SUDBINA NAŠEG ČUVENOG PEVAČA LEDI KRV U ŽILAMA! Teška bolest mu ODUZELA desnu stranu TELA, umro u mukama i nemaštini
IZVOR: Republika/P. R. - 28.12.2024 | 16:30
Potresna priča ježi do kostiju!
Bora Spužić Kvaka, jedan od najpoznatijih izvođača narodne muzike šezdesetih i sedamdesetih godina, ostavio je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Njegova sudbina, međutim, bila je obeležena tragedijom koja je prekinula njegovu karijeru i život.
Kvaka je postao popularan tek u 34. godini, kada je snimio svoju prvu ploču. Njegova pesma "Pođimo krčmu staru" postala je ogroman hit, prodavši se u više od 400.000 primeraka. Tokom sedamdesetih godina, njegovi emotivni stihovi o nesrećnim ljubavima ("Tajna", "Zdravo zdravo imenjače mali"), razorenim porodicama ("Kaži sinu da i ja postojim", "Dođi sinu u svatove") i ljubavi prema majci ("Zašto majko nisi večna", "Na majčinom grobu") doneli su mu vrhunac slave.
Iako je zarađivao mnogo, Kvaka je bio poznat po raskalašnom životu. Kafane, žene i velika ljubav prema životu odveli su ga u četiri braka, iz kojih je imao dvoje dece.
Foto: Printscreen/Facebook/Velibor Bora Spuzic Kvaka/Printscreen/RTS
Poslednji put je nastupio 1997. godine na koncertu Dragana Kojića Kebe u Loznici. Iste godine, moždani udar mu je oduzeo desnu stranu tela i glas, čime je završena njegova muzička karijera. Od tada je u mukama živeo povučenim životom u Požarevcu, gde je preminuo 2002. godine u 68. godini.
Bora Spužić Kvaka ostavio je dubok uticaj na mnoge pevače. Zorica Brunclik, koja je uz njegovu pomoć započela karijeru, često ga spominje s velikim poštovanjem.
- Legendarni pevač Bora Spužić Kvaka je bio taj koji je bio uz mene. Nisam mogla da verujem da sam sa njim pandan. Doveo me je u beogradsku estradu, prvo da se pokažeš u kafani, pa posle koncerti. On je jedan od najvećih imena na estradi u tom nekom periodu i pomogao je meni koja sam bila anonimna - rekla je Zorica jednom prilikom.
Foto: youtube.com/printscreen
Njegov kolega i prijatelj, Predrag Živković Tozovac, prisetio se njihovih zajedničkih trenutaka.
- Bio je čovek vica i štosa, pa smo se uvek šalili, pokušavali da jedan drugom nešto namestimo. Jednom je u Domu sindikata pevao pre mene, pa su ga zvali na bis više puta, a ja sam morao da čekam. I čekam dok on sve biseve ne potroši, pa da izađem. Ali kad je imao zadnji bis, on zapeva moju pesmu ‘Vlajna’. I sav srećan je bio misleći da me zeznuo, a ja ga poljubim, uzmem mikrofon i kažem: ‘A sad ćete, dragi moji, čuti kako se stvarno peva Vlajna!’ Eto tako smo mi stalno jedan drugog nešto peckali - prisećao se Tozovac.