. Skoro šest meseci sam bila u bolnici. Tri puta sam bila klinički mrtva, a drugi put je bio najgori. Tada sam primila i sedam litara krvi. Bilo je teško i bolno. Nakon bolnice, učila sam sve iz početka, i da hodam, i da jedem, i da plivam, vozim bicikl. Mama i Mladen su me kupali i previjali i u kolicima vozili do studija, jer sam mogla samo 20 koraka da napravim - otkriva ova heroina.
- Najteže mi je bilo da se izborim psihički... Borila sam se, priznajem, imala lomove, ljutnje, bes... Ne možeš da spavaš, sanjam nesreću, pa se uznemirim. Ali nisam sebi dala da odustanem. Imala sam svoja tri cilja - da uradim još jednu emisiju, odem na utakmicu i u kafanu. I, to sam prvo uradila kada sam se oporavila. Danas sam srećna što sam živa, što imam svoj prozor, što mogu sama da idem u toalet, da se sama istuširam. Što imam Mladena, koji nije hteo ni jednog trena da me ostavi, iako sam mu rekla da se neću ljutiti.